Search Results: aleksandra todić

Moči – glavna japanska poslastica

Moči – glavna japanska poslastica

Svako ko se interesuje za hranu i kuvanje sigurno se zapitao odakle neko jelo potiče. Današnje kuhinje umnogome se prepliću i jako često u naše domove donose nove ukuse, dosad nezamislive. Između ostalih, svetom se proširila i tradicija japanske kuhinje, koju svaka za sebe, pa 

Pola Hokins – autorka svetskih senzacija

Pola Hokins – autorka svetskih senzacija

Svačija karijera je drugačija. Počne se od jednog posla, pređe na drugi, pa i završi na potpuno suprotnoj strani od početne. To ne znači da ta karijera nije dobra ili da osoba poslom nije zadovoljna. Baš nasuprot tome, nekome se može pružiti prilika da se 

Kaleidoskop – novina u svetu kinematografije

Kaleidoskop – novina u svetu kinematografije

Ovo je priča za ljubitelje kriminalističkih trilera, priči o pljačkama, drama i akcija. Inspiracija za seriju bio je film Umri muški. Serija je slična filmovima Vozač, Igraj svoju igru ili Velika iluzija. Svima kojima nedostaje Kuća od papira, ulepšaće dan i zabaviti ih na neko vreme, a ako ništa drugo – makar će ih podsetiti na ovo špansko pljačkaško remek-delo. Za sve je koji traže avanturu, iznenađenje i izlazak iz zone komfora. Novi je koncept u svetu kinematografije i ruši sve poznate teorije, koncepte i ideje. Kreatori su eksperimentisali i dobili nešto što će se polovini publike svideti, a polovinu frustrirati. Da saznate na kojoj se strani nalazite, pođite s nama i saznajte nešto o seriji Kaleidoskop!


KO, ŠTA, KADA, KAKO I ZAŠTO?

Kaleidoskop je američka televizijska mini-serija. Trebalo je da nosi ime Slagalica, ali je to u novembru 2022. godine promenjeno. Premijeru je doživela 1. januara ove godine. Kreirao ju je Erik Garsija, a za glavne uloge uzeo više i manje poznate glumce. Neki od njih su Đankarlo Espozito, Rufus Suel, Tati Gabrijel, Rozalin Elbaj, Paz Vega. Serija ima osam epizoda, koje nemaju redne brojeve, već imena dobijaju po nijansama ili samim bojama. U seriju uvodi prva, najkraća epizoda, koja ne traje ni minut.

Radnja serije obuhvata 24 godine. Priča o maestralnom pljačkašu i njegovoj ekipi, koji pokušavaju da izvedu pljačku veka. Njihov ulov bio bi 7 milijardi dolara i to u vidu obveznica. Interesantno je da je ovo potencijalno istinita priča iz 2012. godine. Tokom uragana Sendi, između 21. i 31. oktobra, nestalo je 70 milijardi dolara u neregistrovanim obveznicama. One su poplavljene i izgubljene na Menhentu i do danas se ne zna gde su završile. Kako su isplanirali sve? Kome se može verovati? Ko se izvukao? Kakve će uloge igrati korupcija, pohlepa, osveta, spletke, pretnje, izdaja i odanost – saznaćete do finala.

KONCEPT KALEIDOSKOPA

Ova serija predstavlja novi koncept u svetu kinematografije, jer ruši postojeće načine gledanja serija. Narativ je dosad bio linearan i poenta je bila gledati seriju kako kreator to zamisli, u određenom redosledu. Uglavnom se radnja odvija hronološki, ali postoje i izuzeci od toga. Svakako, Kaleidoskop donosi koncept sopstvenog izbora redosleda gledanja epizoda serije, uz jedan uslov. Bela epizoda mora da bude poslednja, finale serije.

