„Imena nisu važna. Ruža bi mirisala i kada bi se drugačije zvala“
Naši profili na društvenim mrežama prožeti su citatima persijskog sufiste, ali da li mu znate ime? Iako nam u svom poznatom citatu, Rumi nagoveštava da imena nisu važna, ime Mevlana Dželaludin Rumi morate zapamtiti. Vekovima njegovim imenom označava se mistika i poetika.
NAŠ GOSPODAR
Zbog svog života u Rumu (današnja Anadolija) dobio je ime Rumi. Njegovo drugo ime, po kome je poznat, Malvana na farsiju znači „naš gospodar“. Mevlana Dželaludin Rumi rođen je 30. Septembra 1207. godine u Behlu, današnjem Avganistanu. Bio je persijski islamski filozof, teolog, pravnik, pesnik i začetnik Mavlavi sufijskog reda, vodećeg islamskog mističkog bratstva.
Potiče iz ugledne porodice teologa, a njegov otac Bahaudin Velad, bio je jedan od največih učenjaka tog doba. Mongolska razaranja navela su Rumija i njegovu porodicu na beg i put kroz muslimanske zemlje. Između 1215. i 1220. godine, nastanjuju se u Konji.
MISTIČNA STAZA
Nakon očeve smrti, nasleđuje očevo mesto profesora teologije. 1244. godine, Rumijev tok života biva prodrman susretom sa lutajućim dervišem Šemsedinom Tebrizijem. Istorija piše kako mu je Tebrizi postavio pitanje koje ga je oborilo sa nogu. Doslovno oborilo s nogu, Rumi se srušio na zemlju i onesvestio. Šems mu ukazuje na mističnu stazu kojom će Rumi koračati sve do svoje smrti. Tebrizi potom postaje neizostavni deo Rumijevog života.
Međutim, njihov kataržičan odnos doveo ih je u neprilike u religijskoj zajednici. Šems kako se misteriozno ušunjao u Rumijev život, tako je i nakon nemilog događaja nestao. Njegov odlazak, Rumija je naterao da konačno načini korak i uputi se na put mističnog umetnika. Međutim, Rumi se takođe uputio i na put traganja za svojim nestalim prijateljem. Nakon njihovog drugog susreta, Šems ostaje u Konji gde se i oženio.
ŠEMSEDIN
Prijateljsto dvoje mistika konstantno je izazivalo ljubomoru. Kobne decembarske noći 1248. godine, Šems izlazi na zadnja vrata i više se nikada nije vratio kroz ista. Po predanju, priča se da je te noći ubijen, i da je ova intriga izmakla iz ruke Rumijevog sina. Ponovno odsustvo Tebrizija, baca senku na Rumijev život. Žal za prijateljem obogatio je njegove pesme. Pesme je pisao pod pseudoniumom „Šemsedin“. Prijateljstvo koje mu je promenilo život, pred noge mu je prosulo univerzalne istine i ljubavi za kojima je tragao.
„AKO TI TREBA VEČNA LJUBAV, ZALJUBI SE U VEČNOGA“
Sačuvano je 147 Rumijevih intimnih pisama koja su satkana ljubavnim stihovima. Njegova poezija govorila je o ljubavi. Pisao je o Tebriziju, a kada to nije činio, pisao je o Bogu. Ljubav koja je nadjačala njegova osećanja prema Šemsu, bila je ljubav prema Bogu.
KURAN NA PERSIJSKOM JEZIKU
Rumi je svoje znanje o veri prenosio kroz derviški ples, odnosno ples u krug. Okretanje u krug, duši pomaže da se poveže sa svojim božanskim izvorom, govorio je. Njegov ep „Mesnevija“ biva najčitaniji tekst u muslimanskom svetu. Takođe nosi i naziv Kuran na persijskom jeziku.
NOĆ SJEDINJENJA
Mevlana Dželaludin Rumi umire 17. decembra 1273. godine. Pripadnici pet veroispovesti ispratli su ga na drugi svet. Ta noć poznata je pod nazivom Sebul Arus, odnosno Noć sjedinjenja. I dan danas, Mavlavi derviši taj dan slave kao praznik, dok njegovi obožavatelji svake godine dolaze do njegovog mauzoleja.
TEKST: HELENA PLAHĆINSKI
Helena Plahćinski je student prve godine fakulteta za Diplomatiju i bezbednost u Beogradu. Od malih nogu volela je pisano slovo na papiru, i ta ljubav traje već 15 godina. Sa sedam godina, pod svećom, pisala je kratke dečije pesmice sebi za dušu. Danas vodi pregovore sa izdavačkim kućama oko objavljivanja svoje prve zbirke poezije koja nosi naziv “Avaz”. Hobi koji joj se duboko uvukao pod kožu, odveo ju je na put kojim je mislila da nikad neće koračati.