mogućnosti zvone na vaša vrata
U okeanskom pojasu Polinezije nalazi se četvrta najmanja država na svetu. Tuvalu, bivša britanska kolonija sa površinom od svega dvadeset šest kvadratnih kilometara, je najneposećenija država sveta. Ipak, manjak turista ne znači da ona nema šta da ponudi. Dobodošli u svemogući Tuvalu, tropski biser Okeanije
Finska je zemlja jedinstvene kulture i vezana je uz toliko superlativa da zapravo postoje teorije zavere da Finska ne postoji, već je izmišljena kako bi ostalim zemljama dala primer dobre države. Ona ima i spektakularnu geografiju, od koje ćemo danas izdvojiti jezera. Dobrodošli u Suomi – zemlju hiljadu jezer
Davne 1917. godine, u čast mađarsko-američkog novinara i izdavača, dodeljena je prva Pulicerova nagrada. Nagradu je ustanovio Džozef Pulicer, koji je nakon smrti sav imetak ostavio Univerzitetu Kolumbija, koji i dan-danas, jednom godišnje, uz 10.000 američkih dolara deli nagradu najostvarenijim novinarima, književnicima, fotografima i muzičkim kompozitorima.
Džozef Pulicer je kao sedamnaestogodišnjak napustio Mađarsku i došao u Ameriku kako bi pratio svoje velike snove. Bio je vlasnik mnogobrojnih listova, a smatra se i začetnikom žute štampe. Žutu štampu je, naime, koristio u borbi protiv političkog nasilja.
Bio je velika pristalica demokratske partije i svim sredstvima se borio protiv tadašnjih američkih vlasti. Koristio je senzacionalizam kao političko sredstvo.
Velika životna želja mu je bila da otvori prvu novinarsku školu na svetu, što se desilo tek godinu dana nakon njegove smrti.
Baš zbog te želje je sve što je za života zaradio ostavio Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, koji će kasnije svoju najprestižniju nagradu nazvati baš po njemu.
Pulicerova nagrada se dodeljuje u dvadeset dve kategorije, od čega je petnaest iz oblasti novinarstva, a sedam iz oblasti književnosti i muzike.
Neke od kategorija u novinarstvu su foto-vest, izveštavanje u interesu javnosti, kao i lokalno, narodno i međunarodno izveštavanje.
Tako i književne kategorije obuhvataju različite žanrove, dok je muzičkim ostvarenjima namenjena samo jedna nagrada.
Pulicerova nagrada je namenjena isključivo američkim državljanima, sa izuzetkom kategorije istorije.
Nedovoljno je poznato i to da među dobitnicima nagrade ima i onih poreklom iz Srbije. Volter Bogdanić, koji se aktivno bavio novinarstvom od osamdesetih do ranih dvehiljaditih godina je Pulicerovu nagradu dobio čak tri puta.
Istraživanja koja su mu donela nagradu jesu ona u kojima se bavio korupcijom u Americi, prvenstveno u medicini i farmaciji.
Mihajlo Pupin je 1924. godine nagrađen za svoju autobiografiju Od pašnjaka do naučenjaka, a delo je prevedeno na srpski jezik pet godina nakon osvajanja nagrade.
Čarls Simić, Amerikanac srpskog porekla, je za svoju zbirku pesama Svet se ne završava dobio Pulicerovu nagradu 1990. godine.
Na zvaničnom sajtu Pulicerove nagrade piše da je sama priroda odabira dobitnika subjektivna.
Žiri je često umeo da iz ideoloških razloga odbacuje određene nominacije, te su pedesetih i šezdesetih godina mnoga kultna dela bila lišena nagrade budući da su se bavila tabu temama poput seksualnosti, narkotika, ili jer su samo sadržale psovke.
Javnost je na ovo reagovala burno, pogotovo kada Hemingvej nije bio nagrađen za roman Za kim zvono zvoni. Ipak, već naredne decenije, za delo Starac i more Ernest Hemingvej je odneo nagradu.
Jedan od kultnih momenata Pulicerove nagrade koji je naglasio period progresije se desio kada ga je nagradu odneo Toni Kušner 1993. godine za predstavu Anđeli u Americi. Predstava obrađuje krizu epidemije side i homoseksualnost.
