Search Results: jelena pejic

Osnovne relacijske potrebe

Osnovne relacijske potrebe

Relacijske potrebe su osnovne i univerzalne potrebe koje kao ljudi imamo u odnosima sa drugima. One često određuju kvalitet odnosa i kako se osećamo u odnosu sa određenom osobom. Dakle, ako su one zadovoljene, osoba je zadovoljna odnosom i oseća se sigurno u njemu. Ako 

Radoholičari, apstinenti i prezentizam

Radoholičari, apstinenti i prezentizam

Autori su definisali radoholizam kao skolonost previše mukotrpnom radu na kompulsivan način. To znači da radoholičari ogromnu količinu svog vremena i energije posvete radu i da rade više od onoga što je očekivano da bi se postigli ekonomski zahtevi organizacije.     Dva galvna aspekta 

Neverstvo u partnerskom odnosu

Neverstvo u partnerskom odnosu

Mnogobrojna antropološka istraživanja su utvrdila, da je neverstvo najčešći razlog za raspad partnerskog odnosa. Razlozi za neverstvo su pak razlnoliki, kao što je sam pojam neverstva izuzetno nejasan i širok, i zato ga često izjednačavamo sa varanjem.

 


 

NA ŠTA SE NEVERSTVO ODNOSI?

Definicija koja najbolje opisuje pojam neverstva je ona autora Finchama i Maya i to kao pojavu sekundarnog odnosa odnosno aktivnosti, sa sekundarnim parterom, dok je pojedinac u bračnem ili vanbračnem odnosu sa drugim (primarnim) partnerom. Dakle, neverstvo može da se odnosi na seksualni odnos, emocionalnu povezanost, poljupce, tajne razgovore itd.

 

 

 

KATEGORIJE NEVERSTVA

 

Seksualno neverstvo – odnosi se na sam seksualni čin

 

Emocionalno neverstvo – duboka emocionalna povezanost bez seksualnog čina

 

Kombinacija ta dva

 

Virtuelno neverstvo – dalji tajni odnos preko pruštvenih mreža

 

Već je dosta znano i potvrđeno u mnogim istraživanjima da muškarcima više smeta seksualna prevara, dok ženama najteže pada emocionalna.

 

 

 

RAZLOZI ZA NEVERSTVO

Razlozi su mnogobrojni i obično je u primeru prevare prisutno više njih. Možemo da govorimo samo o češćim i ređim. U nekim primerima je teško odrediti šta je razlog, a šta povod. Jedan od glavnih je nedostatak seksualnog i emocionalnog zadovoljstva u trenutnom odnosu. Tome sledi veća seksualna želja i emocionalno zadovoljstvo u odnosu sa nekim drugim, zaljubljenost u drugu osobu, želja za osvetom, radoznalost, želja za novim iskustvima idr.

 

 

 

FAKTORI PARTNERSKOG NEVERSTVA

Faktori su mnogobrojni i dosta neprecizni. Mogu biti individualne razlike, kao što su pol, prisutnost neverstva među roditeljima, konzumiranje alkohola i nedozvoljenih supstancija. Bolji prediktori od navedenih su faktori vezani za partnersku vezu i tu spadaju nezadovoljstvo vezom, trudnoća, život u vanbračnoj zajednici, problemi u komunikaciji, kao što su nepoštovanje i omalovažavanje osećanja partnera (uvrede, sarkazam i negativni komentari). Pored navedenih poznajemo još i kontekstualne faktore kao što su prilika za prevaru, isti socialni krug i vera.

 

 

 

MODEL ULAGANJA

Teoretični model koji se pokazao kao najbolji u predviđanju neverstva je model ulaganja. Po ovom modelu centralni deo odnosa je predanost. Predanost predstavlja psihičku povezanost sa partnerom i motivaciju za nastavljanjem te veze. Na to koliko je osoba predana utiču tri elementa: zadovoljstvo, kvaliteta alternativa i količina ulaganja. Zadovoljstvo predstavlja ono, što osoba dobija u vezi. Kvalitetna alterantiva je ono što pojedinac može da dobije u vezi sa najboljom alteranativom koju ima. Količina ulaganja predstavlja stvari, koje bi pojedinac izgubio kada bi se veza završila. To mogu biti i materialne (zajednička imovina) i nematerijalne stvari (iste tradicije koje par ima).

