mogućnosti zvone na vaša vrata
Pored konfučijanizma i budizma, daoizam (ili taoizam), jedno je od tri velika kineska filozofska učenja. Njegovo porijeklo seže sve do 4. vijeka prije nove ere, a osnivačem se smatra Lao Ce. On je učenja daoizma izložio u djelu Knjiga o putu i vrlini. DVA …
Mnoge svakodnevne situacije su prelivene mnoštvom i lepih i ružnih osećanja, misli i stradanja. Ponekad dolazi do preopterećenja pojedinca, kao bića koje misli i voli, umire i postoji. Takvo preopterećenje dovodi do bezizlaza i bespomoći kod jedinki. U takvom momentu čudovišta se bude. Ona nisu …
Sam pojam progres se koristi u kontekstu napretka, ali ne naglog napretka, već postepenog i stabilnog. Progresivizam kao pravac i pojam nastaje krajem 19. veka, dakle od momenta kada kreće industrijalizacija Zapada. Međutim, u filozofiji on ima uporište u tome da se smatra da progres u svim sektorima društva može da donese poboljšanje i blagostanje. Svaka vrsta progresa nas vodi ka civilizaciji. Od unapređenja tehnologije do jednakosti i većim ljudskim pravima. Ko je progresivac? Osoba koja teži napretku i poboljšanju trenutnog društvenog stanja. Jednostavno rečeno, to je čovek koji teži ka novom i ka promenama.
Glavna ideja progresivizma dolazi iz prosvetiteljstva. Pun razvoj doživljava krajem 19. i početkom 20. veka. U tom trenutku se gledalo koje aspekte društva mogu da poboljšaju kako bi civilizacija išla ka boljitku, a sve varvarsko se iskorenilo. Ono što je podstaklo progresivizam jeste povećana nejednakost i ekonomske prilike izazvane industrijalizmom. Možemo da izdvojimo neke od ključnih područja u kojima je delao progresivizam. Jedna od glavnih stavki jeste bila ravnopravnost. Počevši od ženske nejednakosti, koja je u tom trenutku postajala sve vidljiva. Iako je sam pokret za ženska prava počeo ranije, progresivizam je dodatno pomogao. Od zaštite na radu, do prava glasanja.
Manirizam i nadrealizam su umetnički pravci koji na veoma interesantan način donose osveženje slikarstvu. Enigmatičnost i aleforija prožimaju manirizam, dok nadrealizam odstupa od stvarnosti i predstavlja ideje i snove. MANIRIZAM U Firenci sredinom 16. veka osnovan je novi umetnički pravac – Manirizam, nastao između renesanse …
Šta je zajedničko Nikoli Tesli, Sigmundu Frojdu, Fjodoru Dostojevskom i Daliju? Šta spaja Stevana Mokranjca sa Albertom Anštajnom? Svima je zajedničko to, da su njihova dostignuća rezultat njihove kreativnosti. Psiholozi se slažu da je kreativnost misaoni proces, koji za rezultat ima originalno i prikladno rešenje …
Brainstorming je tehnika grupnog odlučivanja. Služi za pronalaženje velikog broja ideja u kratkom roku. Bitna razlika u odnosu na ostale tehnike grupnog odlučivanja jeste to što kod brainstorminga članovi grupe predlažu ideje nadovezujući se na ideje drugih članova.
VAŽNO JE ZNATI
Sam brainstorming ima četiri pravila:
Što više ideja, to bolje.
Sve ideje su prihvatljive, bez obzira na to da li imaju smisla na prvi pogled ili ne.
Ideje drugih članova grupe treba da se koriste za smišljanje novih ideja.
Kritika ili procena ideja nije dozvoljena.
MANE BRAINSTORMINGA
Brainstorming je veoma zabavan i kreativan proces grupnog odlučivanja i sa razlogom je jedan među najčešće korišćenim od strane menadžera. Ipak, kao i svaka tehnika odlučivanja i ova ima svoje nedostatke.
Nedostatak koji najviše utiče na sprovođenje brainstorminga jeste ograničavanje produktivnosti. Ograničavanje produktivnosti je problem koji se javlja kada imate ideju, ali morate da sačekate da biste je izneli jer neko drugi u tom trenutku predstavlja svoju ideju. To odlaganje može da dovede do toga da zaboravite svoju ideju ili da pomislite da nije važna pomena. Drugi nedostatak je strah od ocenjivanja, odnosno strah od toga šta će drugi misliti o vašoj ideji.
MODERNI BRAINSTORMING
Kao alternativa tradicionalnom brainstormingu javlja se elektronski brainstorming koji otklanja ova dva nedostatka tradicionalnog brainstorminga. Tokom elektronskog brainstorminga učesnici sede ispred računara na takav način da im je onemogućeno da vide ekran drugog učesnika. Prvi korak elektronskog brainstorminga jeste anonimno iznošenje ideja. Nakon toga se te ideje formulišu, klasifikuju i uklanjaju se stavke koje se ponavljaju. Treći korak obuhvata rangiranje klasifikovanih ideja prema kvalitetu. Četvrti korak se sastoji iz tri dela: utvrditi niz koraka koje treba sprovesti, utvrditi najbolji redosled za sprovođenje tih koraka i odrediti ko je odgovoran za koji korak.
Elektronski brainstorming je mnogo produktivniji od tradicionalnog brainstorminga zato što uklanja nedostatke tradicionalnog brainstorminga. Ograničavanje produktivnosti ne predstavlja problem u elektronskom brainstormingu, stoga broj i kvalitet ideja obično se povećavaju uporedo sa veličinom grupe. Pošto je iznošenje ideja anonimno, strah od ocenjivanja ne postoji.
POTRAGA ZA IDEJAMA
Naravno, i elektronski brainstorming ima svoje nedostatke kao što su anonimnost jer pojedinim ljudima prija da javno iznose svoje ideje, nekima više odgovara da javno iznose svoje ideje umesto da ih kucaju na tastaturi. Pored tih nedostataka, trebalo bi pravilno formirati grupu za brainstorming jer primena ovog metoda može da postane prazna priča kojom se želi što pre završiti sastanak i dobiće se lošija rešenja od samostalnog rada. Najbolje bi bilo da zapišete svoje ideje a da ih zatim predstavite na sastanku. Tako ćete biti u prilici da čujete raznovrsna mišljenja.
TEKST: ANA MILIĆEVIĆ
Ana Milićević, studentkinja treće godine Fakulteta organizacionih nauka, smer Menadžment
