Strah uglavnom povezujemo sa negativnim stvarima i dešavanjima. Svi želimo da budemo srećni. Međutim, sreća za svakoga od nas predstavlja nešto drugo. Ipak, koliko puta se desi da postavimo ciljeve za koje kažemo da kada se ostvare ćemo biti srećni, ali kada se to desi odmah imamo sledeći cilj i tad ćemo biti srećni. Da li postoji strah od sreće?
ČEMU NAS UČE?
Strah od sreće može da bude povezan sa uverenjima i sa samosabotažom. Kada govorimo o uverenjima, mislimo na ono što nas je okolina naučila. Stvari koje se prenose sa kolena na kolena. Verovatno smo više puta čuli ne smej se mnogo plakaćeš ili ko visoko leti nisko pada. Te izreke ne deluju strašno, ali ako porazmislimo o njima, zapravo su vrlo destruktivne. Uče nas da ne treba da budemo previše srećni ili da se radujemo, jer ako to radimo nešto loše će se odma desiti. Da kada smo srećni to ne iskazujemo mnogo, jer ako iskažemo, ureknućemo
Navikli smo da više budemo neraspoložen i da pričamo o problemima, nego da se istinski radujemo i to podelimo sa ljudima. To je momenat kada lepe vesti ne želite odma da delite ili ne pričate o tome sa drugima, jer se plašite ako kažete da će nestati. Takođe, ako se u isto vreme vama dešavaju pozitivne stvari, a nekome nešto negativno, društveno je prihvatljivije da se priča o problemima nego da vi pričate o tome kako ste srećni. To ne mora ni da bude osoba koju poznajete, već trenutna situacija u svetu, da ćete pričati pre o tome kako je sve loše nego o lepim stvarima.
SEBE SPUTAVAMO
Pored toga, često sami sebi ne dozvoljavam da budemo srećni. Nekad je to zbog toga što smatramo da to ne zaslužujemo, a ponekada jer se plašimo šta ćemo posle toga da radimo. Prirodnije nam je da budemo pesimisti i neraspoloženi, nego da se prepustimo sreći. Kao da nas je strah od toga. Iako, lakše je I lepše biti srećan, ali nam je nepoznato i uvek smatramo da može još. Da ovo sad nije dovoljno za sreću.
Kako bismo prevazišli taj strah, moramo pre svega da prihvatimo život onakvim kakav jeste. Biće uspona i padova, ako sebi dozvoljavamo I ne plašimo se da budemo tužni ili ljuti kad je loše, onda moramo sebi da dozvolimo i da se radujemo i budemo srećni. Pre svega je bitno krenuti od sitnica koje nas čine srećnim i zahvalnim, tako ćemo promeniti našu percepciju i više primećivai dobre stvari.
TEKST: ALEKSANDRA POPOVIĆ
Aleksandra Popović je završila Fakultet dramskih umetnosti na katedri za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. Njena interesovanja su različita i uvek voli da nauči nešto novo.