 

 

Prema ovom modelu (ne)zadovoljstvo i kvaliteta alternativa utiču na nižu predanost u vezi. Uloga predanosti nam može pojasniti zašto je naizgled srćtan partner neveran (npr. zbog niske količine ulaganja i/ili prisutnosti privlačne alternative) i zašto nesrećan partner ostaje u odnosu (npr. jer može puno toga da izgubi i jer nije prisutna prilvačnija alternativa). Predanost je središni motiv, koji usmerava kratkoročne i dugoročne postupke pojedinca. U slučaju neverstva osećaj predanosti vezi:

 

 nam pojasni koliko jako je pojedinacu potrebna veza i koliko je želi sačuvati

 

usmerava ponašanja u slučaju udvaranja drugih ljudi i

 

oblikuje odgovor, na takav način da se neverstvo ne dogodi, iako je na račun ličnih interesa

 

 

To bi značilo da su predaniji pojedinci verniji, jer su motivisani, da se sklone od potencijalnih alternativa sa namerom da sačuvaju vezu. Ako dođu u iskušenje pomisle na dugoročne posledice i ono što gube u slučaju kraja veze

 

 

TEKST: JELENA PEJIĆ

Jelena Pejić je po zanimanju  psiholog i trudi se da psihološke teme predstavi ljudima na što jasniji i uporabniji način. Cilj joj je da promoviše psihologiju kao nauku, koja pomaže ljudima da bolje razumiju sebe i druge, što dovodi do višeg kvaliteta života i ličnog razvoja. Nada se da će čitaocima njeni tekstovi bar malo pomoći u tome

Kako pripremiti decu za svedočenje na sudu?

Kako pripremiti decu za svedočenje na sudu?

Svedočenje na sudu može biti stresno izkustvo za svakog pojedinca, jer ga stavlja u situaciju u kakvoj do sada nije bio. Za decu i tinejdžere ta situacija predstavlja još veći izazov, jer razvojno još uvek nemaju kognitivne sporosnbnosti, koje bi im pomogle da razumeju tako 

Ko bolje čita misli, ljudi ili mašine?

Ko bolje čita misli, ljudi ili mašine?

Da li poznajete nekoga ko u igri „List, kamen, makaze”  može da predvidi svaki sledeći potez suparnika? Ne? Možda da probate sa mašinama. Naučnici su uspeli da naprave uređaj koji pomoću EEG-a meri aktivnosti u delovima mozga koji igraju glavnu ulogu pri donošenju odluka i 

Kreativnost

Kreativnost

Šta je zajedničko Nikoli Tesli, Sigmundu Frojdu, Fjodoru Dostojevskom i Daliju? Šta spaja Stevana Mokranjca sa Albertom Anštajnom? Svima je zajedničko to, da su njihova dostignuća rezultat njihove kreativnosti. Psiholozi se slažu da je kreativnost misaoni proces, koji za rezultat ima originalno i prikladno rešenje ili dostignuće.

 


 

KARAKTERISTIKE KREATIVNOSTI

Kreativnost ima dve karaktesristike i to su originalnosti i prikladnost. Originalno je uvek nešto novo, retko, jedinstveno i neponovljivo. Originalnost se može ispoljiti na razne načine. To može biti jedinstvena slika uslikana posebnim objektivom, nova tehnika slikanja, rešenje nekog problema ili otkrivanje problema. Matematičar Isak Njutn je na originalan način otkrio problem i postavio za svoje vreme originalno pitanje „zašto jabuka padne na zamlju, a mesec ne?“. Pencilin je bio poznat lekarima i naučnicima i pre nego što su ga počeli koristiit kao lek. Međutim, na njega nisu gledali na taj način, iako su znali da ima moć da uništi mnogobrojne bakterije. Lekari koji su se susreli sa njim su ga gledali kao nezgodu pri eksperimentisanju, sve dok Aleksandar Fleming nije uočio potencial ove supstance i tretirao ga na drugačiji, novi način.

