mogućnosti zvone na vaša vrata
Misli, raspoloženje i želje rukovode našim životom. Kakve su ti misli takav ti je život. Ako su nam misli mirne, tihe, pune ljubavi, dobrote, plemenitosti – onda je i u nama mir. Taj mir potom zrači iz nas i utiče na sve ljude u našem okruženju. Međutim, ako u sebi nosimo negativne misli, onda je i naš unutrašnji mir pomućen. Koja god misao razara mir, nju treba odbaciti i ne prihvatiti.
Koliko puta smo čuli reči, kakve su ti misli, takav ti je zivot? Verovatno više puta od strane naših bliskih osoba ili kada slušamo motivacione govornike. Svi znamo momenat kada zelimo da imam pozitivne misli i stav, međutim konstantno se dešavaju loše stvari i ne …
Mnoge svakodnevne situacije su prelivene mnoštvom i lepih i ružnih osećanja, misli i stradanja. Ponekad dolazi do preopterećenja pojedinca, kao bića koje misli i voli, umire i postoji. Takvo preopterećenje dovodi do bezizlaza i bespomoći kod jedinki. U takvom momentu čudovišta se bude. Ona nisu stvarna, ali su rođena. San razuma rađa čudovišta, a sada je rođena ideofobija.
Umetničko delo Franciska Goje San razuma rađa čudovišta, predstavlja umetnikovu zamisao sebe uspavanog među svojim radovima. Njegov razum se umara od sna i samim tim njegova funkcija biva promenjena. To dovodi do toga da su čudovišta oslobođena u mraku. Razum izložen raznim uticajima kako iz okoline, tako i samog bića, izložen stresom, umorom, raznim premišljanjima koja dovode do: anksioznosti, straha u obliku fobije, straha u svim njegovim svojevrsnim oblicima ili nemoći, pokušava da sva ta čudovišta protera iz tela kako bi ono ostalo zdravo. Međutim, prizor koji nastaje nije lep, niti produhovljen.
„Meditacija vas neće odvesti na neki drugi svet, već će vam otkriti nove dimenzije sveta u kome već živite.“ …
Kakve su ti misli, takav ti je život. Kako doživljavate ovu, već toliko puta ponovljenu, rečenicu? Kao pretnju, kaznu, krivicu? Ili kao uzbuđenje, radoznalost, izazov…? JEDNA LEPA MISAO Kako god je doživljavali, ona je prvi dokaz upravo u odbranu svoje tačnosti. Mi biramo …
Da li poznajete nekoga ko u igri „List, kamen, makaze” može da predvidi svaki sledeći potez suparnika? Ne? Možda da probate sa mašinama. Naučnici su uspeli da naprave uređaj koji pomoću EEG-a meri aktivnosti u delovima mozga koji igraju glavnu ulogu pri donošenju odluka i na taj način znaju koju odluku je donio suparnik i pre nego što je pokaže. Ko bolje čita misli?
Pojam „čitanja misli” se u psihologiji odnosi na sposobnost ocenjivanja mentalnog stanja, namera, osećanja i karakteristika ličnosti drugih ljudi. Kao oruđe za čitanje misli ljudi koriste teoriju uma. Ovaj pojam se odnosi na naše lične pretpostavke i uverenja kako se druga osoba oseća, o čemu razmišlja itd. To nam omogućava uspešnu socijalnu interakciju, predviđanje ponašanja drugih i prilagođavanje našeg ponašanja drugima.
Ljudi su nekonsistentni u čitanju misli. To znači da je ista osoba u jednom slučaju impresivan „čitalac misli” , u drugom pak izuzetno loša. Takođe, određeni ljudi su značajno bolji od drugih i to inteligentniji i društveniji. Kolektivistička društva podstiču razvoj ove veštine. Pored toga, misli bliskih osoba ćemo pročitati lakše, nego ona od nepoznatih. Samo ulaganje truda i zalaganje može da poboljša preciznost. To sve znači da sposobnost čitanja misli nije osobina ličnosti. Ono je promenjivo stanje, koga u jednom trenutku možemo da imamo više ili manje.
Činjenica je da nam tehnologija danas olakšava svakodnevne izazove i život. Isto tako, znamo da se razvijaju mašine, koje trenutno nisu dostupne svakome, iako je pitanje vremena kada će biti. Jedna od njih je muzički uređaj. On na osnovu čitanja moždanih talasa, pusti muziku koja je usklađena sa trenutnim raspoloženjem osobe. Dostupna je mobilna aplikacija, koja na osnovu par pitanja otkrije ko je osoba koju imamo u mislima. U pojedinim zemljama dostupan je t. i. socijalni robot, koji se koristi pri lečenju dece sa poremaćajima autističnog spektra. Naučnici trenutno rade na razvoju mašine, koja bi mogla da dijagnostifikuje hronične bolesti. I to je samo početak, jer je spisak ovih otkrića dugačak. Čini nam se da će sve što je u čovekovoj mašti uskoro biti i dostupno pomoću tehnologije.
Postoji i mnogo naprava, koje sa velikom preciznošču mogu da prepoznaju ljudske osećaje. Na razvojnim počecima ovog područja kao osnov prepoznavanja koristio se govor. Danas se to raširilo i na mnoga druga područja kao što su mimika i gestovi, ali je u razvoju i tehnologija koja se zasniva na fiziološkim merama, kao što su otkucaji srca i sl. Prednost ovih naprava je u brzini obrađivanja informacija. To znači da ako ima program odgovarajuću bazu i zasnovan je na odgovarajućoj teoriji emocija. Za analiziranje emocija je mašini potrebno značajno manje vremena nego ljudskoj kogniciji. Pored toga, u laboratorijskim uslovima ovi uređaji postižu veću preciznost nego ljudi.
Fokus ka optimističnim mislima praksa je velikog broja ljudi, jer verujemo da na taj način ispunjavamo život srećom, a ujedno i izbegavamo sve one neprijatne emocije koje su okarakterisane kao apsolutno bespotrebne. Ali, da li nam i takva, “nepoželjna” osećanja donose neku dobrobit? Oduvek …