Tok radnje traje 24 godine, ali epizode prikazuju samo delove tog vremena. Ljubičasta prati priču 24 godine pre pljačke, Zelena 7 godina pre, Žuta 6 nedelja pre, a Narandžasta samo 3 nedelje pre nego što se pljačka odigrala. Ipak, Plava epizoda priča priču od 5 dana pre, a Crvena i Roze jutro nakon i 6 meseci posle pljačke. Crna nam na početku objašnjava koncept serije i kako gledati Kaleidoskop, dok Bela epizoda prikazuje samu pljačku. Ideja je da svako može seriju da gleda u svom, specifičnom, redosledu, koji Netfliks odredi nasumično. Izbor je na gledaocu da li će to da isprati ili izabere neki svoj, novi redosled. Ukoliko se ispoštuje pravilo da se Bela epizoda gleda kao finale, postoji 5040 načina gledanja serije. Ako ste buntovnici, pa to ne ispoštujete – pruža vam se 40320 mogućnosti da birate svoj redosled i utičete na to kako ćete seriju posmatrati do kraja.

KOJA JE POENTA KALEIDSOKOPA?

Naravno, već po imenima epizoda i glavnom posteru za seriju možete videti razlog njenog naziva. Kao što kaleidoskop prelama boje i stvara nove, nove šablone i oblike, tako funkcioniše i serija. Boja iz imena epizode igra veliku ulogu u toku same epizode. Svi važni detalji, sve što se dešava i sami likovi – vezaće se za tu boju. Ona je pokretač i kraj, a belim finalom sve se spaja u celinu, zaokružuje i završava.

Glavna ideja pričanja priče pada u vodu. Netfliks je prvenstveno započeo proces oslobađanja od linearnog gledanja i čekanja na epizode. Učinio je kinematografiju svetski dostupnom. Sada na sebe preuzima ulogu oslobađanja od linearnog pripovedanja, praćenja hronološkog narativa. Redosled gledanja epizoda ove serije ima veliki značaj i umnogome utiče na to kako ćete, tokom gledanja serije, nju i posmatrati.

DA LI SERIJI NEŠTO FALI?

U trenutku kada odgledate finale, ako ste ispoštovali pravilo i ostavili ga za kraj, znaćete sve ono što znaju i svi drugi koji su seriju pogledali ili, pak, oni koji su je kreirali i u njoj glumili. Redosled gledanja ne utiče na količinu informacija koje ćete na kraju imati. Takođe, ni ne otključava nove, otkriva nepoznate stvari, rešava zagonetke ili bilo šta slično. Tehnički gledano, koncept je dobar, ali prazan. Fali mu suština, bolja priča i ona koja nije u osnovi linearna. Kaleidoskop bi bio revolucionaran u svetu kinematografije samo da je, zapravo, stvorio priču koja se može gledati iz bilo kog vremenskog trenutka, a otključati neku novost. Da do drugog ishoda pljačke dođe sa svakim drugačijim redosledom gledanja serije – to bi već bilo interesantnije i zagolicalo umove većeg broja ljubitelja krimića.

KOJIM REDOSLEDOM GLEDATI EPIZODE?

Ovo je priča o osveti, sa 7 milijardi načina da se reši zločin. Ili barem tako opisuju seriju. Neki od redosleda gledanja epizoda ipak se provlače, pa vam tako i mi preporučujemo po koji.

Za hronološki redosled, gledajte : Ljubičastu, Zelenu, Žutu, Narandžastu, Plavu, Belu, Crvenu, pa Roze epizodu. Obrnuto hronološki gledanje je onda logično. Ipak, tako vam ne preporučujemo da gledate, jer taj sled stvara najveću konfuziju i zahteva da radite mentalni origami, pre nego da uživate u seriji. Neki od načina su i da Belu epizodu pogledate prvu (prvo finale, stvarno?), ili jedinu (?), ali i bez nje. Ovo poslednje je možda jedini dobar predlog od ovih, jer će vam ostaviti mogućnost da, kao pravi detektivi, rešite zločin. Možda nađete i nove mogućnosti koje su mogle da se dese, a da kreatori serije o tome nisu razmišljali. Ipak, ako želite pravu detektivsku priču, redosled – Narandžasta, Zelena, Ljubičasta, Crvena, Žuta, Plava, Bela, Roze – najbolji je za vas.

TEKST: ALEKSANDRA TODIĆ

Aleksandra Todić je u osnovi entuzijastična idealistkinja. Voli da se edukuje na različite teme, a pokreće je želja da zna što više i spozna nešto novo svakoga dana. Nakon završetka studija Komunikologije volela bi da raširi svest o značaju medijske pismenosti u današnjem svetu.

