Tag: misli

Kakve su ti misli takav ti je život

Kakve su ti misli takav ti je život

Koliko puta smo čuli reči, kakve su ti misli, takav ti je zivot? Verovatno više puta od strane naših bliskih osoba ili kada slušamo motivacione govornike. Svi znamo momenat kada zelimo da imam pozitivne misli i stav, međutim konstantno se dešavaju loše stvari i ne 

Ideofobija – strah od novih ideja

Ideofobija – strah od novih ideja

Mnoge svakodnevne situacije su prelivene mnoštvom i lepih i ružnih osećanja, misli i stradanja. Ponekad dolazi do preopterećenja pojedinca, kao bića koje misli i voli, umire i postoji. Takvo preopterećenje dovodi do bezizlaza i bespomoći kod jedinki. U takvom momentu čudovišta se bude. Ona nisu 

Meditacija – kako se opustiti

Meditacija – kako se opustiti

„Meditacija vas neće odvesti na neki drugi svet, već će vam otkriti nove dimenzije sveta u kome već živite.“

                                                                                                                                                                            – Hsin Jun

 


ŠTA JE MEDITACIJA?

Pojam i svrha meditacije se može definisati na bezbroj načina. Najkraće rečeno, meditacija predstavlja opuštanje.
Upravo tu leži i njena svrha – trenutak opuštanja tela i misli, kao i otpuštanje negativnih osećanja.

 

 

 

KAKO POČETI SA MEDITACIJOM?

Sigurno ste već više puta čuli, videli ili pročitali da su vam potrebne mirišljave sveće, potpuna tišina, trebalo bi da preksrstite noge tako da vam je izrazito neudobno i ostale korake do uspešne meditacije. Zaboravite na sve to, jer sve što vam je potrebno za početak je par minuta dnevno. Koliko god zvučalo čudno i lako – jeste.

 

 

 

SAVRŠEN POČETAK

Odvojite za sebe u početku dva minuta. Namestite se udobno – možete sesti u krevet, ispružiti noge, prekrstiti noge, držati ruke na kolenima ili pored sebe ili koji god je vama prijatan položaj. To je savršen početak.

 

 

 

NA ŠTA FOKUSIRATI MISLI?

Često se naglašava da je dobro fokusirati se na udahe, izdahe i njihovo brojanje. To je zaista tako – budite koncentrisani na to kako dišete. Zamislite da svakim udahom skupljate pozitivnu energiju, čiste misli, smirenost i radost. Onda zamislite da je u svakom izdahu barem jedna negativna stvar. To može biti loš dan na poslu, privatni, ljubavni ili finansijski problemi, neispunjena želja – šta god za vas predstavlja stres. Ne razmišljate o konkretnim pozitivnim i negativnim stvarima, već se fokusirajte na pozitivni udah i negativni izdah. Iz tog razloga brojimo udahe i izdahe, kako misli ne bi odlutale do nervoznog šefa ili pokvarenog bojlera.

 

 

 

ŠTA SE DEŠAVA KAD MEDITACIJA POSTANE NAVIKA?

Nakon par dana ili nedelja, razumećete kako razdvojiti pozitivne i negativne misli. Navika stvorena iskustvom stvara misao, a misao pravi osećaj kako udišete sreću i izbacujete nervozu. To možete i sami videti u svakodnevnim aktivnostima – ako je često gužva na putu do posla i to vam stvara nervozu, vrlo verovatno ćete biti nervozni i danas, pre nego što krenete na posao. Sa druge strane, ako se uvek dobro provedete sa društvom u određenom klubu ili restoranu, sigurno ćete se svaki put unapred radovati skorijem druženju. Sada možemo zaključiti da je meditacija kontrola, to jest umeće fokusiranja misli na pozitivne stvari.

 

 

Continue reading Meditacija – kako se opustiti

Kakve su ti misli, takav ti je život

Kakve su ti misli, takav ti je život

Kakve su ti misli, takav ti je život. Kako doživljavate ovu, već toliko puta ponovljenu, rečenicu? Kao pretnju, kaznu, krivicu? Ili kao uzbuđenje, radoznalost, izazov…?     JEDNA LEPA MISAO Kako god je doživljavali, ona je prvi dokaz upravo u odbranu svoje tačnosti. Mi biramo 

Ko bolje čita misli, ljudi ili mašine?

Ko bolje čita misli, ljudi ili mašine?

