Ko bi rekao da, usred uticaja roditelja, prijatelja, škole i okruženja, nešto magično i nestvarno oblikuje svakog od nas u ono što postane kad odraste? To čudesno, jedinstveno, maštovito, veliki je deo života ljudi, shvatali oni to ili ne. Ako bismo se zagledali u sebe, uvideli bismo da je veliki deo onoga u šta verujemo i ne verujemo, što mislimo, sanjamo i želimo, postoji zahvaljujući nečemu čemu smo svi bili izloženi od detinjstva. To su bajke.
GDE MAGIJA POČINJE
Istorija bajki počinje odavno, još u vreme kada su ljudi verovali da priče nose magiju u sebi. Bajke su se pričale u intimnoj atmosferi, ponajviše noću, kraj vatre, tokom dugih zimskih večeri. Ipak, bajka je u književnosti poznata od 14. veka. Za razliku od modernih književnosti ona nije služila da nauči nešto, već da zabavi. Naravno, osnovna funkcija bajki se do danas promenila. Ona sada teži i ka tome da bude estetična, ali i da deluje na osećanja slušalaca.
BAJKE ZA ZBLIŽAVANJE
U životu svakog deteta, bajke zauzimaju jedno od najvažnijih mesta. One su izvor inspiracije, kreativnosti, nešto što pokreće na stvaranje i maštanje. Umnogome utiču na sam razvoj deteta – kako njegovog rečnika, tako i na razvoj ljubavi prema čitanju. Utiču i na brže savladavanje čitanja i pisanja u ranom dobu.
Deca zbog samog čina čitanja često imaju više pažnje, dužu koncentraciju. Ovaj naizgled prost akt značajan je i zbog zbližavanja deteta sa roditeljima. Svakako, benefiti bajki su različiti. Ipak, najveći od svih je taj da dovode do razvoja moralnog kompasa kod deteta, jer su i same zasnovane na moralu – dobroti, hrabrosti, pozitivnosti, optimizmu, strpljenju.
BAJKE POMAŽU U SAZREVANJU
Sve ono što dete uz pomoć bajki može da stekne u detinjstvu – ravnomerno se prenosi na sazrevanje i njegov život kad odraste. Kažu da je bajka škola života. Tako deca kroz igru i priču saznaju kako je u svetu odraslih, kakve će odluke morati da donose i sa čime da se svakodnevno nose. Bajke su tu da pomognu u pronalasku životnog puta, smisla i svrhe. One obogaćuju život. Takođe, pomažu deci da ispune najvažniji i najteži zadatak u svom odrastanju, da odrastu.
Odrasla osoba, kojoj su roditelji čitali bajke kadа je bila dete, znaće da odvoji dobro od lošeg i da spozna prave ljudske vrednosti. Ukoliko su toj osobi od malena pozitivni likovi bili idoli – nesumnjivo je da će i sama težiti da postane kao oni. Želeće da se, kao Pepeljuga, bori za svoju slobodu. Ili da bude kao Lepotica, iz Lepotice i zveri, da veruje da u svakom od nas postoji nešto dobro i humano.
MUDROST I ZNANJE SU BOGATSTVO
Ove fantastične priče često nam poručuju da su mudrost i znanje – bogatstvo. Toga nam danas u celom svetu manjka, pa nije na odmet istaći i tu pozitivnu stranu. Svakako, one teže i da pojednostave život, da ga svedu na dobro i loše, crno i belo, lepo i ružno. To nije najsjajnije rešenje za življenje, ali svako ko odraste uz ovu dvodimenzionalnu sliku sveta, brzo će shvatiti da nije sve isto u realnom životu. Ipak, pouke pročitanih bajki služiće kao kompas i pored toga što su produkt imaginacije bilo kolektiva ili jedinke.
MAŠTA ILI STVARNOST?
Svako ko se susreo sa bajkom zna kakav svet ona može da stvori. U zavisnosti od toga da li je narodna ili autorska, tradicionalna ili moderna, razlikovaće se i slika sveta koju ona predstavlja. To fantastično variraće u odnosu na to da li je to proizvod mašte jedne osobe ili simbol kolektivnog nesvesnog jednog naroda.
Neke bajke sadrže više realnih situacija, dok su druge pune nestvarnog. Mogu da imaju lepe, prijatne prizore, koji nam greju srce i dušu, ali i da uplaše i zastraše. Njihova pouka može biti životna lekcija. Međutim, može i da nas natera da se zapitamo šta je sve moguće. Mnoge teže i ka tome da budu zabavne, ulaznice za svet mašte. Teže i ka tome da uvaže sve kulture, narode i raznovrsnosti na našoj planeti. Time nam proširuju vidike i bolje upoznaju sa svetom koji nas okružuje.
Ipak, najviše volimo one koje nam stave osmeh na lice i radost u srce. Zato možda i treba da se zapitamo zašto, kad odrastemo, često i u svemu tražimo srećan kraj? Da li je to mehanizam borbe sa stresom, napetim situacijama i teškim odlukama? Ili ono instinktivno u nama žudi za radošću, srećom i ljubavlju koju osetimo na kraju svake bajke?
MAŠTAJ, SANJAJ, BORI SE
Neki se zalažu za to da srećni krajevi u bajkama od dece stvaraju maštare i sanjare. Šta je u tome loše? Zar ovaj svet nije izgrađen na snovima hrabrih, maštanjima smelih? Da nije njih, ne bi napredovali ni u jednom segmentu života, niti pronašli sve što dosad jesmo. Ne bismo ni putovali, gradili i rušili, počinjali ispočetka i živeli punim plućima.
Potreba za bajkom, očigledno, ne iščezava, koliko god mi sazrevali i starili. Svako od nas celog života traži svoj srećan kraj, bio toga svestan ili ne. Na kraju možemo doći i do shvatanja da je bajka od esencijalne važnosti za sve nas. Ona duboko u nas usađuje verovanje da možemo da stvorimo bolji svet. Na nama je samo da izaberemo i pođemo putem koji je bajka popločala.
TEKST: ALEKSANDRA TODIĆ
Aleksandra Todić je u osnovi entuzijastična idealistkinja. Voli da se edukuje na različite teme, a pokreće je želja da zna što više i spozna nešto novo svakoga dana. Nakon završetka studija Komunikologije volela bi da raširi svest o značaju medijske pismenosti u današnjem svetu.
Zaljubljenost u knjige, strane jezike, putovanja i sve što nose sa sobom želela bi da na različite načine podeli sa drugima – jedan od kojih je i pisanje. Blizanac u njoj svoju karijeru vidi u različitim sferama rada sa ljudima – kao kreativca u marketingu, pisca, predavača, ali i menadžera za ljudske resurse, sa nadom da što bolje spozna ljudsku psihu i ono što ljude pokreće.
