Postoje li sličnosti u tretiranju žene u savremenom društvu i generalnom stavu prema prirodi? Da li suštinski razumemo posledice sopstvenog ponašanja? Koliko smo svesni surovosti eksploatacije kojoj podleže naša priroda? Da li bezuslovno svojatamo a nedovoljno poštujemo ono što nam ona pruža? U nastavku teksta objasnićemo pojam ekofeminizam.
PRIRODA I ŽENA DIŠU ISTIM PLUĆIMA
Četiri elementa prirode oslikavaju žensku energiju i cikličnost koja karakteriše njeno postojanje. Voda simboliše protočnost, nestalnost i dubinu. Zemlja rađanje, uzgoj i prehranu. Vazduh simboliše slobodu. Vatra simboliše hrabrost za sopstvenu istinu. Eksploatacija i nesavesno tretiranje prirode ne mogu proći bez negativnog uticaja na ženu, baš iz razloga što su oni jedno. Rane prirode su rane na duši svake žene sveta.
VOLETI ALI NE I POSEDOVATI
Važno je shvatiti da nismo vlasnici ničega što nas okružuje. Kako reke, šume i životinje ne smeju biti posmatrane kao potrošni resursi, tako ni žensko telo, integritet i pravo na slobodu ne smeju biti područje manipulacije, nasilja i predmet pregovora. Često živimo život potpuno nesvesni toga da dišemo zahvaljujući plućima šuma, da se prehranjujemo zahvaljujući plodnoj zemlji i da uživamo u neponovljivim pejzažima. Na isti način zaboravljamo da je jedino celovita i zadovoljna žena ono što može udahnuti život u sve što je okružuje. Umesto da je to predmet divljenja, veličanja i zahvalnosti — najčešće je praćeno supresijom, osudom i potrebom da se prisvoji i utamniči. Osvešćena zahvalnost prema svemu što nas okružuje je ono što nam ponajviše nedostaje.
U KANDŽAMA INDUSTRIJALIZACIJE
Patnja današnjice se u izvesnoj meri krije u zidovima industrijskih zona, zagađenim rekama, klimatskim promenama i nekvalitetnoj hrani. Hiperprodukcija nauštrb kvaliteta — forma na štetu suštine. Fokus na zaradi i sve grandioznijem kapitalu doprinosi sve većoj potrebi za tim da nam nešto pripada. Globalni narativ da je sve staro ružno i bezvredno i da ga je neophodno sprečiti ili zameniti novim i sjajnim nije ništa drugo do marketinški trik.
SVI SMO NOSIOCI TRAGOVA ŽIVOTA
Ženama više nije dozvoljeno da stare u miru, neprekidno im se poturaju proizvodi protiv starenja, te razni preparati u svrhu zatezanja i podmlađivanja. Štetnost takvih narativa jeste u tome što se remeti perepcija normalnih životnih ciklusa i demonizuju uobičajeni prirodni tokovi. Žena se sprečava da u miru balansira svoje potrebe i bude ponosna na svoje bore ili ožiljke. Od nje se uvek nešto očekuje. I kao što su godovi drveta njegov ponos i potvrda proživljenog, isto tako smo i svi mi nosioci tragova života. Ostaje da se pitamo — ko nas je i kad ubedio u suprotno?
ISCELITELJSKI NEGUJUĆI ARHETIP MAJKE PRIRODE
Obnavljanje kontakta sa prirodom i inicijalna, jednostavna zahvalnost su početni koraci u individualnom napretku. Na trenutak razmislite o konceptu zahvalnosti van komercijalizovanog nju ejdž konteksta. Ovde govorimo o vrlo jednostavnoj zahvalnosti koja počiva na razumevanju toga da nam ništa nije obećano. S druge strane, data nam je mogućnost da u svemu tome svakodnevno uživamo. Ciklusi života i smrti su najprirodnija pojava na svetu. Prirodi i ženi je neophodno dopustiti da slobodno dišu. Jedino tako bi svet mogao da postane osećajnije mesto za život.
TEKST: ANJA MARJANOVIĆ
Anja Marjanović, rođena je 1999. godine. Diplomirani psiholog, sticajem okolnosti pesnikinja. U slobodno vreme voli da vozi rolere i lovi zalaske sunca po Beogradu.