Da li poznajete nekoga ko u igri „List, kamen, makaze”  može da predvidi svaki sledeći potez suparnika? Ne? Možda da probate sa mašinama. Naučnici su uspeli da naprave uređaj koji pomoću EEG-a meri aktivnosti u delovima mozga koji igraju glavnu ulogu pri donošenju odluka i 

Zašto je pozitivno ne biti uvek pozitivan?

Zašto je pozitivno ne biti uvek pozitivan?

Fokus ka optimističnim mislima praksa je velikog broja ljudi, jer verujemo da na taj način ispunjavamo život srećom, a ujedno i izbegavamo sve one neprijatne emocije koje su okarakterisane kao apsolutno bespotrebne. Ali, da li nam i takva, “nepoželjna” osećanja donose neku dobrobit?

 


Oduvek smo suočeni sa mišlju da neprijatne emocije treba potiskivati, ignorisanjem ili pronalaženjem poželjnijih alternativa. I vodimo se tim stavom, potpuno nesvesni važnosti postojanja te vrste osećanja koja vrlo često služe kao upozorenje. Svojom prisutnošću navode nas da stvari menjamo, sebe unapređujemo i životnim situacijama adekvatno balansiramo.

 

 

Stalna tendencija za prikazivanjem idealnih životnih slika, praćenih ogromnim brojem motivacionih citata i stavova koji nam poručuju da samo pozitivne misli donose lepe stvari u naš život, dok je sve drugo samo korak bliže toksičnosti i lošem življenju, probudilo je kod mnoštva ljudi osećaj da nešto nije u redu ukoliko i sami ne razmišljamo tako, što rezultira prikrivanjem svega što nije deo takvog stava.

 

 

Zapravo, stvari nisu baš tako idealne kako se prikazuju i na prvi pogled čine. I ljudi na društvenim mrežama imaju loše dane, nekada sa suzama u očima, a nekada sa neuspehom na kućnom pragu. I oni su ljuti i tužni, nekada imaju osećaj da nisu dovoljno vredni i vrlo često nemaju želju da svet posmatraju kroz ružičaste naočare.

 

 

I nebitno da li su to ljudi sa društvenih mreža, iz naše neposredne blizine ili drugog kraja sveta. Svi mi imamo loše dane, ne tako šarene misli i stavove koji ne privlače osmehe na lica. I to je u redu. Negativna osećanja imaju puno pravo da postoje i tu su da nas uče i razvijaju, i da svim onim pozitivnim daju dodatni značaj.

 

 

Zapitajmo se da li bismo dovoljno cenili sunce, da ne znamo za postojanje kiše? Biti uvek pozitivan je teško ostvarivo, a na kraju i poprilično bespotrebno, jer prisutnost svake negativne misli ili manje prijatnog osećanja ima svoju ulogu. U redu je da ukoliko smo nesrećni nemamo osmeh na licu, ako smo tužni plačemo, u prostoriji punoj entuzijastičnih ljudi ne budemo jedan od njih. Sasvim je u redu da osetimo i bes, i ljutnju, i razočarenje, i kajanje. Važno je da naučimo da ne krijemo svoje emocije, kakve god one bile. Potiskivati sve one manje prijatne, prividnom pozitivom koja je ništa drugo do vešto iskonstruisana maska, donosi samo veće probleme čije su posledice mnogo teže od običnog prihvatanja negativne misli. Pokušajem da ih ugasimo one postaju intenzivnije, tražeći veći prostor koji prelazi granice našeg uma, u čijem smo beskraju pokušali da ih zarobimo.

 

 

Dozvoliti i neprijatnim emocijama da postoje, suštinski ima pozitivan uticaj na nas same. Važno je da se sa njima suočimo, prihvatimo ih, naučimo da ih kontrolišemo, a na kraju i da ih razumemo. Jer, svi mi nekada doživljavamo emotivne rolerkostere koji nam na kraju puta donesu iskustvo više, ali, važno je da tokom te dinamične vožnje osetimo svaku krivinu, ubrzanje i prepreku, i da dopustimo sebi da vrisnemo, zaplačemo i uzviknemo svaki put kada na njih naiđemo, jer će samo tako to negativno iskustvo doneti pozitivne posledice.

 

TEKST: EMILIJA MATIĆ

Emilija Matić je studentkinja druge godine Komunikologije i odnosa sa javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Večni optimista koji uživa u vremenu provedenom sa porodicom i prijateljima. Sreću pronalazi u malim stvarima, neprestano tragajući za svojim interesovanjima.