mogućnosti zvone na vaša vrata
Kada počnete sa planiranjem putovanja pored destinacije i društva sa kojim ćete ići, gledate da iskoristite sve trikove da prođete što povoljnije. Ukoliko vas od putovanja iz snova deli budžet, imamo dobre vesti za vas! Postoji nekoliko trikova koje možete primeniti kako biste uživali u …
Postoji razliku u tome kako otac utiče na ćerke i na sinove. Ćerke će se oslanjati na oca za emotivnu sigurnost. S obzirom da je to prva muška figura u životu, prema tom modelu će kasnije tražiti i partnere.
Kada kažemo muška i ženska energija (masculine and feminine energy), često to povezujemo sa polom. Međutim, treba uzeti u obzir da i muškarci i žene imaju obe energije, samo mogu drugačije da se ispoljavaju.
Mušku energiju karakteriše akcija i postizanje, a oblikovana je logikom i razumom. Žensko je intuitivnije, orijentisano na primanje i dozvoljavanje, a karakteriše je biti/postojati.
Obe energije su preko potrebne na svakodnevnom nivou i bitno je da se prepliću kako bismo u svakom polju života bili zadovoljni. Balans između akcije i biti je ono što nam pruža harmoniju, ali je teško postaviti zdravu granicu.
Trenutno živimo u vremenu gde se više vrednuje akcija, šta je to što radimo i završavamo. Brzo se zaboravlja da je za pametno delanje potrebno da budemo u skladu sami sa sobom, da pratimo našu intuiciju i budemo svesni naše prisutnosti u okruženju.
Vrednost merimo time koliko smo produktivni u toku dana. To proizilazi i od toga što su našu produktivnost merili roditelji, nastavnici, profesori, direktori… Usvojili smo taj sistem vrednosti kroz generacije, zato se dešava da kada se neko oseća demotivisano, savetujemo da samo krenu da rade nešto i biće bolje.
Continue reading Šta karakteriše žensku i mušku energiju?
Pored burne i bogate istorije, Korzika obiluje i prirodnim lepotama. Grad Ajača je sa jedne strane okružen morem, a sa druge brdima. Kao što smo već napomenuli, u tom gradu je rođen Napoleon I Bonaparta i veliku turističku atrakciju predstavlja i njegova kuća. U okviru izložbe postoji medaljon gde se nalaze vlasi kose Napoleona.
Kreativnost i organizacija na prvi pogled možda ne idu zajedno, ali na Fakultetu Dramskih umetnosti
postoji baš takav smer. Ukoliko voliš da uvek smišljaš kreativne projekte, ali takođe znaš i da ih
sprovedeš u delo, onda je Menadžment i produkcija pozorišta, radija i kulture pravi izbor.
Strah uglavnom povezujemo sa negativnim stvarima i dešavanjima. Svi želimo da budemo srećni. Međutim, sreća za svakoga od nas predstavlja nešto drugo. Ipak, koliko puta se desi da postavimo ciljeve za koje kažemo da kada se ostvare ćemo biti srećni, ali kada se to desi odmah imamo sledeći cilj i tad ćemo biti srećni. Da li postoji strah od sreće?
Strah od sreće može da bude povezan sa uverenjima i sa samosabotažom. Kada govorimo o uverenjima, mislimo na ono što nas je okolina naučila. Stvari koje se prenose sa kolena na kolena. Verovatno smo više puta čuli ne smej se mnogo plakaćeš ili ko visoko leti nisko pada. Te izreke ne deluju strašno, ali ako porazmislimo o njima, zapravo su vrlo destruktivne. Uče nas da ne treba da budemo previše srećni ili da se radujemo, jer ako to radimo nešto loše će se odma desiti. Da kada smo srećni to ne iskazujemo mnogo, jer ako iskažemo, ureknućemo
Navikli smo da više budemo neraspoložen i da pričamo o problemima, nego da se istinski radujemo i to podelimo sa ljudima. To je momenat kada lepe vesti ne želite odma da delite ili ne pričate o tome sa drugima, jer se plašite ako kažete da će nestati. Takođe, ako se u isto vreme vama dešavaju pozitivne stvari, a nekome nešto negativno, društveno je prihvatljivije da se priča o problemima nego da vi pričate o tome kako ste srećni. To ne mora ni da bude osoba koju poznajete, već trenutna situacija u svetu, da ćete pričati pre o tome kako je sve loše nego o lepim stvarima.
