Pored verbalnog sistema, ono što komunikaciji umnogome može da pomogne jesu neverbalni znaci. To su gestovi, odnosno, govor tela. Njima ljudi mogu saopštiti svoje najiskrenije i najdublje misli i osećanja. Neverbalni znaci univerzalniji su nego bilo koji jezik sveta. Pripadnici različitih kultura mogu se, zato, nekad, lakše sporazumeti samo poznavanjem neverbalnog komuniciranja. Ipak, i u neverbalnoj komunikaciji postoje sličnosti i razlike, kao i u jeziku.
O GESTOVIMA
Neverbalno u komunikaciji obuhvata mnogo različitih faktora, pokreta, radnji. Ipak, često se ovaj vid govora svodi na mimiku i gestove. Oni nastaju pokretima pojedinih delova tela, držanjem tela i ekspresijom lica. Gestovi predstavljaju jezik podsvesti. Zbog toga su okarakterisani i kao znaci koji na najbolji način izražavaju stavove, stanje svesti i duha. Gestovi su i jedna od mnogobrojnih kategorija koje prave razliku u kontekstu među kulturama. Univerzalni gestovi postoje, ali i neki koji su nalik univerzalnim mogu imati kontrastna značenja u kulturama sveta.
DODIRIVANJE I GRLJENJE – TABU ILI SVAKODNEVICA?
Čin dodirivanja jedan je od načina za prenos poruke i iskazivanje trenutnih emocija. Deca se umnogome služe dodirom da bi upoznala svet oko sebe. Ona koja odrastu bez dodira svojih bližnjih mogu imati velike biološke i emotivne posledice. Tokom detinjstva, svi usvajaju pravila dodirivanja (koga je i gde dopušteno dodirivati). Do adolescentske dobi se preko kulture uči kako komunicirati dodirom. Zanimljivo je da se dodirnuti tuđu glavu, u određenim delovima Azije, smatra vređanjem. Čak je i dodirivanje nečijeg deteta po glavi neprimereno. Kod Japanaca i Kineza se i poljupci i zagrljaji smatraju neprimerenim, kao i telesni kontakt. S druge strane, Amerikanci vole da se poljube i zagrle. Ipak, jačinu zagrljaja prilagođavaju onome sa kim se grle.
KAKO JE KOD OSTALIH NARODA?
Slično kao kod Azijata, muški deo Zapadnjaka se usteže od bilo kakvog dodirivanja, sem stiska ruke. Smatraju da pokazivanje naklonosti prema drugom muškarcu šalje pogrešnu poruku o njima samima. U nekim drugim kulturama je lagani dodir po ruci i poljubac u obraz uobičajen i među strancima ili ljudima koji su se tek upoznali. Evropska kultura podržava javni dodir između dve žene ili žene i muškarca koji su u ljubavnoj vezi. Neprijatnost stvara dodirivanje dva muškarca ili žene i muškarca koji nisu par. U nekim se žena i muškarac uopšte ne smeju u javnosti dodirivati. Doduše, dvojica muškaraca koji hodaju ulicom držeći se pod ruku sasvim je normalan prizor kod Arapa.
Latino Amerikanci, Španci, Grci i Srbi ovakve dodire smatraju ugodnim. Kod njih se samo stiskanje ruke prilikom pozdrava smatra bezličnim, hladnim, distanciranim načinom ponašanja. Latino Amerikanci praktikuju pozdrav doble abrazo, pri čemu se stavljanjem ruke na rame jedan drugom – dva čoveka zagrle. Srbi, na primer, neprestano lupkaju po ramenu, tapšu po leđima ili gurkaju sagovornika.
RUKOVATI SE ILI NE – PITANJE JE SAD?
U SAD-u će ljudi naučiti da se sa svima mogu rukovati. Stisak ruke treba biti snažan, jer označava čvrst karakter. Ovo je praksa i u Srbiji. Ipak, Amerikanci prilikom rukovanja protresu ruku i do pet puta, dok je kod nas jednom dovoljno. Zanimljivo je i da žena sa Zapada, kada dođe u Indiju, ne sme prva da započne rukovanje. Mnoge će Indijke, pak, odbiti rukovanje sa stranim muškarcima.
Rukovanje u Kini je nežno, mekano, polako, a kontakt očima izbegavaju. Japanci odaju poštovanje blagim naklonom jedni drugima. Imaju i utvrđen redosled naklanjanja. Osoba sa najvišim položajem se nakloni najmanje, a osoba sa najnižim nakloni najviše. Ipak, prilikom sastajanja sa Amerikancima, naučili su da se, uz naklon, sa njima i pozdrave. Amerikanci su se njihovoj kulturi prilagodili, te se pored pozdrava i naklone. Indonežani i Tajlanđani se, takođe, naklanjaju pri pozdravljanju.
