Borba za ženska prava trajala je godinama. Žene su želele da budu ravnopravne muškarcima i da dobiju ista prava, ali i obaveze. Borile su se za neka, nama danas, osnovna prava i potrebe, međutim, kako smo to sad delimično i dobili, retko se zapitamo kako je zapravo sve to počelo. Retko se zapitamo kada je ženama dozvoljeno da se ponašaju slobodnije, da se oblače na određene načine, kada im je postalo dozvoljeno da žive onako kako same žele, bez pitanja kako to smeju.
KADA SU ŽENE POČELE DA NOSE PANTALONE?
Tokom velikog dela modne istorije nošenje pantalona bilo je ograničeno samo na muškarce, dok je za žene to bila zabranjena teritorija. U Americi su, u određenim delovima, čak doneseni zakoni prema kojima je ženama bilo zabranjeno da nose ovaj komad odeće. Međutim, one su se vrlo često bunile po tom pitanju, boreći se za jednakost. Vremenom, izborile su se za svoja prava i preuzele tipičan predmet muškog odevanja – pantalone.
Pokretač ove modne revolucije bila je želja žena da voze bicikle. Vožnja je svakako bila praktičnija u pantalonama, nego suknjama i haljinama koje su do tada nosile. Kada je bicikl prvi put počeo da se koristi svi su ga posmatrali kao muško prevozno sredstvo. Prosto je bilo neprihvatljivo da dama, u dugoj suknji, doterana, vrti pedale da bi stigla do odredišta. Međutim, kada su proizvođači videla da potražnja za biciklama postoji i među ženama, i da su spremne da nose mušku odeću da bi njima lakše upravljale, počeli su sa proizvodnjom bicikala konstruisanih za žene.
KADA SU ŽENE POČELE DA SE DEPILIRAJU?
Pre 20. veka jedine dlake na ženskom telu koje su bile uklanjane bile su one na licu i vratu, jer su bile jedine vidljive. Depiliranje celog tela nije bilo potrebno, niti prihvaćeno među ženama, kao što je to slučaj sada. Sve do 1915. godine žene nisu imale razloga da uklanjaju dlake ispod pazuha, na rukama i nogama. Međutim onda je usledio novi modni trend. Pojavile su se haljine sa kratkim rukavima i bez rukava koje do tada nisu postojale. Samim tim su ženske ruke, gotovo uvek, bile prekrivene. Suknje i haljine su postajale sve kraće, samim tim noge sve vidljivije. Zahvaljujući novini u tekstilnoj industriji, uvedena je nova rutina u ženski svet – depilacija.
KADA SU ŽENE POČELE DA SREĐUJU NOKTE?
Briga o noktima, kroz istoriju se vezuje za drevne Egipćane, Stare Grke i ostale aristokratske zemlje. Uredni i lepi nokti danas su uobičajena stvar, koju gotovo da svako sebi može da priušti. Međutim, davno u istoriji, sređivanje noktiju bila je stvar prestiža. Vladari bi birali jednu boju kojom bi lakirali svoje nokte, a onda bi ta boja bila zabranjena ostalim ljudima. Kleopatra je kao svoju boju izabrala crvenu i bila je prepoznatljiva po tome. Iako se lak za nokte i generalno nega ruku vezuje za žene, u Kini, ni pripadnicima jačeg pola ovi tretmani nisu bili nepoznati. Tek nekoliko vekova kasnije, nokti postaju isključivo ženska stvar, a to verovanje se zadržalo do danas.
ŽENSKA PRAVA
Ženska prava mnogo su veća nego što su nekada bila, međutim, mora postojati svest o tome da ono što mi imamo, danas, nije lako dobijeno i nije uvek postojalo. Zato je važno naučiti ili bar pročitati kako je sve počelo, kako su naše svakodnevne aktivnosti, nekada, nekome bile gotovo nemoguća misija. Sa tim prisećanjem, pridajemo zahvalnost svima koji su se za ova prava i potrebe žena izborili.
TEKST: MILJANA SAVIĆ
Miljana Savić studira na Filozofskom fakultetu u Nišu, smer Komuniciranje i odnosi sa javnošću. Gaji ljubav prema čitanju, odakle je i proisteklo interesovanje prema pisanju. Otvorenog je uma, kreativna i odgovorna.
