Hrana je povezana sa našim opštim funkcionisanjem i samim tim i sa našim kognitivnim funkcijama. Na samom početku razbijmo mit da postoje neke super supstance koje trajno povećavaju naše kognitivne sposobnosti. Ipak, ono što je dokazano kao tačno je da nedostatak neke, negativno utiče na kognitivno funkcionisanje. Dakle, prehrana ne može poboljšati kognitivne sposobnosti kao što ne može povećati nivo inteligencije. Ipak, ima jako bitnu ulogu u očuvanju optimalnog nivoa kognitivnog potencijala.
PRENATALNI RAZVOJ I PREHRANA
Već u prenatalnom dobu, hrana koju uzima mama utiče na kognitivni razvoj, deteta odnosno, prehrana trudnica je bitna za razvoj deteta. Utiče i na razvoj njegovih kognitivnih sposobnosti, posebno na razvoj inteligencije. U svojoj studiji, Lin je dokazao da loša, jednolična ishrana može da utiče na masu mozga. Bebe mama koje su se tokom trudnoće slabije hranile, rođene su sa manjom moždanskom masom, što za posledicu ima manju inteligentnost tih beba. To znači da ono što mama jede može da šteti kognitivnom razvoju, ali sa ishranom ne može povećati inteligenciju deteta.
ISTRAŽIVANJA UTICAJA HRANE NA MOZAK
Na Univerzitetu Reading u Velikoj Britaniji su sproveli istraživanje sa decom uzrasta od devet do 16 godina. Dali su im da rešavaju testove umskih sposobnosti. Rezultati su pokazali da su deca koja su imala zdrav doručak značajno bolje rešila testove. Deca koja su na dan testiranja za doručak jela hranu sa čokoladom i pila gazirane sokove, dosegla su rezultate slične kao sedemdesetogodišnjaci.
Drugo istraživanje, koje je obuhvatalo 3.700 muškaraca i žena, starih preko 65 godina, pokazalo je da naše navike i životni stil utiču na kognitivne sposobnosti. Četrdseset odsto ispitanika je jelo po dva obroka povrća svaki dan. Kod njih je zapažen značajno manji pad kognitivnih sposobnosti, nego kod drugih.
ODREĐENE SUPSTANCE I MOZAK
Dobra, raznolika i uravnotežena ishrana nas štiti, da bi naši intelektualni potenicIjali bili optimalni. Ishrana treba da bude uravnotežena, jer svako preterivanje sa određenom namirnicom ili njeno izbacijavanje iz ishrane (osim u slučaju intolerancije) jeste povezano sa negativnim delovanjem kognitivnih funkcija i sa negativnim raspoloženjem.
B vitamin podstiče optimalno raspoloženje, kao i folna kiselina. Pokazalo se da odgovarajući unos folne kiseline pomaže uravnavanju našeg raspoloženja, pre svega smanjuje znake depresivnosti. Vitamin B pomaže da mozak upotrebava glukozu, koja je izvor energije. Vitamini B3 i B13 moraju biti uvek prisutni u dovoljnim količinama, jer u suprotnom mogu nastati neurološki problemi. Vitamin B9 igra važnu ulogu u razvoju nervnoga sistema kod dece, dok kod starijih osoba pomaže u očuvanju intelektualnih kapaciteta.
Zasićene masnoće (nalazimo ih u cvenom mesu), nezasićene masti (puni su ih bademi i masline) i nezasićene masne kiseline (omega 3 i omega 6) jesu nam potrebne za kvalitetne ćelijske membrane, a posebno one u mozgu. Moždanim membranama su potrebne te masti, jer u suprotnom dođe do problema u funkcionisanju moždanih struktura. Ipak, preporučuje se da jedemo manje zasićenih masnoća, ali da i one moraju biti prisutne u ishrani.
Gvožđe postiče protok kiseonika do mozga. Ako u mozgu nema dovoljno kiseonika dođe do ozbiljnih moždanih povreda. Gvožđem su puni spinat, crveno meso i crveno vino.
Vitamin C deluje kao antioksidant i poboljšava komunikaciju među neuronima. Šećer je stimulator moždanskih aktivnosti i, na primer, čokolada u toku učenja nam za određeno vreme da zalet. Magnezijum smenjuje anksioznost, napetost i simptome depresije.
Sa hranom ne možemo poboljšati delovanje našeg mozga i naših kognitivnih funkcija, ali ona ima i te kako veliku ulogu u tome kako obavljamo određene zadatke. Ako želimo da ispunimo naš pun intelektualni potencijal, zdrava i uravnotežena ishrana je jedan od uslova za to.
TEKST: JELENA PEJIĆ
Jelena Pejić je po zanimanju psiholog i trudi se da psihološke teme predstavi ljudima na što jasniji i uporabniji način. Cilj joj je da promoviše psihologiju kao nauku, koja pomaže ljudima da bolje razumiju sebe i druge, što dovodi do višeg kvaliteta života i ličnog razvoja. Nada se da će čitaocima njeni tekstovi bar malo pomoći u tome
