Grupa jezikotvoraca na čelu sa holandskim lingvistom Janom van Stenbergenom došla je na ideju da stvori slovenski međujezik 2006. godine. Prvobitno nazvan slovianski, a potom medžuslovjansky, uloga ovog jezika je da olakša komunikaciju među svim slovenskim narodima, i pomogne onima koji ne pričaju nijedan slovenski jezik u komunikaciji sa Slovenima.
KAKAV JE MEĐUSLOVENSKI JEZIK?
Međuslovenski se smatra poluveštačkim jezikom. Za razliku od ostalih izmišljenih jezika, međuslovenski se ne zasniva na jednostavnosti i lakom učenju. Cilj jezika jeste razumevanje. Gramatika i rečnik jezika zasnovani su na sličnostima koje slovenski jezici međusobno dele. Sam jezik potiče iz staroslovenskog i mnogih usputno improvizovanih slovenskih jezika nastalih u multinacionalnim slovenskim sredinama i na internetu. Može se pisati na ćirilici i latinici. Ovaj jezik ima tri roda, dva broja i sedam padeža, a pridevi su uvek pravilni.
KOJA JE SVRHA OVOG JEZIKA?
Ideja panslavizma oduvek je promovisala ideju stvaranja zajedničkog slovenskog jezika. Mada je panslavizam devetesetih godina izgubio na značaju, na internetu su mnogi govornici slovenskih jezika izrazili kako bi radije pričali zajedničkim slovenskim jezikom, umesto engleskim. Ista ta želja nastala je i među migrantskim zajednicama koje su živele van svog govornog područja.
MANE VEŠTAČKIH SLOVENSKIH JEZIKA
Tako su i nastali mnogi veštački slovenski jezici koje su uglavnom kreirali internet korisnici, ali, za razliku od međuslovenskog, imali su velike mane. One su se uglavnom odnosile na veliku pojednostavljenost izuzetno komplikovane slovenske gramatike i činile su da jezik deluje veštački u poređenju sa prirodnim slovenskim jezicima.
KAKO JE MEĐUSLOVENSKI JEZIK NASTAO?
Projekat stvaranja slovjanskog je 2006. godine započela grupa lingvista iz različitih zemalja. Ideja je bila da jezik strancima bude lak za učenje i komunikaciju sa Slovenima, dok bi Sloveni mogli da ga razumeju i bez učenja. Cilj je bio i da slovjanski bude prirodan i sadrži samo komponente već prisutne u slovenskim jezicima, bez dodavanja novih. Stvaraoci jezika bili su podstaknuti da stvore slovjanski činjenicom da su svi prethodni međujezici Slovena bili vidno veštački, zastareli, ili bi u njima prevladavao ruski rečnik.
REAKCIJA NA JEZIK
Početkom 2010., slovjanski je približen široj javnosti putem internet portala i medija. U Srbiji su o njemu pisale Večernje novosti. Kasnije su se vesti o novom jeziku proširile i u ostalim slovenskim zemljama, a reakcija je bila pozitivna. Slovjanski je bio inspiracija u stvaranju sličnih projekata, pa su time nastali i novi slovenski međujezici. Trenutno, on je najsavršeniji i najprirodniji slovenski međujezik.
Na internetu postoje mnogi portali i grupni četovi gde možemo ćaskati. Jutjub takođe poseduje mnoge klipove gde kreatori jezika pričaju međuslovenskim jezikom, a komentari su i više nego pozitivni. U ovakvim video-klipovima samo ćemo nailaziti na pozitivne komentare ljudi iz različitih slovenskih država koji oduševljeno konstatuju da razumeju jezik u potpunosti.
TEKST: MARINA MILENTIJEVIĆ
Marina Milentijević je student novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
