mogućnosti zvone na vaša vrata
Neretko se dešava da nutricionisti, lekari i generalno stručnjaci za ishranu slatkiše predstavljaju kao jedan od najvećih neprijatelja bogate, izbalansirane ishrane. Iako smo svesni da se u konditorskim industrijama slatkiši prerađuju u više navrata, ponekad jednostavno ne možemo da odolimo određenim poslasticama i žudimo za …
Ako postoji vrh svetske književnosti, on zasigurno pripada Rusima, Tolstoju i Dostojevskom, govorila je naša poznata književnica Isidora Sekulić i time iskazala blagonaklonost ka romanima ruske klasike, koji kroz decenije figuriraju kao svojevrsna remek-dela na polju književnosti i beletrističkog stvaralaštva. Posmatrajući konkretno Tolstojev realistično-psihološki roman …
Alber Kami bio je francuski književnik koji je objavljivanjem svog filozofsko-društvenog romana „Stranac” ostavio veliki trag u svetskoj klasičnoj književnosti. Sastavljanjem fragmenata pravaca filozofije koji su ga oduvek vodili ka otkrivanju novih dimenzija stvarnosti i svog ličnog iskustva − Kami otkriva jedan sasvim novi domen književnosti i kritike realnog života pod okriljem apsurda i sveukupne slike tadašnjeg vremena.
Roman se bazira na savremenijoj analizi antičkog Mita o Sizifu, koji predstavlja ideju vodilju sveobuhvatne fabule. Pisac kroz svoje okvire želi da odgovori na pitanje: Da li je i zbog čega vredno živeti ovozemaljskim životom i gde će nas to kao ljudske jedinke odvesti? Sama priroda egzistencijalizma kao svojevrsnog fenomena i danas je pogodna za razne aspekte filozofskog istraživanja. Kami je egzistencijalno pitanje ljudi posmatrao kroz filozofske, etičke i prevashodno religijske okvire, ističući da ljudski život relativno nema drugu ulogu u ovom svetu, osim puke fizičke prisutnosti.
Pojava romantizma na polju svetske književnosti označava veoma važan pokret koji je uneo brojne novine u tadašnjem književnom stvaralaštvu. Ovaj pokret nastao je u Velikoj Britaniji i Nemačkoj krajem osamnaestog veka, kao reakcija na racionalizam i neoklasicizam. Romantizam se najpre oslanjao na slobodno izražavanje i …
U širem smislu, žargonom se može nazvati svaki neformalni i pretežno govorni varijetet nekog jezika. Žargon uglavnom služi za identifikaciju u komunikaciji unutar određene društvene grupe koja je slična po socijalnom statusu, zanimanju ili uzrastu. Društvene grupe koje komuniciraju u okvirima njezikekog žargona često povezuje …
Psihologija kao veoma kompleksna nauka iziskuje mnogobrojna istraživanja, čiji je zadatak da potkrepe hipoteze i definišu određena stanja i pojave. Kroz decenije, u psihologiji se pojavljuju određeni mitovi i ne tako tačni zaključci, koji se kasnije adaptiraju u naučne okvire i postaju opšteprihvaćeni. Jedan od zadataka stručnih lica u ovoj oblasti je da postave činjenice i opovrgnu netačne tvrdnje o ljudskoj prirodi i svesti.
Hronološki posmatrano, u svakoj naučnoj oblasti se u nekom vremenskom periodu desio procvat i munjeviti napredak određene nauke. Nesumnjivo je da su tehničko-tehnološka otkrića dodatno ubrzala razvijanje određenih oblasti i njihov integritet u ljudsko društvo. Po stepenu usvajanja naučno potkovanih istraživanja, psihologija se razvija i danas, istovremeno definišući određene pojave i njihov značaj. Ljudi kao svesna bića svakodnevno u svom okruženju opažaju ponašanja, pojave i emocije koje svrstavaju u svoju memoriju i daju im određeni značaj. Nije retka pojava da nas brz način života navodi na određenu dozu zbunjenosti, kada nismo svesni da li je neka psihološka pojava činjenica ili samo mit.
