Muzika predstavlja jednu od najzastupljenijih i najstarijih vrsta umetnosti. Još od svojih najranijih formi, muzika je predstavljala specifičan oblik umetničkog izraza. Zbog svoje složenosti se ubraja u najkompleksnije oblike umetnosti. Brojne naučne studije ukazuju na činjenicu da je muzika koju slušamo povezana sa određenim tipom ličnosti, kao i da muzika ima određeno psihološko dejstvo na ljudsku psihu.
ŠTA JE MUZIKA?
Od kada postoji ljudska civilizacija, čovek je imao potrebu za umetničkim izražavanjem. Počev od arhitekture, slikarstva i vajarstva, preko književnosti, plesa, muzike
i filma, do onih najmlađih vidova umetničkog stvaralaštva poput fotografije i stripa. Stvaralačka potreba čoveka je od davnina uobličena u različite umetničke forme. Reč muzika potiče od reči musa, što znači muza. Ovaj pojam najčešće povezujemo sa umetnošću. Definišemo ga kao nešto ili nekoga ko nas inspiriše i nadahnjuje da stvaramo i kreiramo različite forme umetnosti. Iako su osnovni elementi muzike melodija, ritam i harmonija, istinski ljubitelji muzike će se složiti da je muzika mnogo više od harmoničnih tonova. Savremena upotreba muzike ne odnosi se samo na njenu povezanost sa ostalima granama umetnosti, poput plesa i filma. Njena primena u savremenom društvu je višestruka, a vrednost i lekovitost važnija nego što na prvi pogled deluje.
MUZIKOTERAPIJA
Predstavlja jednu od naučnih disciplina psihijatrije, u kojoj se muzika ili zvuk koristi kao jedan od alata uspostavljanja komunikacije sa pacijentom. Cilj muzikoterapije jeste da kod pacijenta uspostavi duševni mir i sklad. Razlozi zbog kojih se pribegava muzikoterapiji leže u činjenici da muzika intenzivno deluje na ljudski um, karakter, opšte raspoloženje i zdravlje. Druga teza koja deluje u korist ideji da je muzikoterapija korisna tehnika lečenja jesu i brojna naučna istraživanja. Ona govore o tome da autonomni nervni sistem čoveka prepoznaje muziku kao sredstvo kojim se različite telesne reakcije čoveka dovode u sklad. Bez obzira na pacijentovo razumevanje muzike i inteligenciju.
Poznate su dve vrste muzikoterapije – aktivna i receptivna. I dok ova dva vida muzikoterapije podrazumevaju upotrebu muzike i instrumenata za lečenje ili preslušavanje određenog muzičkog izbora, postoji i treći tip – integrativni. Reč je o posebnom vidu muzikoterapije koji podrazumeva upotrebu i ostalih umetnosti u procesu lečenja osim muzike, poput plesa i slikarstva.
MUZIKA I LIČNOST
Koliko puta ste nekom postavili pitanje kakvu muziku sluša? Ili prilikom davanja odgovora na isto pitanje ozbiljno razmislili pre nego što ste na njega odgovorili. Na
podsvesnom niovu, zaista verujemo da muzika koju slušamo ukazuje na naše pojedine osobine i da će prilikom upoznavanja sa nekim puno o nama reći. Naravno, muzički ukus ne mora ništa značiti i zasigurno ukazivati na određeni tip ličnosti. Potpuno je prirodno da jedna ličnost istovremeno preferira stilski drugačije muzičke žanrove. Prema određenim istraživanjima, postoji izvesna sličnost između slušaoca koji vole klasičnu i hevi metal muziku. Rezultati istraživanja su ukazivali na introvertnost obe grupe ispitanika kao zajedničke karakterne osobine. Takođe, druga sličnost između obe grupe ispitanika ogledala se u izboru da radije slušaju kompleksne muzičke numere.
MUZIKA I IDENTITET
Ipak, muzički ukus često povezujemo sa određenim tipom ličnosti. Čini se da je muzika koju slušamo, odeća koju nosimo i mesta koja posećujemo predstavljaju oličenje našeg identiteta. U okviru istraživanja jednog edinburškog naučnika, ustanovljena je izvesna podela na tipove ličnosti prema muzičkom ukusu ispitanika. Prema sprovedenim istraživanjima, ljubitelji pop i rep muzike, kao i oni koji slušaju soul, džez, rege i klasičnu muziku odlikuje visoko samopouzdanje i samopoštovanje, za razliku od onih kojih su se opredelili za hevi metal, rok i indi muziku. Izbor muzike ukazivao je i na još neke osobine ispitanika. Na primer, ljubitelji narodne muzike, kao i soul, bluz, džez, rep i rege muzike društveniji su od onih koji slušaju klasičnu muziku, rok, indi ili dens.
Na kraju, bez obzira na muzički žanr koji biramo da slušamo, istina je da muzika budi određenu emociju kod svakog recipijenta nekog muzičkog sadržaja. Muzika je umetnost i svojim harmoničnim tonovima zaista doprinosi da se u pojedinim trenucima osećamo srećno, tužno, moćno ili opušteno. Muzika koju slušamo ima najviše veze sa tim kakav osećaj želimo da ona u nama proizvede. Upravo iz tog razloga se opredeljujemo za određeni žanr. Kao mladi često želimo pripadati određenim supkulturama – poput punkera, rockera. metalaca, skinsa, hipika i tome slično, i na taj način izgraditi sopstveni imidž i identitet.
TEKST: TAMARA VRANIĆ