Pored toga, često sami sebi ne dozvoljavam da budemo srećni. Nekad je to zbog toga što smatramo da to ne zaslužujemo, a ponekada jer se plašimo šta ćemo posle toga da radimo. Prirodnije nam je da budemo pesimisti i neraspoloženi, nego da se prepustimo sreći. Kao da nas je strah od toga. Iako, lakše je I lepše biti srećan, ali nam je nepoznato i uvek smatramo da može još. Da ovo sad nije dovoljno za sreću.
Kako bismo prevazišli taj strah, moramo pre svega da prihvatimo život onakvim kakav jeste. Biće uspona i padova, ako sebi dozvoljavamo I ne plašimo se da budemo tužni ili ljuti kad je loše, onda moramo sebi da dozvolimo i da se radujemo i budemo srećni. Pre svega je bitno krenuti od sitnica koje nas čine srećnim i zahvalnim, tako ćemo promeniti našu percepciju i više primećivai dobre stvari.
TEKST: ALEKSANDRA POPOVIĆ
Aleksandra Popović je završila Fakultet dramskih umetnosti na katedri za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. Njena interesovanja su različita i uvek voli da nauči nešto novo.
Samopouzdanje ne dolazi spolja, već iznutra. To je jako bitna rečenica koju moramo da zapamtimo. Ukoliko mislite da ima neko lepši, činjenica je da verovatno na svetu ima jos milion lepih ili lepših ljudi, ali kakve to ima veze sa vama? Najbitnije je kako vi …
Koliko puta smo čuli reči, kakve su ti misli, takav ti je zivot? Verovatno više puta od strane naših bliskih osoba ili kada slušamo motivacione govornike. Svi znamo momenat kada zelimo da imam pozitivne misli i stav, međutim konstantno se dešavaju loše stvari i ne …
Da li umemo da postavljamo granice? Nekada je lakše postaviti granice sa ljudima koji nisu bliski, tad smo objektivni i racionalno možemo da sagledamo njihove komentare i nameru. Ipak, kada su u pitanju naše bliske osobe, dešava se da ne možemo da podvučemo crtu koju niko neće prelaziti. Uglavnom se to dešava jer ne razmišljamo o tome kao da žele da nam naškode, ne želimo da izazovemo neprijatne situacije i lakše je da neke stvari samo prećutimo. Međutim, nekada je to potrebno, prevashodno sa bliskim osobama jer oni mogu i najviše da nas povrede.
Treba krenuti od razgovora sa sobom i prepoznati šta je to što nam smeta i zašto. Kada se osećamo loše i koje situacije dovode do toga? Bitno je da postavljamo granice u svom životu, a to možemo da posmatramo kao ogradu. Ukoliko imamo kuću, bitno je da postavimo ogradu koja će da obeleži granice naše privatnosti i koja ne može da se prelazi, naše vlasništvo. Ukoliko konstantno udovoljavamo drugima i stalno se nalazimo u sivoj zoni, nećemo raditi stvari koje želimo. Bićemo u drugom planu, prvo sebi, a zatim i drugima. Kako smo stariji tako možemo da odlučujemo sve više za sebe, a kada je u pitanju postavljanje ličnih granica, ne treba da budemo previše tolerantni.
Asocijacije na Italiju su nam često hrana, kultura, umetnost, moda ili istorija. Ipak, nešto što nam je specifično za Italijane jeste način na koji oni uživaju – hedonizam. Putovanja sama po sebi su vrlo katarzična, ali šta je to što izdvaja Italiju? ITALIJANSKA KUHINJA …