U današnjem svetu pojava depresije je veoma rasprostranjena. Po statističkim podacima, u najvećem broju slučajeva od depresije boluju mladi ljudi ispod trideset godina starosti. Faktori rizika mogu biti različiti. S tim u vezi, često se dešava da ljudi koji ne poznaju psihološke nauke dovoljno, svesno ili nesvesno osuđuju ljude koji boluju od ove bolesti. Ovakvi komentari dodatno otežavaju ljudima koji boluju od depresije. Kroz istraživanja je ustanovljeno da ljudi koji pate od depresije imaju tendenciju da sakrivaju svoje simptome, jer se plaše osude okoline. U tim trenucima će izgledati srećni i nasmejani. Razmaženost nije isto što i depresivni poremećaj.
Ovaj stereotip se često pojavljuje u holivudskim filmovima, najčešće onima koji su romantične prirode. U stvarnosti, osobe sa sličnijim crtama ličnosti ili interesovanjima imaju veću šansu da se međusobno privuku. Ova tvrdnja može da se prenosi na različite vidove interpersonalnih odnosa, kao što su prijateljstva, bračne zajednice i socijalni kontakti.
U staroj Grčkoj, Hipokrat je propagirao stav u kojem je akcenat bio na činjenici da se histerija javlja kod seksualno nezadovoljnih žena. Objašnjenje je ležalo u tome da su simptomi histerije direktne manifestacije materice koja luta kroz žensko telo. U XIX veku se pokazalo u kojoj meri seksizam može da utiče na medicinu, psihologiju i druge srodne nauke. Danas, ono što se ranije nazivalo histerijom može biti prepoznato kao disocijativni poremećaj ili somatoformni poremećaji.
Ovaj pogrešan zaključak je jedan od najčešćih mitova u psihologiji. Naime, psiholozi su kvalifikovani za psihološke procene i testove. Često rade u zdravstvenim i obrazovnim ustanovama kao podrška. Psihijatri su lekari koji se bave mentalnim zdravljem. Oni mogu prepisati lekove, postaviti dijagnozu ili predložiti psihoterapiju. Psihoterapeuti pružaju pomoć kroz poverljive razgovore sa klijentima. Osoba ne mora imati dijagnozu kako bi otišla kod psihoterapeuta. Najčešći razlog odlaska jeste briga o mentalnom zdravlju.
TEKST: ANA PAVIĆEVIĆ
Ana Pavićević je studentkinja druge godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za medijske studije, smer Komunikologija i odnosi s javnošću. Od najranijih školskih dana se bavi čitanjem i pisanjem, zaljubljenik je u književnost i u pisanu reč. Želja joj je da u budućoj profesionalnoj karijeri objedini bavljenje pisanjem, medijima, komunikacijama i kreativnim marketingom.
Nije retka pojava da se maturanti pri završetku srednje škole osećaju kao da su na raskršću; plaše se novog početka, novih izazova i pitaju se da li su dovoljno odgovorni da se nose sa obavezama koje im slede. Nesumnjivo je da je svaki početak težak, pogotovo kod mladih osoba koje su tek zakoračile na nepredvidivi i izazovni put zvani život.
Pojava interneta u svetu i kod nas donela je svojevrsnu revoluciju na polju informacionih tehnologija i čitavog medijskog sektora. Mogućnost onlajn komunikacije se širila munjevitom brzinom i ustupila napredak i utemeljenje nove dimenzije u sferi novinarstva, interakaktivne zabave i medijskog poslovanja. Ekspanzija društvenih mreža kao …
Etika se kao filozofska disciplina razvijala uporedo sa istorijom, filozofijom i politikom, gde su se glavni principi etike ukrštali sa filozofskim. Zahvaljujući toj pojavi, etika se na neki način osamostaljuje kao zasebna nauka i polje daljeg istraživanja morala. Proučavanje morala kao iskonskog dela ljudskog karaktera inspirisalo je mnogobrojne mislioce da postave glavne teze i načela kojih bi se etika pridržavala.