Zaljubljenost u knjige, strane jezike, putovanja i sve što nose sa sobom želela bi da na različite načine podeli sa drugima – jedan od kojih je i pisanje. Blizanac u njoj svoju karijeru vidi u različitim sferama rada sa ljudima – kao kreativca u marketingu, pisca, predavača, ali i menadžera za ljudske resurse, sa nadom da što bolje spozna ljudsku psihu i ono što ljude pokreće.

Šta su šumovi u boji?

Šta su šumovi u boji?

I zvuci imaju boju. Zvučne nijanse, poznate i kao spektar ili boje buke, zasnivaju se na imenovanju različitih šumova prema bojama. Ovim sistemom se klasifikuje buka, jer odražava način na koji se svetlost meri na elektromagnetnom spektru. Boju koju imaju šumovi uslovljava spektar snage signala 

Gestovi u različitim kulturama

Gestovi u različitim kulturama

Pored verbalnog sistema, ono što komunikaciji umnogome može da pomogne jesu neverbalni znaci. To su gestovi, odnosno, govor tela. Njima ljudi mogu saopštiti svoje najiskrenije i najdublje misli i osećanja. Neverbalni znaci univerzalniji su nego bilo koji jezik sveta. Pripadnici različitih kultura mogu se, zato, 

Putopis iz Stokholma

Putopis iz Stokholma

Kada su putovanja u pitanju, ljudi vam uglavnom savetuju da, ako idete u novu zemlju, posetite glavni grad. Ako ste već tamo bili onda je savet da obiđete neke manje poznate, kulturološki značajne gradove i slično. Često se onda dešava da, pri odlasku u glavni grad neke zemlje, naiđete na pregršt stvari koje treba videti i posetiti. Pritom, niste sigurni šta je zapravo važno, zanimljivo ili nešto što bi se uklopilo sa vašim interesovanjima. Većina gradova ima i podeljenost na stari i novi deo grada, pa i to treba znati pri odlasku. Svakako, različitih je varijanti, ali verovatno retko ko očekuje da naiđe na miran glavni grad zemlje. Teško je naići na grad bez haosa u saobraćaju, grad sa puno parkova i zvanično određenim vremenom za pauzu i odmor. Ovo je putopis iz Stokholma.


ZAŠTO JE STOKHOLM POZNAT I VAŽAN?

Dobrodošli u Stokholm! Glavni je i najveći grad kraljevine Švedske i jedno pravo kulturološko čudo. U urbanom delu grada živi oko dva miliona stanovnika, što čini petinu stanovništva cele Švedske. On je političko, privredno i upravno sedište Švedske. Drugi je po veličini grad, posle Kopenhagena, u oblasti Skandinavije. Nalazi se u istočnom delu poluostrva, ujedno i Švedske.

Njegova pozicija izuzetno je dobra za sve koji ne planiraju da se zadrže samo u Stokholmu ili žele da obiđu još koji grad u okolini. Nalazi se na sličnoj udaljenosti, u proseku između 500 i 600 kilometara, kopnom ili morem, od svih važnih gradova u okruženju. Blizu je Geteborga, koji je drugi po veličini grad Švedske. Blizu je Osla u Norveškoj, Helsinkija u Finskoj, Rige u Letoniji. Naravno, u blizini je i Malmea, koji je treći u švedskoj po veličini i Kopenhagena u Danskoj.

Da se u ovom gradu ima šta videti govori i činjenica da su tu smeštene razne ustanove od značaja. Stokholm je sedište Kraljevske švedske akademije nauka, Karolinskog instituta, Švedske akademije. Sedište je i ustanova koje određuju dobitnike Nobelove nagrade iz književnosti, ekonomije, medicine, fizike i hemije. Zato, u centru starog dela grada, na trgu Stortorget, možete i pronaći muzej Nobelove nagrade, koji govori o prethodnim dobitnicima nagrada, kao i osnivaču nagrade, Alfredu Nobelu.

