Postavi li se pitanje: Šta je čovek? – mnogi će, bez obzira na to imaju li nekakvo filozofsko predznanje, nastojati da izvedu izvesne definicije koje se zasnivaju na duhovnom razlikovanju čoveka od ostalih živih i neživih bića. Čovek je biće koje govori, koje ima razum ili svest. Ono je biće koje ume smisleno da izrazi i drugima prenese strasti svoje duše. Biće koje na osnovu svega rečenog stvara i održava zajednice u kojima može da realizuje sebe. Čovek je sve ono što, dakle, životinja, homunkulus ili mašina, nisu. Da li je čovek u službi roda i pola? To pitanje povlači sa sobom pitanja o rodu i polu, o prioritetnoj kategorizaciji i ugruboj klasifikaciji ljudi. To dalje povlači enormne probleme nejednakosti i kršenja ljudskih prava.
TOMAS LAKER – OTKRIĆE POLOVA
U kasnom 17. i 18. veku, kao suprotni i nesamerljivi biološki polovi uvode se termini žensko i muško. Tomas Laker u svom tekstu Otkriće polova pre svega govori o biološkom polu. On navodi da je naučna revolucija koja je prethodila veku prosvetiteljstva, izbrisala dotadašnja shvatanja tela i njegove povezanosti sa svemirom.
ANTIČKO SHVATANJE JE PREKASNO NAPUŠTENO
Antička shvatanja da su ženski polni organi jednaki sa muškim, osim što su smešteni u unutrašnjosti tela, a ne spolja, konačno su bili iskorenjeni sazanjem o biološkom polu. Za početak uzećemo u obzir premise Pulena de la Bara koju je izneo Laker: sopstveno misleći subjekt nije radikalno telo. Duh kao netelesno postojanje nema pol i ne može ga ni imati.
POL I ROD NISU SINONIMI
Negde u 18. veku izumljen je pol kakvim ga mi znamo, govori Laker. Poslednjih nekoliko decenija termin rod je ušao u široku upotrebu, naročito kao sinonim za pol. Međutim, pol je ono što predstavlja anatomsku strukturu tela, dok se rod odnosi na nametnuta ili usvojena društvena ponašanja polova.
POLITIČKA TEORIJA I MODELI SEKSUALNOSTI
Za političke teoretičare, poput Hobsa i Loka koje je koristio Laker, osoba je suštinski čulno biće čije telo nema nikakav politički značaj (iako su rod i pol postali političko stanje, prvenstveno uspostavljajući autoritete). S druge strane, danas živimo u vremenu kada je sama seksualnost postala političko stanje. Tek u 18. veku je došlo da poimanja razlike među muškim i ženskim polnim organima. Shodno tome, sem pitanja o seksualnim nagonimama i orgazma, dolazi i do pitanja plodnosti i neplodnosti.
IDENTITETSKI STEREOTIPI – SVAKO IMA ODREĐENU ULOGU
Tomas Laker želi prikazati kako čak i ta osnovna anatomska i naučna otkrića nisu pošteđena manipulacije od strane društvenih uticaja. Shvatanja navodnih razlika između muškaraca i žena menjala su se tokom vekova. Sam pogled na tu temu je često korišćen u političke svrhe. Očekivanim društvenim ponašanjem polova stvaraju se identiteti.
Muškarci i njihove identitetske uloge vezuju se za snagu, dinamiku, opasna zanimanja. S druge strane, ženske uloge zasnivaju se na rađanju, brizi o deci i njihovom vaspitanju. Tako nastaju identitetski stereotipi, u smislu da je žena slabiji pol i da joj je mesto kod kuće. Da nema pravo glasa i da su muškarci superiorniji pol. Da je njima namenjeno da stvaraju i vladaju.
RAZLIKA IZMEĐU RODA, POLA I IDENTITETA
Otkriće polova osim suštine o biološkom polu, prikazuje i stavove kulturološke fleksibilnosti koje navodi pisac Mišel Fuko. Prema Fukou, rod se, za razliku od pola, treba prihvatiti kao fluidna promena koja se u različitim kontekstima i vremenima menja. Pol saznajemo odmah po rođenju, u zavisnosti od polnog organa sa kojim smo rođeni. Rodni identitet se formira u zavisnosti od nekih genetičkih ili društvenih faktora. Rod nije nužno zasnovan na biološkom polu ili seksualnoj orijentaciji.
ŠTA JE SEKSUALNA FLUIDNOST
Seksualna fluidnost je definisana kao sposobnost fleksibilnosti zavisno od seksualnog reagovanja. To omogućava pojedincima da dožive promene shodno njihovim željama za istim ili drugim polom u kratkoročnim ili dugoročnim vremenskim periodima. Postojanje seksualne fluidnosti ne implicira da je svako biseksualan (sklon ženskom i muškom polu) ili da seksualna orijentacija ne postoji.
SEKSUALNOST OBUHVATA TRI MODELA
Seksualnost ima veze sa načinom identifikacije, odnosno kako ljudi doživljavaju seksualnu i romantičnu privlačnost. Na taj način seksualnost sadrži tri modela: pol, rod i identitet. Pol se stiče rođenjem, a rod formiranjem određenih karakteristika u društvu. Shodno tome, postoje transrodne osobe (pojedinci koji su prevazišli taj jednostavan muško-ženski odnos, njihov rodni identitet se ne poklapa sa njihovim polom). Identitet je ono kako osoba vidi sebe, kako se klasifikuje i kako želi da je društvo spozna.
BORBA ZA TOLERANCIJU
Kada se govori o razlikama koje su organskog porekla, tvrdnje da crnci imaju jače i grublje nerve nego belci, jer imaju manje mozgove, paralelne su tvrdnjama koje uzvikuju da materica ženu usmerava ka kućnom životu i jačem polu. Nejednakost nije samo jedna borba. To nije samo seksizam, rasizam ili bilo koji vid sistemskog omalovažavanja ili proterivanja ljudi. Ljudske različitosti, ne samo u seksualnom opredeljenju, treba da budu prihvaćene i ne bi trebalo da postoji osuda bilo koje
prirode.
Budućnost nejednakosti puna je okršaja i borbi ZA i PROTIV nje, ali možda, samo možda, bude ljubaznija od ove sada.
TEKST: NEVENA NIKOLIĆ
Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.
