Mnoge svakodnevne situacije su prelivene mnoštvom i lepih i ružnih osećanja, misli i stradanja. Ponekad dolazi do preopterećenja pojedinca, kao bića koje misli i voli, umire i postoji. Takvo preopterećenje dovodi do bezizlaza i bespomoći kod jedinki. U takvom momentu čudovišta se bude. Ona nisu stvarna, ali su rođena. San razuma rađa čudovišta, a sada je rođena ideofobija.
SAN RAZUMA RAĐA ČUDOVIŠTA
Umetničko delo Franciska Goje San razuma rađa čudovišta, predstavlja umetnikovu zamisao sebe uspavanog među svojim radovima. Njegov razum se umara od sna i samim tim njegova funkcija biva promenjena. To dovodi do toga da su čudovišta oslobođena u mraku. Razum izložen raznim uticajima kako iz okoline, tako i samog bića, izložen stresom, umorom, raznim premišljanjima koja dovode do: anksioznosti, straha u obliku fobije, straha u svim njegovim svojevrsnim oblicima ili nemoći, pokušava da sva ta čudovišta protera iz tela kako bi ono ostalo zdravo. Međutim, prizor koji nastaje nije lep, niti produhovljen.
ŠTA JE IDEOFOBIJA?
Ideofobija jeste nesvakidašnji i vrlo redak strah od novih ideja ili misli. Najjasnije objašnjenje ideofobije posmatra strah od ideja kao anksiozni poremećaj koji karakterišu opšte nepoverenje ili iracionalni strah od nove misli. Fobije nepovoljno utiču na funkcionalnost čoveka, obično prostirajući se na jedno polje (visina, dubina, prostor, vreme), dok ideofobija nepovoljno utiče na čovekov život u svakom smislu. Vama sada naviru razmišljanja o ovoj temi, ali baš takva nova razmišljanja, a tek ona na većem nivou od prirodnog i osnovnog – ona zastrašuju ljude koji pate od ideofobije. Ljudi koji žive sa ovakvim strahom nisu otvoreni za nove sugestije, vole da žive u svojoj udobnoj zoni i često se izoluju od drugih ljudi. Usamljenost, na taj način, postaje jedna od posledica ove fobije.
UZROCI IDEOFOBIJE
Okidač za ideofobiju su obično duboke traume u prošlosti. Fobija se pojavljuje u umu često bez ikakvih osnova. Deca kojoj roditelji ili uzori uvek govore da su njihove ideje loše mogu da razviju tendenciju da se plaše da razgovaraju o svojim idejama sa drugima. Veća je verovatnoća da će deca razviti ovaj strah, jer je veća verovatnoća da će verovati u ono što im se kaže. Međutim, u većini slučajeva, fobija se može prevazići kako osoba stari. Međutim, u nekim ekstremnim slučajevima, fobija ostaje i u odraslom dobu. Kombinacija hemije mozga, genetike i nekih događaja koji menjaju život može izazvati intenzivan strah od ideja.
SIMPTOMI IDEOFOBIJE
Simptomi ideofobije se razlikuju od osobe do osobe i zasnivaju se na nivou straha koji osoba doživljava. Generalno, ovo su neki od simptoma ideofobije: kratak dah, ubrzani rad srca, znojavi dlanovi, drhtanje, glavobolja, mučnina, osećaj straha, vrtoglavica, suva usta, kao i panika pri pomisli na predstavljanje ili prihvatanje novih ideja.
KAKO SE BORITI SA ČUDOVIŠTIMA?
Hipnoterapija je opcija koja može doći do korena uzroka straha i eliminisati ga. Terapija izloženosti je još jedan dokazani metod lečenja straha od ideja. Kontinuirano dovođenje u situacije u kojima se od vas traži da smislite ideje, izađete iz svoje zone udobnosti i uradite nešto novo može pomoći u podizanju samopoštovanja i samopouzdanja. Grupna terapija i samopomoć, takođe, mogu pomoći u prevazilaženju ove fobije. Obavljanje grupnih aktivnosti, volontiranje za društvene svrhe ili dobrotvorne svrhe su takođe neke odlične opcije za trajno eliminisanje ideofobije.
Suština je: Ideofobija je izlečiva, ali se mora izabrati opcija koja je lek u svom pravom smislu i da nakon primene, pacijent oseća da strah nikada nije postojao. Čudovišta nestaju, ali je za to potrebno strpljenje.
TEKST: NEVENA NIKOLIĆ
Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.