KULTURNO UZDIZANJE U ŠVEDSKOJ

Malo poznata činjenica je da, da li zbog prisustva velikog broja institucija ili nečega drugog, ovaj grad ima najviše muzeja u svetu. U preko 70 muzeja, sigurno je da svako može da pronađe nešto za sebe.

Ako ste ljubitelji vajarstva i slikarstva – Nacionalni muzej, koji je i nacionalna galerija Švedske, pravo je mesto za vas. U slučaju da volite istoriju države i stare, očuvane znamenitosti, definitivno treba da posetite Skansen. To je najstariji svetski muzej na otvorenom, ili Muzej srednjovekovnog Stokholma. Za istoriju novijeg datuma, tu je Nordijski muzej na Djurgordenu. Vasa muzej, kao pomorski muzej, može se priključiti prethodnima. On je specifičan na svoj način, jer prikazuje skoro potpuno očuvan brod Vasu, iz 17. veka. Na istom ostrvu nalazi se i Muzej vikinga, gde se mogu videti izloženi vikinški brodovi iz 9. veka.

Muzej moderne umetnosti i Fotografiska su tu za sve umetničke duše. Ako kojim slučajem putujete s decom – Junibacken je prava prilika da svima bude zanimljivo. Ovaj muzej posvećen je svima poznatoj Astrid Lindgren, koja je kreirala Pipi Dugu Čarapu. Tu je i ABBA muzej, za sve koji i dalje slušaju i vole poznatu švedsku grupu. Ako imate slobodnog vremena i ceo dan da izdvojite za posetu nekim muzejima, možete otići do različitih muzeja koji su na oko sat vremena vožnje od Stokholma. To mogu biti različite palate i rezidencije, botaničke bašte. Takođe, možete posetiti obližnje gradove, Upsalu ili Vesteros. Oni su sami po sebi značajni i vredni za obilazak.

ZA SLOBODNO VREME I LEP DAN

Stokholm je poznat po podeljenosti grada na stari i novi deo. Ono o čemu se ne priča dovoljno je koliko zelenih površina ima u gradu. Sve su izuzetno dobro sređene, očuvane i uređene. Bilo da volite park ili nešto nalik šumi, Stokholm ima to da ponudi.

Centar ovog glavnog grada čini odvojeno mini-ostrvo, koje je zapravo očuvano srednjovekovno gradsko jezgro. Stari grad, odnosno Gamla Stan, pravo je mesto gde se možete prošetati i odmoriti u bilo kom kafiću ili restoranu. Ima i pregršt prodavnica, suvenirnica, knjižara, od kojih je nezaobilazna Knjižara naučne fantastike, odnosno Science Fiction Bokhandeln. Ako ni zbog čega drugog, treba je obići zbog toga što ima tri sprata. Pored knjiga, prodaju i različite društvene igre, slagalice, postere, aksesoare i druge komade iz poznatih serija i filmova. Pogled s njihovog trećeg sprata nadole, ka centru knjižare, nešto je što nijedan ljubitelj knjiga ne sme da propusti.

JOŠ PONEŠTO

U blizini Starog grada, kada se vratite na širi deo ostrva, možete naći Kraljevski vrt. Kungstradgarden je kolokvijalno poznat kao Kungsan. Njegova lokacija, u centralnom delu grada, kafići na otvorenom i sređenost – čine ga jednim od najpopularnijih mesta za okupljanja u gradu. Leti se ovde održavaju koncerti, a zimi se nudi klizalište. Park je podeljen u četiri dela: Trg Čarlsa XII, Molinova fontana, Trg Čarlsa XIII i Fontana Volodarskog. Ova fontana je najpoznatija po japanskim trešnjama kojima je okružena. Bićete oduševljeni energijom i lepotom ovog mesta ukoliko idete u Stokholm u vreme kada cvetaju trešnje. Možda budete imali i privilegiju da sretnete male patke koje plivaju u fontani i druže se sa turistima.

Naravno, glavni park, pa i nešto nalik šumi, jeste Djurgorden. To je celo zasebno ostrvo i na kome se nalazi najveći broj muzeja. Kraljevski park na ovom ostrvu je mesto gde možete provesti sate i sate, u šetnji, razgledanju ili napraviti piknik i uživati u zelenilu oko vas. Odavde lako možete doći i do poznatog zabavnog parka, starog preko 200 godina. Grona Lund ili Gronan, kolokvijalno, nije veliki, ali ima izuzetno zanimljive vožnje. Leti se tu održavaju i koncerti.

