mogućnosti zvone na vaša vrata
Arheolog Ser Leonard Vuli prilikom iskopavanja drevnog grada Ur u Mesopotamiji pronašao je disk sa imenom prvog autora. Na poleđini belog diska od alabastera pisalo je ime Enheduana. Ona je prva poznata autorka sumerskih pesama i himni koje datiraju iz Akadskog perioda. Pesnikinja komponovala je …
„Umetnost je linija oko tvojih misli.“ – Gustav Klimt AVANGARDA – UMETNOST DANAŠNJICE Istorija moderne umetnosti je uglavnom pisana kao hronološki niz pokreta, i na scenu stupa posle realizma i prati moderan život. U stručnoj literaturi modernu umetnost odvajamo od savremene umetnosti, koja se …
Najvažniji produkt stvaralačkog uma je izum. Njegov je krajnji cilj ovladavanje uma prirodom i iskorištavanje njezinih sila za potrebe čovječanstva. – Nikola Tesla
Drastični napredak tehnologije za samo par decenija menja funkcionisanje i razumevanje sveta kakvog smo poznavali, i to ne tako daleko u prošlosti.
Doprinosi prošlog veka kao i posledice razvoja tehnologije dovode nas do novih otkrića o kojima smo do samo pre par godina mogli maštati.
Na samom početku 21. veka, dešifrovanje ljudskog genoma kao i pojava sintetičkog genoma odnosno bakterije, zajedno sa razumevanjem ljudske genetike dramatično menja medicinu.
Njen razvoj doseže u sve oblasti nauke. Ekspresija gena regulisana je preciznim mehanizmima, koji sve do 21. veka naučnicima nisu bili poznati.
Ubrzo se razvija posebna nauka posvećena izučavanju genoma – genomika.
Znatni napredak na polju oftalmologije obezbedilo je otkriće implantanta retine, koji predstavlja značajan pomak u vizuelnim pomagalima.
Ovaj izum dizajniran je kako bi osposobio funkcije receptora svetlosti u oku ljudima koji boluju od degenerativnog oboljenja mrežnjače.
Ukoliko se ovaj izum pokaže uspešno, naučnici tvrde da će biti efikasan i kod gubitka vida usled makularne degeneracije uzrokovanom starošću.
Naučnici već skoro pet decenija najavljuju pojavu kvantnih računara, međutim u oktobru 2019. godine, zvanično je objavljeno da su naučnici dostigli kvantnu supermoć.
Kvantni računari pri svom funkcionisanju koriste kvantna svojstva mikro čestica, koji se ogledaju u tome da se neki matematički problemi mogu rešiti brže nego na klasičnom računarskom uređaju.
Međutim, naučnici ovu pojavu karakterišu kao opasnost po način života ljudi.
Dekriptovanje, za koje je potrebno godinama da običan računar razbije iste enkripcije, kvantnim računarima bi bilo potrebno samo nekoliko sekundi.
2019. godina donela nam je mrežu pete generacije – 5G mrežu, koja je omogućila mnogo brži prenos podataka i poboljšanje efikasnosti. Najveći doprinos ove mreže ogleda se u virtuelnom svetu.
Pojava nove generacije mreže izazvala je burne reakcije javnosti. Međutim, glasine o štetnosti mreže po zdravlje, nisu utemeljene na istini.
Tehnologija će narednih decenija samo nastojati da napreduje, izumi koji su trenutno samo skica na papiru, oživeće kroz koju godinu.
Ponovo će se sve što smo znali o tehnologiji, medicini, inženjerstvu ostati u ranim godinama 21. veka i dobiti novo značenje. Svaki izum u sebi nosi dobru i lošu stranu, o tome nam može posvedočiti pojava društvenih mreža.
Međutim, ono što tek sledi, može doprineti razvoju čovečanstva ili uništenju.
Razvoj militarne opreme i produkta još uvek nije dostigao svoj pun potencijal, a kućni aparati – robotika, postali su svakodnevni deo našeg života.
Sa druge strane, razvijaju se novi oblici lečenja teških bolesti, kao i projekti za prečišćavanje vazduha, vode, i ekološkog razvoja.
TEKST: HELENA PLAHĆINSKI
Helena Plahćinski je student prve godine fakulteta za Diplomatiju i bezbednost u Beogradu. Od malih nogu volela je pisano slovo na papiru, i ta ljubav traje već 15 godina. Sa sedam godina, pod svećom, pisala je kratke dečije pesmice sebi za dušu. Danas vodi pregovore sa izdavačkim kućama oko objavljivanja svoje prve zbirke poezije koja nosi naziv “Avaz”. Hobi koji joj se duboko uvukao pod kožu, odveo ju je na put kojim je mislila da nikad neće koračati.