Areta Frenklin je za svoju muziku posthumno dobila nagradu.
Kendrik Lamar je 2018. godine bio prvi američki reper koji je dobio Pulicerovu nagradu za muziku, budući da se ova nagrada gotovo isključivo deli klasičnim muzičarima.
Svi ovi momenti nagovestili su pozitivnu promenu procesa dodeljivanja prestižne nagrade o kojoj sanja svaki novinar i umetnik.
TEKST: MARINA MILENTIJEVIĆ
Marina Milentijević je student novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
EKV je bila post pank grupa iz Beograda, i jedan od najuspešnijih bendova u celoj Jugoslaviji. Sa gitaristom i pevačem Milanom Mladenovićem na čelu, klavijaturistkinjom Margitom, i basistom Bojanom Pečerom, obeležili su čitavu jednu generaciju. Koncertima u glavnim gradovima bivših saveznih republika i introspektivnim tekstovima Milana Mladenovića, bend će ostati toliko ikoničan i prepoznatljiv da će ih čak i mlađa pokolenja, rođena decenijama kasnije, rado slušat
Četrdesetih godina prošlog veka, Beograd je potresla serija brutalnih ubistava. Čovek koji će postati najveći serijski ubica Jugoslavije, danju je bio ugledan građanin, a noću neko ko će biti poznat kao Fantom i srpski Džekom Trbosek. Svi pamte ulogu Pere Mitića, beogradskog davitelja i infantilnog cvećara u kultnom filmu Davitelj protiv davitelja. Međutim, malo ko zna za priču čoveka koji je inspirisao jedan od svetski najpriznatijih domaćih filmova, a čiji je teror podigao čitavu Jugoslaviju na noge.
Grupa jezikotvoraca na čelu sa holandskim lingvistom Janom van Stenbergenom došla je na ideju da stvori slovenski međujezik 2006. godine. Prvobitno nazvan slovianski, a potom medžuslovjansky, uloga ovog jezika je da olakša komunikaciju među svim slovenskim narodima, i pomogne onima koji ne pričaju nijedan slovenski jezik u komunikaciji sa Slovenima.
Međuslovenski se smatra poluveštačkim jezikom. Za razliku od ostalih izmišljenih jezika, međuslovenski se ne zasniva na jednostavnosti i lakom učenju. Cilj jezika jeste razumevanje. Gramatika i rečnik jezika zasnovani su na sličnostima koje slovenski jezici međusobno dele. Sam jezik potiče iz staroslovenskog i mnogih usputno improvizovanih slovenskih jezika nastalih u multinacionalnim slovenskim sredinama i na internetu. Može se pisati na ćirilici i latinici. Ovaj jezik ima tri roda, dva broja i sedam padeža, a pridevi su uvek pravilni.
Ideja panslavizma oduvek je promovisala ideju stvaranja zajedničkog slovenskog jezika. Mada je panslavizam devetesetih godina izgubio na značaju, na internetu su mnogi govornici slovenskih jezika izrazili kako bi radije pričali zajedničkim slovenskim jezikom, umesto engleskim. Ista ta želja nastala je i među migrantskim zajednicama koje su živele van svog govornog područja.
Tako su i nastali mnogi veštački slovenski jezici koje su uglavnom kreirali internet korisnici, ali, za razliku od međuslovenskog, imali su velike mane. One su se uglavnom odnosile na veliku pojednostavljenost izuzetno komplikovane slovenske gramatike i činile su da jezik deluje veštački u poređenju sa prirodnim slovenskim jezicima.
Projekat stvaranja slovjanskog je 2006. godine započela grupa lingvista iz različitih zemalja. Ideja je bila da jezik strancima bude lak za učenje i komunikaciju sa Slovenima, dok bi Sloveni mogli da ga razumeju i bez učenja. Cilj je bio i da slovjanski bude prirodan i sadrži samo komponente već prisutne u slovenskim jezicima, bez dodavanja novih. Stvaraoci jezika bili su podstaknuti da stvore slovjanski činjenicom da su svi prethodni međujezici Slovena bili vidno veštački, zastareli, ili bi u njima prevladavao ruski rečnik.