KAKO DO STOKHOLMA I KOLIKO IZDVOJITI VREMENA I NOVCA?

Stokholm ima četiri aerodroma u blizini grada, te letova ima iz celog sveta do njega. Kada stignete, do grada se dolazi lako – autobusom, koji je zadužen za vožnju od aerodroma do glavne stanice metroa u gradu. Prevoz je jeftin, a i, po dolasku u grad, metroom se izuzetno lako dolazi do bilo kog mesta. Gradski prevoz je odličan za obilazak grada. Ide često, brzo dovozi od mesta na drugo i usput se može i razgledati grad. Karte su jeftine, a vožnje se lako organizuju. Čak i do muzeja koji su udaljeni od Stokholma i do sat vremena vožnje možete doći gradskim prevozom.

Što se novca tiče – Stokholm je u rangu sa ostalim glavnim gradovima sveta. Za prevoz vam ne treba puno, ali za hranu prosečno koliko i u Beogradu. Piće i hrana mogu varirati u cenama u zavisnosti od toga gde jedete, ali i da li ste u starom ili novom delu grada. Svakako, mogućnosti je na pretek, pa tako i možete izabrati kafić i restoran u skladu sa svojim mogućnostima. Dobra stvar za sve ljubitelje kulture i oblizaka znamenitosti jeste da je veliki broj muzeja besplatan. Oni koji naplaćuju ulaz nisu skupi. Svakako, i nekoliko dana u ovom gradu može vas koštati puno. Ako ste tu turistički, pa želite da vidite sve za šta vam se pruži prilika, potrošićete više novca.

USPORITE I UŽIVAJTE

Na koliko god da odete, ne zaboravite da uživate. Kod Šveđana postoji izraz fika. On označava trenutak u kome usporite i zahvalite se na svim dobrim stvarima u životu, kao što je na primer kafa sa prijateljima. Šveđani izuzetno poštuju ovo i praktikuju svakodnevno, pa se i na poslu striktno određuje vreme za kafu. Fika je dobar način da uronite u švedsku kulturu i bolje razumete ovaj narod i njihov način života. Iskustvo na putovanju će vam, svakako, biti bolje. Shvatićete i kako putnici prerastu u ono što jesu od običnih turista!

TEKST: ALEKSANDRA TODIĆ

Aleksandra Todić je u osnovi entuzijastična idealistkinja. Voli da se edukuje na različite teme, a pokreće je želja da zna što više i spozna nešto novo svakoga dana. Nakon završetka studija Komunikologije volela bi da raširi svest o značaju medijske pismenosti u današnjem svetu.

Zaljubljenost u knjige, strane jezike, putovanja i sve što nose sa sobom želela bi da na različite načine podeli sa drugima – jedan od kojih je i pisanje. Blizanac u njoj svoju karijeru vidi u različitim sferama rada sa ljudima – kao kreativca u marketingu, pisca, predavača, ali i menadžera za ljudske resurse, sa nadom da što bolje spozna ljudsku psihu i ono što ljude pokreće.

Djerf Avenue – održivost i kvalitet

Djerf Avenue – održivost i kvalitet

U moru modnih brendova, onih koji prodaju stil života i nude posebnu estetiku – javlja se i jedan manji, svetski dostupan, a dostupan. Brend koji je očarao mlade devojke i žene, koji je pozitivno nastrojen u vezi svega što radi. Brend koji kratko postoji, a 

Brendiranje nacije

Brendiranje nacije

U svetu postoji oko 195 država danas. O većini, ako ne i svima njima, slika i mišljenje svakog pojedinca gradi se na osnovu klišea, stereotipa i predrasuda. Ipak, uprkos svim ustaljenim verovanjima, zemlje sveta konstantno svojim aktivnostima, kulturom, umetnošću, sportom i sličnim šalju svetu poruke 

