Psihologija kao veoma kompleksna nauka iziskuje mnogobrojna istraživanja, čiji je zadatak da potkrepe hipoteze i definišu određena stanja i pojave. Kroz decenije, u psihologiji se pojavljuju određeni mitovi i ne tako tačni zaključci, koji se kasnije adaptiraju u naučne okvire i postaju opšteprihvaćeni. Jedan od zadataka stručnih lica u ovoj oblasti je da postave činjenice i opovrgnu netačne tvrdnje o ljudskoj prirodi i svesti.
DA LI MOŽEMO DA RAZLIKUJEMO MITOVE I ČINJENICE?
Hronološki posmatrano, u svakoj naučnoj oblasti se u nekom vremenskom periodu desio procvat i munjeviti napredak određene nauke. Nesumnjivo je da su tehničko-tehnološka otkrića dodatno ubrzala razvijanje određenih oblasti i njihov integritet u ljudsko društvo. Po stepenu usvajanja naučno potkovanih istraživanja, psihologija se razvija i danas, istovremeno definišući određene pojave i njihov značaj. Ljudi kao svesna bića svakodnevno u svom okruženju opažaju ponašanja, pojave i emocije koje svrstavaju u svoju memoriju i daju im određeni značaj. Nije retka pojava da nas brz način života navodi na određenu dozu zbunjenosti, kada nismo svesni da li je neka psihološka pojava činjenica ili samo mit.
DEPRESIVNI LJUDI SU RAZMAŽENI I LENJI
U današnjem svetu pojava depresije je veoma rasprostranjena. Po statističkim podacima, u najvećem broju slučajeva od depresije boluju mladi ljudi ispod trideset godina starosti. Faktori rizika mogu biti različiti. S tim u vezi, često se dešava da ljudi koji ne poznaju psihološke nauke dovoljno, svesno ili nesvesno osuđuju ljude koji boluju od ove bolesti. Ovakvi komentari dodatno otežavaju ljudima koji boluju od depresije. Kroz istraživanja je ustanovljeno da ljudi koji pate od depresije imaju tendenciju da sakrivaju svoje simptome, jer se plaše osude okoline. U tim trenucima će izgledati srećni i nasmejani. Razmaženost nije isto što i depresivni poremećaj.
SUPROTNOSTI SE PRIVLAČE
Ovaj stereotip se često pojavljuje u holivudskim filmovima, najčešće onima koji su romantične prirode. U stvarnosti, osobe sa sličnijim crtama ličnosti ili interesovanjima imaju veću šansu da se međusobno privuku. Ova tvrdnja može da se prenosi na različite vidove interpersonalnih odnosa, kao što su prijateljstva, bračne zajednice i socijalni kontakti.
SVE ŽENE SU HISTERIČNE
U staroj Grčkoj, Hipokrat je propagirao stav u kojem je akcenat bio na činjenici da se histerija javlja kod seksualno nezadovoljnih žena. Objašnjenje je ležalo u tome da su simptomi histerije direktne manifestacije materice koja luta kroz žensko telo. U XIX veku se pokazalo u kojoj meri seksizam može da utiče na medicinu, psihologiju i druge srodne nauke. Danas, ono što se ranije nazivalo histerijom može biti prepoznato kao disocijativni poremećaj ili somatoformni poremećaji.
PSIHOLOG, PSIHIJATAR I PSIHOTERAPEUT SU JEDNAKI
Ovaj pogrešan zaključak je jedan od najčešćih mitova u psihologiji. Naime, psiholozi su kvalifikovani za psihološke procene i testove. Često rade u zdravstvenim i obrazovnim ustanovama kao podrška. Psihijatri su lekari koji se bave mentalnim zdravljem. Oni mogu prepisati lekove, postaviti dijagnozu ili predložiti psihoterapiju. Psihoterapeuti pružaju pomoć kroz poverljive razgovore sa klijentima. Osoba ne mora imati dijagnozu kako bi otišla kod psihoterapeuta. Najčešći razlog odlaska jeste briga o mentalnom zdravlju.
TEKST: ANA PAVIĆEVIĆ
Ana Pavićević je studentkinja druge godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za medijske studije, smer Komunikologija i odnosi s javnošću. Od najranijih školskih dana se bavi čitanjem i pisanjem, zaljubljenik je u književnost i u pisanu reč. Želja joj je da u budućoj profesionalnoj karijeri objedini bavljenje pisanjem, medijima, komunikacijama i kreativnim marketingom.
