Ko je bila Ksenija Atanasijević?

Ko je bila Ksenija Atanasijević?

Žena vredna velikog poštovanja i veliki borac, Ksenija Atanasijević je dobila zasluženo mesto u našoj istoriji filozofije, čiji život nimalo nije bio lak. Iako je preživela dva svetska rata i u ranom detinjstvu ostala bez oba roditelja, to nije jedino što je obeležilo njen život. U periodu njenog uspona bilo je ljudi koji su je saplitali na svakom koraku ka njenom ostvarenju, kritikovali, vladala je laža i paralaža onih koju su po svaku cenu hteli da sputaju njenu naučnu karijeru.

 


 

Ksenija Atanasijević je bila prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu i prva žena koja je dobila titulu docenta u Srbiji. Bila je odličan student, diplomirala je čistu filozofiju sa klasičnim jezicima na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

 

 

NAŠ PRIMER ŽENE FILOZOFA

Interesovanje za filozofiju i druge nauke pokazala je već u srednoj školi. Mnogo je čitala, a bavila se još i pisanjem i prevođenjem. Tako je 1912. godine upisala čistu filozofiju sa klasičnim jezicima na Filozofskom fakultetu Univerzitata u Beogradu.

 

PRVA ŽENA DOKTORAND

Profesor Branislav Petronijević zapazio je Ksenijin talenat i pružao joj maksimalnu podršku u njenom radu. Godine 1922. odbranila je doktorsku disertaciju Brunovo učenje o najmanjem na kojoj je naporno radila. S obzirom na to da su biblioteke u Beogradu bile siromašne retkim i starim izdanjima, ona je u potragu za potrebnom literaturom otišla u Ženevu i tamo se maksimalno fokusirala na rad. Naporan rad i trud doneli su joj titulu prve žene koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu.

 

 

OLIČENJE DOSTOJANSTVA

Međutim, njenom uspehu tu nije bio kraj. Već 1924. godine izabrana je za docenta Univerziteta i bila je prva žena koja je dobila priliku da predaje na njemu. Međutim, bilo je i onih koji su se tome protivili. Iako je stekla značajnu reputaciju svojim besprekornim radom, naišla je na klevete i laži koje su osporile njen rad. Nakon nekog vremena provedenom na Univerzitetu, optuživši je za plagijat, Ksenija je dala ostavku.

 

 

CENZURA ZBOG NEPOPULARNIH STAVOVA

Kao žena koja ima svoj stav i koja neće da ćuti, otvoreno je kritikovala elitu i podržavala feminizam. Branila je Jevreje, bila protiv nacizma. Pisala je o tome, zbog čega je Gestapo hapsi u Beogradu. Time se njeno ime našlo na crnoj listi i sve njene knjige bile su zabranjene.

 

 

SMISAO I VREDNOST EGZISTENCIJE

Prošavši kroz težak period svog života, Ksenija je podelila svoje teško iskustvo, rekavši: Naša je sveta dužnost da ne razvejavamo i ne rasparčavamo svoju duhovnu tekovinu. Jer, ma koliko jada i udaraca da je čovek primio i podneo, on je pobednički isplivao iz svih mutnih vrtloga života, ako je uspeo da održi neoštećenu svoju individualnost i da u potpunosti spasi sva svoja unutrašnja važenja. A najveće je postignuće umreti sa svešću da se pod teretom postojanja nismo slomili. Ove reči je Ksenija zapisala u svojoj knjizi Smisao i vrednost egzistencije.

 

 

Zauzimajući posebno mesto u istoriji filozofije, Ksenija Atanasijević se danas smatra tvorcem originalnog filozofskog učenja.

 

Foto: picryl.com

TEKST: NEVENA GALOGAŽA

Nevena Galogaža je studentkinja završne godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za Srpski jezik i lingvistiku, smer Srpski jezik i književnost. Mnogo voli da čita i piše, a pisanje smatra autoterapijom. U budućnosti želi da se bavi pisanjem, a želi da bude i lektor srpskog jezika.