Skandinavci, Belgijanci, Holanđani, Arapi, Francuzi i Srbi – ljube se u obraz pri pozdravljanju, jednom do pet puta. Grci se potapšu po leđima pri pozdravu, dok u Zimbabveu tapšu jedni drugima. Eskimi, stanovnici Tuvalua i Omana dodiruju se nosem o nos kao vid pozdrava. Zambijci pritisnu palčeve jedan o drugi. Pripadnici Masai plemena se međusobno pljuju pri pozdravljanju.
PAŽLJIVO SA ZNACIMA
Postavljanje palca i kažiprsta u obliku kruga, u Americi će značiti ok, Britancima da je nešto odlično. U Japanu simbolizuje novac. Francuzima i Belgijancima ima potpuno negativno značenje – nula, beskorisno. U Grčkoj, Turskoj, Rusiji i Brazilu se ovako vređa sagovornik. Može označavati i seksualnu uvredu, prozivanje određenog homoseksualca. Kod Arapa ima negativnu konotaciju – označava uvredu, pretnju, krajnje neprijateljstvo. Krajnost značenja dostiže se u Tunisu, gde, pored označavanja beskorisnosti, ima i značenje ubiću te.
LIKE I PEACE
Like, odnosno palac podignut nagore, takođe može imati različita značenja. Australija, Singapur, Novi Zeland, Južna Afrika, Amerika, Britanija, pa i Srbija imaju tri značenja za palac podignut nagore. Prvo je prilikom traženja prevoza od strane autostopera. Drugo značenje je jednako onom od znaka za ok, a može biti protumačeno i kao uvreda. Koristi se i kao oznaka moći kada viri iz džepova. Kako bi se učinio superiornijim – kombinuje se sa drugim gestovima. Broj jedan se pokazuje različito kod Nemaca i Engleza. Kod Nemaca, podignut kažiprst znači opomenu, a Englezi tako pokazuju 1. Zato Nemci pokažu palcem ovaj broj.
Znak peace, odnosno V, pokazuje se tako što se podignu kažiprst i srednji prst. Postanak znaka vezuje se za Drugi svetski rat. Vinston Čerčil ga je favorizovao i popularizovao kao znak za pobedu, kada je dlan okrenut ka sagovorniku. Kada je dlan okrenut suprotnoznačio bi dvojka si. U delovima Evrope, dlan okrenut na unutra označava pobedu, a u Francuskoj mir. U Americi označava broj dva, bez obzira na okrenutost dlana. Na Malti, Novom Zelandu i u Australiji je psovka.
KLIMNI, ODMAHNI, KLATI GLAVOM
Pokreti glavom su još jedni od pokreta u neverbalnom komuniciranju koji određuju tok konverzacije. Mogu dovesti i do nesporazuma. Naime, klimanje glavom u većini evropskih kultura označava potvrdan odgovor. Nasuprot tome je odmahivanje glavom levo-desno, koje simbolizuje odbacivanje, negaciju. U Grčkoj, Bugarskoj i Turskoj – ovakvi pokreti glavom imaju suprotno značenje. Odmahivanje je odobravanje, a lagano klimanje glavom negiranje. U Indiji da signaliziraju klaćenjem glave levo-desno. To Evropljane i Zapadnjake može da zbuni, jer ga oni koriste u značenju možda.
SMRTNA UVREDA, OPET
Pljuvanje je još jedna zanimljivost u različitim kulturama. To je gest na koji se može gledati sasvim drugačije u zavisnosti od toga odakle ste. Azijci normalnim smatraju da (is)pljunu nešto što im smeta kroz nos. Evropljani se nad takvim postupkom zgražavaju. Oni imaju naviku da nos izduvaju u maramicu i potom je vrate u džep, dok bi Japancima to bilo nepojmljivo.
Kao jedan od gestova koji se ne sreće često izdvaja se i pokazivanje stopala. Naime, ako se Japancu pokaže stopalo, smatraće se smrtno uvređenim. Ako se budete našli u sličnoj situaciji – znate šta vam je činiti!
TEKST: ALEKSANDRA TODIĆ
Aleksandra Todić je u osnovi entuzijastična idealistkinja. Voli da se edukuje na različite teme, a pokreće je želja da zna što više i spozna nešto novo svakoga dana. Nakon završetka studija Komunikologije volela bi da raširi svest o značaju medijske pismenosti u današnjem svetu.
Zaljubljenost u knjige, strane jezike, putovanja i sve što nose sa sobom želela bi da na različite načine podeli sa drugima – jedan od kojih je i pisanje. Blizanac u njoj svoju karijeru vidi u različitim sferama rada sa ljudima – kao kreativca u marketingu, pisca, predavača, ali i menadžera za ljudske resurse, sa nadom da što bolje spozna ljudsku psihu i ono što ljude pokreće.
