Kada pomislimo na vampira, prvo što nam pada na pamet je sama slika njegovog lika. Ogromni očnjaci i oči boje mraka nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Za vampira nam je poznato da je to mitološko biće iz slovenske mitologije, posebno na Balkanu, kojeg u životu održava životna energija (krv) živih bića. Međutim, da li ste znali da je jedan vampir čak dobio i glavnu ulogu u filmu? Vampir čiji je krik imao munjevit put od bubne opne čoveka, kroz celo telo koje prožima jeza, a koje se na kraju manifestuje u vidu ježenja dlaka na koži.
SAVA SAVANOVIĆ
Ovu privilegiju imao je vampir Sava Savanović koji je, prema predanju, proganjao posetioce oko čuvene vodenice sve do 1880. godine. Tada je njegov grob pronađen, iskopan i proboden glogovim kolcem, jedinim oruđem koji vampira može da ubije. Ovaj vampir je iz Zarožja, mesta kod Bajine Bašte. Njegov lik je prvi opisao srpski pisac Milovan Glišić u pripoveci Posle devedeset godina. Inspiraciju za ovu pripovetku Glišić je našao u legendi prema kojoj su iz Savinog sanduka izletele dve noćne leptirice, koje su 30 godina davile novorođenčad po zapadnoj Srbiji.
FILM INSPIRISAN PRIPOVETKOM
Međutim, najpre na papiru, a onda i na ekranu, Sava Savanović je postao slavan kada je naš legendarni reditelj Đorđe Kadijević došao na ideju da ovu pripovetku pretoči u film 1973. godine, pod nazivom Leptirica. Naravno, nijedan film nije do tančina rađen prema nekom delu, te tako nije ni ovaj.
OD SEOSKE KOMEDIJE DO PRIČE STRAVE I UŽASA
Naime, zaplet pripovetke stavlja fokus na potragu za vampirom Savom Savanovićem, koji svakom vodeničaru umesto brašna seje strah u kosti. Jedini koji ga savladava na kraju je seoski mladić Strahinja u pratnji glogovog koca. Uzevši samo motiv vampira, od ove priče Kadijević je imao ideju da od seoske komedije napravi priču strave i užasa. Kada je završio sa pisanjem scenarija, Kadijević je uvideo da on nema nikakve veze sa Glišićevom pripovetkom. Čak je i sam rekao: Da je nekim slučajem mogao da pročita scenario ili vidi film, Glišić bi se prevrnuo u grobu.
(https://ddl.rs/zabava/kako-je-nastala-leptirica-najstrasniji-srpski-horor-film/ )
GLUMCI
Glavni glumac je pronađen, te je Kadijević tragao za ostalim glumcima, ali ovoga puta za onima koji su ljudska bića. Za ženski lik odabrao je najlepšu glumicu tadašnje Jugoslavije, Mirjanu Nikolić, koja je tumačila lik Radojke. Sa licem anđela, savršeno se uklapala u njegov koncept, ali i u njegovo poimanje zla, jer đavo nikad nije onakvo čudovište kakvim ga prikazuju. ( http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/kako-%D1%98e-uzletela ) Uloga Strahinje, hrabrog mladića koji je Savi Savanoviću došao glave, pripala je glumcu Petru Božoviću.
BURNE REAKCIJE PUBLIKE
Film Leptirica izazvao je burne reakcije publike jer se prvi put susrela sa retkim primerom fantastike na prostoru jugoslovenske kinematografije. Kadijević se prisećao i komičnih situacija govoreći da su nastavnici govorili deci da gledaju film, jer na taj način dopunjuju znanje o srpskoj literaturi, misleći da je to ekranizovana verzija pripovetke Milovana Glišića. Međutim, kod dece je to izazvalo kontraefekat, pa su deca doživljavala šokove. On govori kako su ih roditelji vodili kod glumice Mirjane Nikolić insisitirajući da je dotaknu i da im ona pokaže zube kako bi se uverili da nije stvarno vampir.
PREOBRAŽAJ KOMEDIJE U HOROR
Novo doba nam je donelo potpuno drugačije poimanje horora. Navikli smo da gledamo filmove u kojima preovladava brutalno ubijanje i masakr i mi to zovemo hororom. Horor na engleskom znači užas, ali, složićemo se, ovo ipak prelazi neke granice. Kadijević je ovim filmom uspeo da napravi neverovatan preobražaj, pretvorivši komediju u horor. To nije nimalo lak posao s obzirom na to da se radi o dva potpuno suprotna žanra. U to vreme nije bilo postprodukcije, posebnih efekata niti nove tehnologije, već je na najbolji mogući način rađeno onim čime je u tom trenutku moglo da se raspolaže.
VANVREMENSKI FILM
Nije sve što je novo loše, slažemo se, ali nije baš ni sve što je staro oglođeno zubom vremena. Leptirica i posle toliko godina i dalje leprša u kolektivnom sećanju. Slike od jezive tišine, preko gašenja sveće i brašna koje klizi kroz prste vampira kao priprema za napad, pa sve do konačnog napada, nikada neće izbiti iz sećanja mnogih generacija.
TEKST: NEVENA GALOGAŽA
Nevena Galogaža je studentkinja završne godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za Srpski jezik i lingvistiku, smer Srpski jezik i književnost. Mnogo voli da čita i piše, a pisanje smatra autoterapijom. U budućnosti želi da se bavi pisanjem, a želi da bude i lektor srpskog jezika.