 

 

 

Da bi za neko dostignuće mogli reći da je kreativno, ono mora biti prikladno danoj situaciji i okolnostima. Osobe obolele od šizofrenije često imaju originalne odgovore na pitanja ili rešenja nekog problema. Međutim, njihove ideje nisu prikladne stvarnoj situaciji i zato za njih ne možemo reći da su kreativne.

 

 

 

Iako nam se čini da je kreativnost prednost i odlika samo malog privilegovanog broja ljudi, svi ljudi su manje ili više kreativni. Nije potrebno da neko dostignuće promeni svet, da bi mogli reći da je kreativno. Dovoljno je da je bitno samo jednom pojedincu za njegov privatni ili poslovni život. Tako, na kreativan način možemo urediti naš vrt ili unutrašnjost kuće. Spremiti ukusan i neobičan obrok. Kreativnost se izražava i u načinu oblačenju, pisanju čestitiki, fotografisanju i sl.

 

 

 

Continue reading Kreativnost

Ekspertnost – da li su eksperti sveznalice?

Ekspertnost – da li su eksperti sveznalice?

Ponekad se čini da eksperti prkose znanim granicama ljudskih sposobnosti i kognicije. Doktori koji mogu da zapamte svaku dijagnozu od preko sto pacijenata. Sportisti koji postižu neverovatne brzine ili dižu težine višestruko teže od svoje. Kao i razni umetnici kao što je Betoven, koji je 

Metaemocije

Metaemocije

Metaemocije su emocije, koje su izazvane drugim emocijama odnosno emocije o emocijama. Ponekad osećamo sram, jer se nečega plašimo ili jer smo se osećali zadovoljno zbog nečega; osećamo krivicu, jer smo osećali mržnju u određenom trenutku i sl.     U ovaj proces su uključena 

Pažnja

Pažnja

Pažnja je karakteristika naše kognicije koja nam, između ostalog, omogućava da se u bučnom kafiću, pored muzike, glasova drugih ljudi, buke auta sa ulice, fokusiramo na glas našeg prijatelja i bez problema pratimo šta nam govori.

 


 

KARAKTERISTIKE PAŽNJE

Pažnja ima dve osnovne karakteristike –ograničenost i fleksibilnost. Ograničenost podrazumeva da nismo sposobni da primetimo, reagujemo ili zapamtimo sve što se nalazi u našoj okolini. Posledično moramo da se odlučimo na šta u našoj okolini ćemo staviti fokus. To dovodi do zanemarivanja drugih stvari oko nas. Na primer, vozač koji koristi telefon za vreme vožnje, svoj fokus stavlja na telefonski razgovor, što mu odvlači pažnju od vožnje. Fleksibilnost je karakteristika koja nam omogućava da brzo menjamo fokus naše pažnje.

 

 

 

          OD ČEGA ZAVISI FOKUS PAŽNJE?

U jednom eksperimentu je od učesnika zatraženo da dok gledaju snimak košarkaša na treningu, izbroje koliko puta su jedan drugome dodali loptu oni u belim dresovima. U međuvremenu se među igračima pojavio čovek obuček kao gorila, stajao u centru među njima, lupao rukama o prsa i otišao. Čak 58 % ispitanika uopšte nije primetilo gorilu, što potvrđuje pouzdanost naše kognicije da se fokusira na za nas bitne stvari. Ali ta karakteristika naše kognicije ima i drugu stranu medalje. Tokom jednog leta piloti su se morali fokusirati na problem koji se odnosio na sletanje aviona. Isti su stavili na auto – pilot. U procesu rešavanja problema, onemogućili su delovanje auto – pilota, ali jer su bili fokusirani na svoj problem, piloti to nisu primetili. Ova greška je imala za posledicu pad aviona i smrt 98 ljudi.

