Zamislite samo da ne postoje reči. Da vlada tišina i da vlada muk. Svet bi se našao u totalnom haosu, a mi bismo poludeli bez mogućnosti da izrazimo svoja osećanja.
PISANA REČ NAS MOTIVIŠE I BODRI
Ovo nam sasvim jasno govori kolika je moć reči. Ništa manja nije ni kada je u pitanju umetnost. Oduvek su ljudi voleli da pišu i čitaju. Osećaj pražnjenja kroz napisanu reč je neprocenjiv, a mnogim ljudima više leži da se u nečijoj reči pronađu. Reči koje čitamo nas teše, bodre i motivišu. One su naše najjače oružje u bilo kojoj situaciji.
Misli su apstraktne i lebde u našem umu, dok reč koja je napisana jasno kazuje naše težnje. Pomoću reči spoznajemo sami sebe i način na koji ih koristimo dosta govori o nama. U umetnosti imaju moć da nam dočaraju trenutak i da nas teleportuju tačno u momenat događanja. To pojačava doživljaj određenog dela, pa imamo osećaj kao da smo ono pročitano i proživeli.
STILSKE FIGURE SU MOĆNE SKUPINE REČI
U književnosti zato postoje stilske figure. To su različiti načini izražavanja koji služe da nam približe određeno dešavanje i urede određeno delo.
Metafora je moćna stilska figura jer reči koje sadrži imaju preneseno značenje. Tako da se uz pomoć nje na kreativniji način kazuje jedna obična, svakodnevna pojava. Na primer, kada kažemo: Zaljubljen je do ušiju u nju – ne mislimo bukvalno, već je to metafora za nekoga ko je jako zaljubljen.
Personifikaciju često vidimo u crtanim filmovima. Njene reči imaju moć da životinjama, biljkama i predmetima daju ljudske osobine. Duško Dugouško ne ume zaista da govori, ali uz ovu stilsku figuru on dobija tu mogućnost.
Gradacija, recimo, služi da poređamo događaje nekim redom. Kada pesnici opisuju osobu, pojavu ili događaj, oni grade jednu celinu krećući od najslabije tačke ka najjačoj. Postoji još mnogo stilskih figura u umetnosti, ali zaključak je jedan – reči koje sadrže imaju moć da u nama probude određene jasne misli.
MEŠA SELIMOVIĆ – VELIKI POZNAVALAC REČI
Nikad ne znamo šta izazivamo u drugom čovjeku rečju koja za nas ima sasvim određeno značenje i zadovoljava samo našu potrebu, reči su čuvenog Meše Selimovića koji je sa njima i te kako umeo. U svojim delima je očigledno bio svestan moći koju reči poseduju i zato je umeo njima da manipuliše. Koristio ih je da iskaže sve što je čučalo duboko u njemu i uspeo je da ih vešto ukroti.
ČOVEK ILI REČ – KO JE MOĆNIJI?
Reči su moćne, ali mi smo moćniji samo onda kada sa njima umemo. Kada ih koristimo vešto, pravedno i savesno i kada ih se zapravo ne bojimo. U književnosti je toliko zapamćenih velikana koji su dokaz da je čovek moćniji od reči. Slavni su zato što su njima ovladali i koristili ih kao saveznika, a ne kao neprijatelja. Svašta možemo izreći, neke reči su i prazne. Tu njihova moć više ne dejstvuje. Ali ako čovek zna da njima spretno upravlja, njegova moć doveka deluje.
TEKST: JELENA TRAJKOVIĆ
Jelena Trajković je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zaljubljenik je u muziku i poeziju, koju u slobodno vreme i sama stvara.