Harlan Koben – triler majstor današnjice

Harlan Koben – triler majstor današnjice

Ljubitelji misterija, trilera i horora znaju da ima mnogo autora koji stvaraju u okvirima ovih žanrova. Bilo da tražite knjigu, seriju ili film koja se bavi nekim od mnoštva strašnih, komplikovanih, ubistvenih tema – izbora je na pretek. Za mnoge autore većina je čula, za neke manje popularne verovatno nije. Ipak, sigurno svako ima omiljenog. Ipak, među svetskim velikanima izdvaja se nekolicina – Ju Nesbe, Donato Karizi, Stiven King, Pola Hokins. Nemojte zaboraviti i čuvenu, nezaobilazni Agatu Kristi. Među njima je i jedan od mlađih, svetski poznatih pisaca, neko čije knjige ostavljaju bez daha. Od serija se ne možete odvojiti dok ih ne pogledate do kraja. Još jedan od majstora trilera danas je i Harlan Koben.


KO JE HARLAN KOBEN?

Rođen je 4. januara 1962. godine, u Njuarku, u jevrejskoj porodici. Odrastao je u Livingstonu. U svom rodnom gradu završio je i srednju školu, a studirao na Amherst koledžu. Na koledžu je čak bio član istog bratstva sa poznatim piscem Denom Braunom. Tokom studiranja je i odlučio da želi da piše romane. Posle koledža, radio je u kompaniji svoga dede, u turističkoj industriji. Tu je otpočeo svoju karijeru pisca, napisavši svoj prvi roman – Pravi se mrtav. Danas živi u Ridžvudu, u Nju Džerziju. Ima ženu, koja je pedijatar, i četvoro dece.

ŠTA JE TO ŠTO GA IZDVAJA OD DRUGIH?

Koben je američki pisac trilera i misterioznih romana. Radnja se često vrti oko razrešavanja nerešenih događaja iz prošlosti ili loše portumačenih nesreća, ubistava i sličnog. Svaki roman je zasebno remek-delo, sa različitim, višestrukim obrtima, koji ni najiskusnije čitaoce i gledaoce trilera neće ostaviti ravnodušnim. Autor teži tome da iznenadi, zapanji i natera vas da se zapitate kako je moguć ishod do koga je došlo. Ipak, ako se vratite na početak i čitate redom, shvatićete da on jako detaljno i temeljno osmisli svaku situaciju. Naizgled nevažne sitnice postanu deo šire slike na kraju, gde se svi delovi slagalice sklope u neverovatnu sliku.

Za svoja dela osvojio je mnoge nagrade. Počastvovani je dobitnik Edgar, Šejmus i Entoni nagrada, što ga čini prvim autorom koji je osvojio sve tri. Takođe, jedini je pisac koji više od 10 godina piše za Njujork Tajms. Njegovi eseji i kolumne objavljeni su u mnogim najboljim časopisima, uključujući Njujork Tajms, Paradu i Blumberg. Njegova dela dele se na serijal(e) i samostalne romane, koji se mogu zasebno i neodređenim redom čitati. Štampano je više od 80 miliona njegovih knjiga širom sveta i prevedene su na čak 45 jezika. Pisac broj 1 je na listi Njujork Tajmsa, sa 34 napisana romana.

MAJRON BOLITAR

U svojim prvim knjigama, Harlan se posvetio poduhvatima i podvizima bivšeg košarkaša, sadašnjeg sportskog agenta Majrona Bolitara. Stvorio je serijal trilera u kome se glavni lik uglavnom nađe u situaciji da istražuje ubistva koja uključuju njegove klijente. Romani se, kao i svi koji će uslediti, odigravaju ili u Njujorku ili u Nju Džerziju.

Nažalost, ovaj serijal većinski nije preveden na srpski jezik. Uključuje knjige Deal Breaker, Drop Shot, Fade Away, Back Spin i još nekoliko njih nadalje. Osma po redu, Obećaj mi, jedina je prevedena iz ovog serijala. O životu Majrona Bolitara i misterijama koje su ga pratile, Koben je napisao deset knjiga. Nakon toga je rešio da se oproba u nečemu novom.

