Nastanak i razvoj pozorišta

Nastanak i razvoj pozorišta

Pozorište kao institucija ima veoma dugačak put iza sebe. Taj put pun je uspona, padova, zabrana, odobravanja, ali pre svega mašte i čovekove potrebe da se izrazi. Pozoriše je oduvek imalo ogromnu moć i uticaj u svojim rukama. Ljudski um stvorio je čitav taj koncept i omogućio drugim umovima da uživaju kako u stvaranju tako i u krajnjem proizvodu pozorišne delatnosti. Kažu da je trnovit put do zvezda, a to je ono što je dokazano kroz sam razvoj ove, ne samo instucije već i umetnosti.

 


 

PRVI KORACI

Ideja o pozorištu nastala je u Antičkoj Grčkoj. Tokom ceremonija i verskih festivala ljudi su se maskirali i zabavljali tokom izvođenja raznih rituelnih aktivnosti. Zapravo, tako je započeta priča o pozorištu kao zabavi i pre svega kao umetnosti. Ljudi su kroz nešto mogli i hteli da se izraze. Prva „predstava” održana je u 6. veku p.n.e. u čast Dionisa, boga vina i plodnosti. To je preraslo u festival i prisustvo građanstva bilo je obavezno. Kada biste bili viđeni na ovakvom događaju to odmah znači da ste visoko kotirani u društvu i samo dodatno ojačava vaš položaj. Paralelno sa Antičkim razvijalo se i Rimsko pozorište. Rimljane je bilo teže zabaviti s obzirom na to da su bili naviknuti na nasilje jer su često prisustvovali gladijatorskim borbama te su u njihovim dramama dominirali nasilje, crni humor i ubijanje.

 

 

 

RAZVOJ

Sa usložnjavanjem društva počelo je usložnjavanje pozorišta kao koncepta. Dakle, od bezazlenih festivala, jednostavnih maski i kostima počinje da se gradi nešto ozbiljnije. Osim toga, veoma je važno bilo mesto gde će se neko dramsko delo izvesti te su shodno tome gradili mesta adekvatna za takvu vrstu događaja. Obraćala se pažnja na položaj glumaca, scene kao i same publike koja treba da reaguje na umetničko delo. U to doba ženama je bilo dozvoljeno da glume samo neke male, sporedne uloge a nekad im je i to bilo zabranjeno. Muškarci su glumili i ženske i muške uloge. Srednji vek, poznatiji kao mračno doba nije bio povoljan za ovu delatnost. To je bio period kada se sve krilo, kazne su bile stroge, a ljudi su se plašili. To je bilo mračno doba kako za svet tako i za ljudski um.

 

 

RENESANSNO POZORIŠTE

Početak ovog razdoblja označio je ponovno rođenje pozorišta. Da, bukvalno se pozorište ponovo rodilo i uspešno je obnovljena ideja grčkog i rimskog pozorišta. Godine 1576. izrađena je prva pozorišna zgrada u Londonu i tada put pozorišta kreće na bolje. Tada se pojavljuju prvi profesionalni dramski pisci kao što je Šekspir, poboljšava se kvalitet kostima kao i samih glumaca i njihove glume. Klasično pozorište formira se sredinom 18. veka i traje dan danas.

 

 

Kada ste poslednji put bili u pozorištu? Ako ne možete da se setite, obavezno pogledajte repertoar u najbližem pozorištu, pronađite nešto što vas zanima i posetite ovu veličanstvenu i nadasve inspirativnu građevinu bogatu istorijom i ljudskom maštom. Pozorište budi jedan poseban osećaj koji je nenadmašiv i sigurni smo da će svako to makar jednom osetiti. To je osećaj koji traje i definitivno ćete poželeti da osetite to još jednom. Uživajmo u onome što imamo!

 

TEKST: JOVANA LOVRE

Jovana Lovre je studentkinja Komunikologije i odnosa sa javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Zaljubljenik je u fotografiju, muziku, duge šetnje i kvalitetne razgovore. U životu je pokreću mnoge stvari, ali ona najvažnija jeste sam život.