Koreni pojma etike, moralnog delovanja, ispravnosti i valjanosti ljudskih postupaka datiraju još iz doba antičke Grčke. Naime, filozofi poput Pitagore, Platona i Aristotela proučavali su samu pojavu morala i kriterijume za njegovo određivanje. Kroz vekove, različite društvene i istorijske promene uslovile su razvijanje etike na discipline, predmete i stepene proučavanja zakonitosti morala. Sve discipline etike u širem smislu se prepliću kroz mnoge teorije i naučne teze. Ali, objektivno gledano, vode ka istom cilju – unapređivanju moralnih načela.
Etika vrline je zajedničko ime za niz različitih filozofskih gledišta prema kojima se kao glavni cilj ljudskog delovanja shvata sama pojava vrlina i radnji utemeljenih na njima. Prema ovoj disciplini, u svakom čoveku postoji raznoliki spektar vrlina i dobrih osobina. Te osobine on može da ispoljava na različite načine, i da ih nadograđuje ili umanjuje skladu sa svojim postupcima. Ispravnost delovanja se određuje prema stvarnim ili očekivanim posledicama namernih ili slučajnih radnji. Čovek poseduje mogućnost da živi sa svojim vrlinama i principima sve dok ga nadahnjuju da bude još bolji.
U etičkim proučavanjima, korist je predstavljena kao jedan od ljudskih nagona koji je zasnovan na prethodnim iskustvima. Gledano u opštem smislu, u nekim situacijama ljudski um seže do želje za materijalnim i duhovnim dobitkom. U vezi sa tim, etika povezuje korist i vrednost, i pokušava da nađe zajedničke postulate ili granice među njima. Veći broj tematski povezanih vrednosti čine jedan sistem, te se automatski deklarišu kao opšte prihvaćena društveno-etička norma. Vrednosti utiču na ponašanje ličnosti tako što čine osnovu aktivnosti, i pružaju značenje i smernice ljudima.
Imanuel Kant je etiku dužnosti deklarisao kao uspostavljanje određenih normi u cilju donošenja racionalnih i moralno prihvatljivih odluka. Moralni fenomeni etike dužnosti tiču se uskopovezanih ljudskih postupaka i ponašanja. Oni ujedno na neki način asociraju i ciljaju na pojmove dobrog i ispravnog.
Nema ništa na svetu, pa čak ni izvan njega, kaže Kant, da je dobro, osim, i jedino, dobre volje, a volja je dobra onda kada je određena unutrašnjim razlogom, kategoričkim imperativom kao činjenicom uma.
Koliko god da se ove etičke discipline međusobno razlikuju, neminovno je da u nekim trenucima dođe do ukrštanja ciljeva, načela ili samih objašnjenja za određene moralne principe. Iako savremena etika i savremeni filozofi, u naučnom smislu, idu u korak s vremenom, ipak svoje teze i stavove vezane za moral često upoređuju sa utemeljenjima starogrčkih filozofa i mislilaca.
TEKST: ANA PAVIĆEVIĆ
Ana Pavićević je studentkinja druge godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za medijske studije, smer Komunikologija i odnosi s javnošću. Od najranijih školskih dana se bavi čitanjem i pisanjem, zaljubljenik je u književnost i u pisanu reč. Želja joj je da u budućoj profesionalnoj karijeri objedini bavljenje pisanjem, medijima, komunikacijama i kreativnim marketingom.
Ceo svet pamti različite društvene i korenite promene koje su se dešavale s kraja IXX i početkom XX veka. Celokupno čovečanstvo hrlilo je u susret promenama i generalnoj reorganizaciji društveno-političkih poredaka. S tim u vezi, naročito u evropskim zemljama su se isticali mnogi vizionari, borci …