ROMANI VAN SERIJALA

Nastavio je svoju karijeru romanima o Mikiju Bolitaru, nećaku prethodnog protagoniste Majrona Bolitara. Takođe, knjige nisu prevedene, ali su novijeg datuma. One su Harlanov pokušaj da piše za mlađu publiku. Zbog toga i protagonista ovog mini-serijala od tri knjige ima samo 16 godina. Serijal uključuje Shelter, Seconds Away i Found romane.

Po serijalu o Majronu Bolitaru je postao poznat i slavan, dobio razne nagrade i uspešnost tog serijala pokušao da prenese na serijal o Mikiju. Njegovi romani van ova dva serijala su ti preko kojih se za njega čulo u Srbiji. Odani, Šest godina, Nedostaješ mi, Ako me jednom prevariš, Dečak iz šume, Beži i Vin – neki su od prevedenih romana. Prošlogodišnji novi roman The Match nastavak je romana Dečak iz šume, a postoji potencijal da će prerasti u novi serijal.

Svaki od romana bavi se različitom tematikom. To može da obuhvata porodične probleme, zastarele tajne i teorije zavere, neočekivana ubistva, prevare, otmice i slično. Do mešanja likova dolazi u svim romanima. Tako na likove iz prva dva serijala možete naići i u kasnijim knjigama, kao što je, na primer, Vin.

PRVE PRERADE ZA SERIJE I FILMOVE

Prva knjiga koja je prilagođena za ekran jeste Nikome ni reči, a danas se može naći u formi filma na francuskom jeziku pod naslovom Ne le dis à personne, iz 2006. godine. Knjige No Second Chance i Just One Look postale su, 2015. godine, osnova za francuske istoimene mini-serije.

Koben je 2016. godine postao i kreator britanske kriminalističke drame The Five, a kreirao je i francusko-britansku kriminalističku dramu Safe, koja je premijeru imala na Netfliksu, 10. maja 2018. godine, u 190 zemalja sveta. Amazon Studios će, takođe, snimiti seriju zasnovanu na prvom romanu o Mikiju Bolitaru, ali se njena premijera i dalje čeka. Zagarantovan je veliki uspeh za ovaj projekat, jer je Amazon Studios najavio premijeru u 240 zemalja i teritorija širom sveta.

I NETFLIKS JE UVIDEO NJEGOV ZNAČAJ

U avgustu 2018. godine, Koben je potpisao petogodišnji, multimilionski ugovor sa Netfliksom. Po ugovoru, njegovih 14 romana biće osnova za serije i filmove, sa njim kao glavnim producentom na svim projektima. Prva koja je izašla pre skoro 3 godine je Neznanac, a zatim su usledile Šuma, Nevin, Nestao zavuek, Ostani blizu i Drži se. Prva serija i Ostani blizu jedine su izvorno na engleskom jeziku, a Nestao zauvek je na francuskom. Nevin je danas jedna od poznatijih španskih serija, dok su na poljskom Šuma i Drži se. Od skoro postoji i teorija da će Netfliks napraviti serijal o Majronu Bolitaru, ali ostaje da pratimo i vidimo razvoj situacije.

TEKST: ALEKSANDRA TODIĆ

Aleksandra Todić je u osnovi entuzijastična idealistkinja. Voli da se edukuje na različite teme, a pokreće je želja da zna što više i spozna nešto novo svakoga dana. Nakon završetka studija Komunikologije volela bi da raširi svest o značaju medijske pismenosti u današnjem svetu.

Zaljubljenost u knjige, strane jezike, putovanja i sve što nose sa sobom želela bi da na različite načine podeli sa drugima – jedan od kojih je i pisanje. Blizanac u njoj svoju karijeru vidi u različitim sferama rada sa ljudima – kao kreativca u marketingu, pisca, predavača, ali i menadžera za ljudske resurse, sa nadom da što bolje spozna ljudsku psihu i ono što ljude pokreće.

Čaj – najpopularniji napitak današnjice

Čaj – najpopularniji napitak današnjice

Čaj je napitak koji se, nakon vode, najviše konzumira širom sveta. Otkada postoji, upotrebljavao se u različite svrhe, a njegova popularizacija u Britaniji dovela je do toga da je postao povod za druženje i razgovor. Bilo da je toplo ili hladno, da ste zdravi ili