Knjigoterapija podrazumeva upotrebu literature i poezije za poboljšanje mentalnog zdravlja. To je način koji se primenjuje za lečenje simptoma vezanih za promene raspoloženja i preporučuje se ljudima svih doba.
DIJAGNOZA
Nije potrebna nikakva dijagnoza mentalne bolesti ili bilo kakav znak emocionalnog poremećaja da biste koristili knjige kao lek. One uče ljude efikasnim komunikativnim veštinama, daju savete za prevazilaženje negativnih emocija i pomažu da napredujemo i uživamo u životu.
PODELA
U zavisnosti od okruženja u kome se primenjuje, biblioterapija može biti: institucionalna, klinička i razvojna.
Razvojna biblioterapija se koristi uglavnom u obrazovnim ustanovama. Klinička ili terapijska se ogleda u upotrebi knjiga u profesionalne svrhe. Terapijska se koristi kao dodatak medicinskoj ili psihološkoj terapiji.
FAZE
Da bi efekat knjigoterapije bio potpun, čitalac mora proći kroz četiri faze:
1. Identifikacija − poistovećivanje sa određenim likom u knjizi
2. Projekcija − sopstveni osećaji se prenose na književni lik
3. Katarza − doživljavanje rasterećenja
4. Uvid − razumevanje sebe i svog problema
KO SE TREBA PREPUSTITI ČITANJU?
Svi treba da čitamo kako bismo sami sebe bolje razumeli, ali i svet oko sebe, sagledali šta smo i gde smo. Knjigoterapija je nauka savremenog doba, ali čitanje treba da bude lekovito. Čovek se sve više oseća usamljeno, bez obzira na tehnologiju kojom je okružen, pa se zato okreće knjizi i prirodi tražeći spas u njoj.
KUĆNA APOTEKA
Ne dopustimo da nam kućne apoteke zauzimaju više prostora nego police sa knjigama, kao pravi i univerzalni lekovi za dušu. Takve lekove možete deliti sa svima, nemaju rok trajanja i bez neželjenih efekata ih svako može koristiti.
Bez obzira na to šta se dešava, knjiga će uvek biti tu za vas kao učitelj, terapeut, drug koji ne pita mnogo, a daje odgovore na sve i svašta. Idealno i svemoguće, zar ne?
TEKST: KATARINA MATIĆ
Katarina Matić svoje formalno obrazovanje završava diplomom strukovnog farmaceuta. Voli da pomaže ljudima da zaštite i unaprede najveće nematerijalno bogatstvo na svetu – svoje zdravlje. Na taj način doprinosi da njena zajednica i svet budu lepše i bolje mesto za život. Trudi se da neguje ljubav prema čitanju i pisanju, kako bi što više ljudi saznalo za lekovitost i magičnost pisane reči, pa se na osnovu toga više družilo sa knjigom u ruci, a samim tim, lepo usmeno i pismeno izražavalo, negujući i čuvajući književni bonton, a što je još važnije, upoznajući druge ljude i njihove priče smeštene među koricama, bolje razumeju sebe. Volontira u Biblioteci šabačkoj na Odeljenju za odrasle, uređujući Kutak za biblioterapiju. Zaposlena je u poljoprivrednoj apoteci.