Početkom 2010., slovjanski je približen široj javnosti putem internet portala i medija. U Srbiji su o njemu pisale Večernje novosti. Kasnije su se vesti o novom jeziku proširile i u ostalim slovenskim zemljama, a reakcija je bila pozitivna. Slovjanski je bio inspiracija u stvaranju sličnih projekata, pa su time nastali i novi slovenski međujezici. Trenutno, on je najsavršeniji i najprirodniji slovenski međujezik.
Na internetu postoje mnogi portali i grupni četovi gde možemo ćaskati. Jutjub takođe poseduje mnoge klipove gde kreatori jezika pričaju međuslovenskim jezikom, a komentari su i više nego pozitivni. U ovakvim video-klipovima samo ćemo nailaziti na pozitivne komentare ljudi iz različitih slovenskih država koji oduševljeno konstatuju da razumeju jezik u potpunosti.
TEKST: MARINA MILENTIJEVIĆ
Marina Milentijević je student novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Većina nas je barem jednom u životu pomislila kako zaista ličimo na svoje ime, i kako ljudima iz naše okoline zaista pristaje ime koje im je dato. Kada pomislimo na neko ime, u glavi već možemo stvoriti sliku te osobe, čak joj i dati osobine.
Misofonija ili mizofonija, reč je grčkog porekla koja u prevodu znači, mržnja prema zvuku. Ona se razlikuje od fonofobije, koja predstavlja strah od određenih zvukova i ne klasifikuje se kao dijagnoza. O ovom stanju i dalje ne postoji dovoljno istraživanja, ali ona koja jesu odrađena imaju veoma zanimljive rezultate.
Kultovi i sekte su grupe odvojene od primarne religije koju prate i imaju svoje posebne poglede na njenu doktrinu. Oni često liče na religiju od koje su se odvojili, ali se njihova uverenja ne podudaraju u potpunosti. Uglavnom imaju lošu reputaciju u svojoj okolini. Razlog često može biti strah i neznanje, ali i skandali koji prate ove grupe. Ti skandali uglavnom se vezuju za manipulaciju članova, ispiranje mozga, iskorišćavanje radi novca, a u nekim slučajevima i kriminalne aktivnosti. Jedan od poznatijih primera jeste Mensonova porodica, čiji su članovi šezdesetih godina prošlog veka izvršili seriju brutalnih ubistava u Kaliforniji.
Sektom se smatra bilo koja grupa koja postoji odvojeno u okviru određene religije. Dakle, sekta se može smatrati religijskom podgrupom. U islamu, na primer, postoje šiitske i sunitske, dok ih u hrišćanstvu ima mnogo, poput adventističke i baptističke. Većina hrišćanskih sekti razvila se iz protestanizma. Svuda u svetu, hrišćani su podeljenih mišljenja o tome koju religijsku grupu treba smatrati sektom, kultom, crkvom ili nečim sasvim drugim. Čini se i da se mnoge ove podgrupe u hrišćanstvu nalaze na međi između kulta i sekte. Neke su toliko tajnovite da je teško utvrditi šta su. Procenjuje se da sekta najeći broj ostvaruje u Americi. Prosečan Amerikanac tokom života čak i do pet puta menja religijsko opredeljenje u okviru ovih podgrupa. Sekte nisu nužno opasne, iako mogu biti. Za razliku od kultova, uglavnom zavise od slobodne volje svojih sledbenika.
Kultovi su doživeli bum pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Mada su, prema sopstvenim akcijama i neretko uverenjima, opasniji od sekti, sam pojam reči sekta često se koristi da bi opisao kultove. Međutim, kultovi mahom nisu religiozni, iako mogu biti. Glavna karakteristika kulta jeste harizmatični vođa. To je osnivač koga ostali članovi prate i idealizuju. Članovi kulta prate uputstva, načela i ubeđenja vođe, često na svoju štetu. Vođa kulta to čini prinudom ili ispiranjem mozga.
Ema Goldman, rođena 27. juna 1869. u jevrejskoj četvrti Kovna, u današnjoj Litvaniji, bila je socijalni filozof i anarhistkinja. Ema je imala teško detinjstvo i svedočila je getoizaciji Jevreja u tadašnjoj Rusiji i nasilju nad ženama i ženskom decom. POČETAK Otac joj je …
