Kako mladi vide kulturne različitosti?

Kako mladi vide kulturne različitosti?

Jedan od pojmova koji karakteriše ljude kao vrstu, povezuje ih u jednu zajednicu na osnovu etničke pripadnosti, vere ili tradicije, jeste kultura. Koliko god pripadnici jedne kulture bili slični po pitanju jezika, nacionalnosti, običaja i nekih prepoznatljivih fizičkih karakteristika, pogrešno je pretpostaviti da samim tim imaju ista uverenja, sistem vrednosti ili da vode isti način života. S obzirom na to, izdvajaju se kulturne različitosti na osnovu kojih se određuje pripadnost, odnosno nepripadnost određenim kulturnim i društvenim grupama.

 


 

UTICAJ NA FORMIRANJE STAVOVA

Pored osnovnih obeležja koja čine jednu kulturu i daju joj jedinstveni oblik, važno je izdvojiti i njen uticaj kada je u pitanju formiranje stavova, mišljenja, sistema vrednosti i normi. Upravo taj uticaj kulture na razmišljanje dovodi do raznolikosti koja često može naići na neodobravanje, osudu, pa čak i izbegavanje pripadnika određene kulture, nacionalnosti ili rase.

 

 

 

MOGUĆNOST OSUĐIVANJA

Kulturološke razlike, kao i bilo koje druge razlike sa sobom nose potencijalnu mogućnost osuđivanja, izbegavanja i ne prihvatanja od strane pojedinaca koji nisu dovoljno osvešćeni kada je u pitanju ova pojava. Često se dešava slučaj stvaranja predrasuda na osnovu neke karakteristike pripadnika određene kulture, nacionalnosti ili vere. Prisutno je pripisivanje pojedinih osobina i generalizacija na takvoj osnovi. Ovaj tekst obuhvata problem na osnovu razlika koje stvaraju neodobravanja u društvu i istražuje koliko su mladi zapravo upoznati s datim problemom, da li ga prepoznaju i da li su deo njega.

 

 

 

INDIKATORI TRADICIJE I VASPITANJA

Kultura, posmatrana na celokunom nivou, ljudsku vrstu odvaja od životinjske, predstavljajući vid umnog i duhovnog napredovanja. Isto tako međusobno spaja  i istovremeno razdvaja ljude, potenciranjem različitih stavova, vrednovanja, običaja. Kulturne različitosti nastaju iz jedinstvenih skupova zajedničkih vrednosti različitih grupa ljudi. Većina različitosti između kultura potiče iz osnovnih vrednosti sistema koje utiču na to da se ljudi ponašaju različito pod sličnim okolnostima. One su uslovljenje različitim faktorima društvenog, biološkog ili geografskog porekla. To može predstavljati veliku prepreku u međuljudskim odnosima, ali i dobar razlog za razvijanje osećaja za prihvatanje drugog i drugačijeg.  Na stavove o kulturnim različitostima utiču indikatori koji se zasnivaju na tradiciji, vaspitanju, stavovima okoline kojoj pojedinac pripada, informisanost ili neinformisanost.

 

 

 

ISTRAŽIVANJE NA OSNOVU TEME O KULTURNIM RAZLIČITOSTIMA

Prema uzorku od 36 ispitanika koji spadaju u kategoriju mlađe populacije i koji su učestvovali u anketi sastavljenoj od niza pitanja, uključujući informisanost o ovoj temi, lična iskustva, stavove o različitostima, kao i shvatanje važnosti i prisutnosti ove pojave, možemo izvesti sledeće zaključke u kratkim crtama. Većina ispitanika je informisana o kulturnim različitostima (66,7 odsto), da su se svi ispitanici barem jednom susreli i prepoznali diskriminaciju na osnovu kulturnih različitosti. Nešto manje od polovine ispitanika (41,7 odsto) se nikad nije susrelo sa odbacivanjem zbog različitosti na bilo kojoj osnovi, dok je (59,3 odsto) imalo barem jednu situaciju u kojoj su se osećali odbačeno.

 

 

Na osnovu ostalih rezultata može se zaključiti da su ispitanici osvešćeni po pitanju kulturnih različitosti, da uviđaju problem na globalnom nivou, ali da oni lično ne diskriminišu pojedince na osnovu ovog kriterijuma. Veliki broj ispitanika (44,1 odsto) se uopšte ne slaže sa tvrdnjom da treba formirati mišljenje o drugima na osnovu socio-kulturnih karakteristika, ali i ostali ispitanici se uglavnom ne slažu sa ovom tvrdnjom. Celokupni rezultat istraživanja nas dovodi do činjenice da ispitanici vrednuju pripadnike svoje kulture, svoj jezik, ali i da su upućeni u diskriminaciju na osnovu kulturnih različitosti i da je u većini slučajeva ne podržavaju.

 

 

Ovo istraživanje doprinosi u pogledu saznanja o stavovima mladih po pitanju različitosti sa kojima se svakodnevno susrećemo. Da bi se istraživanje unapredilo i došlo do višeg nivoa, potrebno je navesti više konkretnih primera kulturnih shvatanja i stavova, normi i vrednosti koje određena kultura sa sobom nosi, te razmatrati stavove mladih na osnovu određenih kulturnih elemenata sa kojima se prvi put susreću, koji im nisu bliski ili su im lično neshvatljivi.

 

 

Fotografija je preuzeta sa sajta: commons.wikimedia.org

 

TEKST: ADELINA SRETENOVIĆ

Adelina Sretenović je studentkinja sociologije na Filozofskom fakultetu u Nišu, uživa u analiziranju međuljudskih odnosa, upoređivanju različitih kultura i u savetovanju bliskih ljudi. Voli prirodu, umetnost, muziku i sve ono što budi stvaralačku kreativnost