Znamo da pozitivan stav značajno utiče na kvalitet života, povećanje životne energije i da promena perspektive može značajno olakšati tešku situaciju, no šta se dešava kada umesto zdravog, pozitivnog stava počnemo da praktikujemo samoobmanjivanje?
Pojedina pogrešna tumačenja pozitivne psihologije dovela su do stvaranja fenomena toksične pozitivnosti − ovaj psihološki fenomen podrazumeva nezdravo (ne)procesuiranje negativnih emocija negiranjem, ignorisanjem i prikrivanjem sa ciljem da se izbegne proživljavanje takvih osećanja.
LAŽAN OSMEH KAO JEDAN OD TRIKOVA
Određena istraživanja pokazala su da lažan osmeh zaista može učiniti da se trenutno osetimo bolje i motivisanije, a ovaj trik radi tako što um i telo komuniciraju – pomeranje mišića na licu šalje poruku amigdali, delu mozga koji predstavlja centar za ispoljavanje i doživljavanje emocija, odakle se dalje šalju neurotransmiteri koji utiču naše raspoloženje i zbog toga kažemo da lažni osmesi mogu postati pravi. Međutim, kao i sve u životu, i ova praksa mora imati meru. Ukoliko konstantno svoje nezadovoljstvo prikrivamo i ne radimo ništa osim toga da pomognemo sebi – vremenom možemo stvoriti samo još veći problem. Zdrav odnos prema sebi podrazumeva prepoznavanje emocije, proživljavanje, razumevanje i na kraju puštanje negativne emocije.
Kada potiskivanjem emocija pokušavamo sebe da ubedimo u drugačiju realnost distanciramo se od sebe i svojih potreba, što dalje može dovesti do slabljenja snage duha. Važno je prepoznati situaciju u kojoj ne možemo samo okrenuti glavu na drugu stranu i zažmuriti na ono što se dešava u nama – suočavanje i kanalisanje emocija je delikatna veština koja zahteva vežbanje.
KRIVICA KAO SIMPTOM
Jedan od znakova da ste podlegli toksičnoj pozitivnosti jeste da osećate krivicu svaki put kada se u vama javi bes, tuga ili neka druga negativna emocija − imate osećaj da ste nezahvalni i da ne vrednujete dovoljno ono što imate. Čovek koji oseća ovakav pritisak od okoline vremenom počinje da veruje da ga negativne emocije čine slabim i neadekvatnim te da bi jaki ljudi trebalo da se izdignu iz situacije uz što manje emocionalnog investiranja.
Snaga čoveka ogleda se u sposobnosti da se suoči sa realnošću, ne u sposobnosti da se ona iskrivi. Možemo biti zahvalni i ujedno proživljavati sve ono što se dešava u nama jer je to jedan od načina na koji rastemo i učimo o sebi. Ukoliko odaberemo da ignorišemo taj deo sebe nikada nećemo naučiti da savladamo problem i zaista ovladamo sobom.
KAKO UVLAČIMO DRUGE U STANJE TOKSIČNE POZITIVNOSTI?
Nesvesno možemo postati ti koji šire toksičnu pozitivnost iz neznanja, nemoći i želje da pomognemo drugima. Suočavanje sa tuđim emocijama može biti izazovno, jer uglavnom na to gledamo kao problem koji bi trebalo da rešimo, a jedan od načina da izbegnemo da budemo ta osoba jeste upravo da se upoznamo sa ovim psihološkim fenomenom i da pre bilo kakvog saveta drugoj osobi prvo ustanovimo da li ona želi utehu, savet, ili da jednostavno bude saslušana. Velika je razlika između pozitivnog stava i usiljene sreće kojom samo dodatno produbljujemo svoju bol i potiskujemo ono što nas tišti.
Sreća nije destinacija, već put – a deo tog puta je prihvatanje sebe sa svim vrlinama i manama, snagama i slabostima da bismo mogli da nastavimo da se svakodnevno trudimo da poboljšamo sebe i stvari oko nas na tom putu.
TEKST: ANASTASIJA ŽARKOV
Anastasija Žarkov je student završne godine Digitalnog marketinga, sa širokim spektrom interesovanja.
