Pitanje za šta ćemo se angažovati nikada nije isključivo stvar naše odluke. Naše želje i vrednosti formiraju se u društvu u kome živimo, odnosno koje postavlja granice našem individualnom angažmanu. Nekada se razmišljalo – ako ženama date pravo glasa onda se gubi struktura društva i u redu je da umesto njih odlučuju njihovi očevi, muževi ili braća. Argument zbog kog žene nisu imale prava glasanja: smatrane su slabijim polom. Sufražetkinje su te koje su se izborile sa političko pravo glasa žene.
KO SU SUFRAŽETKINJE?
U Velikoj Britaniji sufražetkinje su bile pripadnice pokreta za uvođenje ženskog političkog prava glasa. Izrazom sufražetkinje opisivale su se pripadnice radikalne frakcije okupljene oko Ženske socijalne i političke unije. Sufražetkinje u Velikoj Britaniji su postajale kontroverznije time što su se koristile metodama direktne akcije kao što su vezivanje za pruge, podmetanje vatre u poštanskim sandučićima, razbijanje prozora, a ponekad i postavljanje manjih bombi.
Jedna od najspektakularnijih takvih akcija se dogodila kada je na konjskoj utrci, sufražetkinja Emili Dejvison, iskočila na hipodrom i bila nasmrt pregažena od strane kraljevog konja 1913. godine. Nakon tog događaja mnoge od njenih saradnica su bile zatvarane, na šta su reagovale organizovanjem štrajkova glađu.
USPEH BORBE
Uspehu borbe sufražetkinja je najviše pridoneo Prvi svetski rat, iako je na početku izazvao razdor u britanskom sufražetskom pokretu. U Britaniji je 1918. godine Parlament doneo zakon kojim je priznato pravo glasa kućevlasnicama iznad trideset godina, što je uključivalo i žene. U SAD gde je pravo već postojalo u pojedinačnim državama, žene su konačno izjendačene u pravu glasa Devetnaestim amandmanom američkog Ustava 1920. godine. U Britaniji su muškarci i žene potpuno izjednačeni novim zakonom 1928. godine.
POČECI FEMINIZMA
Feminizam je politička teorija koja predstavlja borbu za oslobođenje svih žena, tamnoputih, radnica i siromašnih žena, hendikepiranih, homo i heteroseksualnih žena, kao i belih, ekonomski privilegovanih žena. Feminizam na početku nije imao svoju teoriju nego je levitirao između liberalne teorije i socijalističkih doktrina.
LIBERALNI FEMINIZAM
Liberalni feminizam podrazumeva borbu za prava žena (pravo na razvod i drugo). Liberalnim pokretom su se obično vodile žene bele rase, one privilegovane koje su želele da unaprede svoje mesto u društvu. To je podrazumevalo priključivanje akademskom sloju i zadobijanje prava glasa.
SOCIJALISTIČKI FEMINIZAM
Teorijama socijalističkog feminizma nisu bila dovoljna prava, ove teorije zahtevale su jednakost. Pristalice ovog pokreta jasno su skandirale da borba mora postati šira – borba za jednakost društva. Svaka žena mora imati svoja prava, a struktura društva mora se menjati.
FEMINIZAM JE SVAKA ŽENA
U 20. veku feministički pokret se raslojava na partikularne borbe i postavljaju se pitanja identiteta, sve u svrhu borbe protiv patrijarhata. Feminizam predstavlja svaka žena koja sebe smatra feministkinjom, ali feministički generalni stav nije rodno uslovljen.
BORBA SE NASTAVLJA
Ključni pojam koji se pojavljuje sa neoliberalnim feminizmom je pojam balansa: od žene se očekuje da izbalansira svoju karijeru i svoj privatni život – žena ne može biti srećna ukoliko jedan od ova dva ne ispuni. Moguće je da žena bude uspešna poslovno i da bude zadovoljna privatno, ali to nema toliko veze sa tim što je žena, već zbog toga što živi u kapitalističkoj mašineriji. Neoliberalni feminizam pokušava da predstavi svakoj ženi da ona može sve što naumi kao individua.
Ako to univerzalizujemo i podignemo na pitanje političkog angažmana, na jedan viši, sistemski nivo, to zapravo nije stvar neoliberalnog feminizma. Svaki društveni, politički angažman nastoji da univerzalizuje taj jedan problem i da kaže da to nisu samo žene, nego su i proleterke u tekstilnoj industriji, druge rase ili drugačijeg seksualnog opredeljenja.Borba se nastavlja.
KRATKA ISTORIJA SPOROVA: ŠTA JE FEMINIZAM?- ADRIANA ZAHARIJEVIĆ
Pokret za promenu je pokret koji se menja menjajući sebe, postajući kritična masa koja kroz toliko glasova, jezika i gestova izriče: Mora se promeniti i mi ga možemo promeniti. Mi koje nismo iste, mi kojih je mnogo i koje ne želimo da budemo iste.
TEKST: NEVENA NIKOLIĆ
Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.
