Egzistencijalizam – biti ili ne biti?

Egzistencijalizam – biti ili ne biti?

Drugi svetski rat je, pored mnogih postavljenih društvenih i političkih pitanja, obnovio jedno koje je progonilo čovečanstvo od samog postanka. To je pitanje egzistencije i njene suštine. Glavna tvrdnja egzistencijalista bila je da Egzistencija prethodi esenciji. Nju je postavio francuski filozof Žan Pol Sartr, začetnik ovog filozofskog pravca. Naziv egistencijalizam potiče od francuske reči existentialisme, što znači način življenja i mišljenja. Naslediće i negovaće je veliki mislioci i pisci poput Fjodora Dostojevskog, Albera Kamija i Serena Kjerkegora.


 

POJEDINAC DAJE SMISAO SVOM ŽIVOTU

Svet je prikazan kao apsurdan. Zbog toga je u filozofima budio očaj i beznadežnost usled traganja za svrhom postojanja, životnim ciljem kako pojedinca, tako i čitave ljudske rase. Filozofija, nauka koja je služila čoveku, evolucijom je bila udaljena od ljudske suštine i iskustva, tvrdili su egzistencijalisti. Kjerkegor je smatrao da je pojedinac zadužen da da smisao svom životu. To se ujedno slaže i sa Sartrovim tvrdnjama da čovek kreće da postoji tek kada odredi svoj cilj i svrhu.

 

 

 

DELA O EGZISTENCIJALIZMU

 Jedno od najznačajnijih dela, koje može da se razmatra i kao manifest egzistencijalizma jeste Bitak i vreme, Martina Hajdegera. Takođe,  egzistencijalizam mogu da nam približe dela Kritika dijalektičkog uma, koje je napisao upravo Sartr. Tu su i Mit o Sizifu i Kuga, pisca Albera Kamija. Po završetku Drugog svetskog rata ideja o postojanju i njegovom smislu često se  naći u filozofiji, psihologiji i drami.

 

 

 

POTPUNA SLOBODA POJEDINCA

Stil koji egzistencijalizam podražava je dinamičan i ceo pravac podstiče na bunt i otpor, aktivizam i borbu za sigurnost i slobodu. To potvrđuje činjenica da su Žan Pol Sartr i Simon de Bovoar, francuska feministkinja, bili tvorci slobodne veze. Postavljane granice rušile su se promenom i otporom  Objektivni moral, zajedno sa normama, prestaje da postoji.

 

 

 

Zameniće ga sloboda koju čovek poseduje pri svakom izboru. Čovek je jedinstven i ima moć da stvori vlastitu vrednost i neguje vlastite ideje. Društvo prestaje da oblikuje ličnost, te je sve prepušteno odlukama koje donesemo u skladu sa našim mislima, potrebama i izborima. Dobro i zlo još uvek postoje i jedino naše delovanje u skladu sa tim određuje naš karakter.

 

 

 

SVAKI POJEDINAC JE DRUGAČIJI

Egzistencija predstavlja samo postojanje, način življenja. Sa druge strane, esencija predstavlja suštinu onoga što nas čini ljudskim bićem. Povezati ova dva pojma na objektivnom planu nije moguće, iz razloga što nije moguće odrediti šta je tačno suština ljudskog bića i kako je odrediti kroz naše postojanje. Čitava rasa ima identične biološke karakteristike. Međutim, svaki pojedinac ima drugačiju suštinu koju treba otkriti. To je zadatak koji moramo da ispunimo bez upotrebe literature.

 

 

 

EGZISTENCIJALIZAM TREBA PROŽIVETI

Razvojem egzistencijalizma sudbina je   izgubila poštovanje koje je uvažavala. Razlog je što ju je zamenila moć izbora. Ako se pojedinac ne uskladi sa svetom oko sebe i sa svojim mislima, postaće stranac, o čemu govori i istoimeno delo Albera Kamija. Biti egzistencijalista ne vodi ka pesimizmu i beznađu. Vodi ka nekim novim vidicima koji su vekovima čekali da budu otkriveni.

 

 

 

Sloboda i moć ne postoje isključivo oko nas, već prvenstveno u nama. Čovek je biće koje se vodi mislima, idejama i uverenjima koje pristaje da neguje i u koje pristaje da veruje. Sva moć pojedinca sastoji se u njegovim izborima i samo je jedno nemoguće: ne izabrati. Egzistencijalizam ne može biti objašnjen, već samo proživljen, tvrdio je francuski časopis Le Monde 1945. godine.

 

 

 

TEKST: MARIJA JOVIČIĆ

Marija Jovičić rođena je 2002. godine u Zaječaru u kome je završila Gimnaziju. Trenutno studira Francuski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu. U slobodno vreme bavi se izučavanjem stranih jezika, pisanjem poezije i proze, kao i slobodnim istraživanjima.