 

 

 

 NEBITNE STVARI I PAŽNJA

Tzv. Stroopov efekat je najbolji primer kako je ponekad teško usmerit našu požnju baš na ono što nam je bitno. Tako, ako pokušate da pročitate boju koju je napisana slovima u drugoj boji (npr. reč crvena napisana plavim slovima), biće vam skoro nemoguće da ne ignorišete boju slova. Ipak, našu pažnju istovremeno možemo da posvetimo 4 do 6 predmeta ili aktivnosti, iako će naše reakcije biti sporije, jer moramo salno da je premeštamo sa jedne stvari na drugu.

 

 

 

KAKO USMERITI PAŽNJU?

Promene u našem okruženju ćemo lakše uočiti ako se nešto iznenda pojavi (npr. upali se lapmica za gorivo), nego ako nešto samo nestane (npr. u većini slučajeva uopše ne bismo primetili signal za gorivo, ako bi se lapica samo ugasila). S obzirom na to, stvari koje uvek zaboravljate da uradite, napišite i stavite na neko vidno mesto. Potrudite se da su napisane jarkim bojama ili na šarenom papiru, kako bi ih lakše uočili. Isto važi i kada ostavljate nekome važnu poruku, koju ne sme da zaboravi.

 

 

Sposobni smo da istovremeno u našoj pažnji držimo 4 do 6 različitih elemenata. Što znači da kada morate da zapamtite više stvari od jednom, možete da zapamtite toliki broj, jer ih je toliko u vašoj pažnji. Ako ipak morate da zapamtite više od tog broja, dobra strategija je da napravite asocijacije sa stvarima iz vaše dugoročne memorije, koje će vam pomoći da ih se lakše setite. Ostale držite u centru svoje pažnje. Ako želite da ponovite naučeno, ponovite prvo stvari za koje niste uspeli da nađete asocijacije.

 

 

Ako je misaoni napor koji ulažemo u obavljanje jedne ili više stvari previsok ili prenizak, doći će do slabljenja uspešnosti naše izvedbe. To znači da je idealno za našu izvedbu da je naš misaoni napor negde između. Obavljanje određene aktivnosti smo toliko usavršili da ih možemo obavljati automatski, bez posvećivanja previše pažnje i bez velikog misaonog napora. To nam je omogućio trening odnosno višestruko ponavljanje. Tako da, u primeru da morate obavljati više zadataka istovremeno, kombinujte one koji su za vas automatični. Ili kombinujte jedan koji obavljate automatsko i drugi koji tek usavršavate.  Složene zadatke razdelite na manje, jednostavnije i radite jedan po jedan. Tako ćete smanjiti misaoni napor.

 

 

 Prioritizirajte stvari. One koje obavljate bez puno muke, radite sa manje pažnje. Nju posvetite stvarima koje su vam zahtevnije i teže. Ako možete da birate redosled izvršavanja zadataka, uskladite ga sa svojom trenutnom motivacijom. Odnostno, ako vam je motivacija visoka, krenite od najtežeg zadatka, za koji vam je potrebno najviše pažnje. Ako je niska, prvo odradite zadatke koji od vas ne zahtevaju preteranu pažnju.

 

TEKST: JELENA PEJIĆ

Jelena Pejić je po zanimanju  psiholog i trudi se da psihološke teme predstavi ljudima na što jasniji i uporabniji način. Cilj joj je da promoviše psihologiju kao nauku, koja pomaže ljudima da bolje razumiju sebe i druge, što dovodi do višeg kvaliteta života i ličnog razvoja. Nada se da će čitaocima njeni tekstovi bar malo pomoći u tome.

O nama

O nama

Mi verujemo da je celovitost početak i kraj i zato smo želeli da kreiramo mesto gde se možete informisati, ali i pozvati mogućnosti na svoja vrata.     Želja nam je da zdraviji i lepši svet sada može da pokuca i na vaša vrata, zato