Anomalije ploda, koje se nazivaju i defektima pri rođenju, jesu genetski ili fizički defekti fetusa koji u velikoj meri mogu uticati na razvoj ploda u trudnoći kao i na samu trudnoću. Povrh svega, dovode do komplikacija pri porođaju koje mogu imati dugoročne i značajne posledice …
Termin polarizacija (posmatrano sa etimološke strane) potiče od latinske reči polaris što označava pol ili polarni. Polarizacija je pojam sa varijacijom značenja, međutim najlakše se definiše kao usmeravanje u suprotne strane.
Ime Tivadar Čontvari Kostka tek odnedavno zapada za oko široj javnosti. Samo pojedinci koji su duboko uranjali u ekspresionizam i primitivizam poznavali su dela mađarskog umetnika. Tek odskoro njegova dela postaju predmet proučavanja i podstiču likovne kritičare na rešavanje enigme koja je na platnu decenijama skrivala svoj pravi identitet.
Tivadar Kostka rođen je 1853. godine u malom selu Kišseben, u tadašnjem Austrijskom carstvu. Bio je jedan od petorice sinova lekara Lasla Kostke. Porodica se dvanaest godina kasnije seli usled požara i Tivadar započinje srednjoškolsko obrazovanje u Užgorodu.
Nekoliko godina kasnije, seli se u Budimpeštu i upisuje fakultet. Nakon dobijene diplome, prateći stope svog oca, Tivadar započinje svoju karijeru na polju farmakologije. Takođe je studirao pravo i kasnije radio kao službenik zamenika gradonačelnika glavnog grada.
Međutim, samo nekoliko godina kasnije, njegova sudbina se menja iz korena – naslućivalo
se rođenje velikog slikara, nakon što je Kostka nadahnut inspiracijom nacrtao svoje prvo delo.
Pri samom kraju svog života, Tivadar je tvrdio kako je tog trenutka kada je podigao olovku, imao viziju i da ga je ona podstakla da promeni svoju sudbinu.
Za ovog mađarskog umetnika se tvrdi da je samouk, međutim te tvrdnje se pobijaju činjenicom da je slikarstvo studirao na privatnoj umetničkoj školi u Minhenu. Tamo ga je podučavao njegov zemljak koji je bio deceniju mlađi od Kostke.
Putovao je po svetu kako bi slikao mesta koja je obilazio i usput promenio prezime u pseudonium Čontvari. Sada je već javnosti opšte poznato da je Čontvari bolovao od šizofrenije koja je bila propraćena megalomanijom.
Bolest je uzela maha u periodu pre smrti 1919. godine i pretvarala njegova dela u nadrealistične vizije. Njegov umetnički period bio je veoma kratak, no uspeo je utvrditi svoj umetnički suverenitet.
Zanemarivao je sva umetnička pravila i vešto prkosio pokušajima da ga kategorizuju u naivnog slikara. Njegova misija bila je od suštinske važnosti da svojom umetnošću ozakoni istorijsko nasleđe mađarske nacije. Ovaj krucijalan cilj – danas nam svedoči i ističe veličanstvenost njegovih dela.
Godine 1902. Čontvari je naslikao delo koje je decenijama odisalo mistikom. Naizgled ovo delo izgleda sasvim normalno osim asimetričnosti lica starca sa slike.
Za njegovog života, njegova umetnička dela nisu privlačila pažnju auditorijuma. Međutim, stotinu godina kasnije, u gradskom muzeju u Peči, jedan od radnika muzeja ispitivao je sliku Stari ribar. Uspešno je odgonetnuo enigmu ovog dela.
Naime, igra ogledala i platna rezultirala je otkrićem dve slike spojene u jednu celinu. Ukoliko se platnom podeli ogledalo na pola, dobiće se dve različite slike. Skrivena poruka slike glasila je da u svakoj osobi može biti Bog (duplirano je levo rame) i Đavo (duplirano je desno rame starca).
Slika predstavlja bipolarnost ljudske vrste. Tivadar Čontvari Kostka za vreme svog životnog veka nikada nije prodao nijedno svoje umetničko delo.
TEKST: HELENA PLAHĆINSKI
Helena Plahćinski je student prve godine fakulteta za Diplomatiju i bezbednost u Beogradu. Od malih nogu volela je pisano slovo na papiru, i ta ljubav traje već 15 godina. Sa sedam godina, pod svećom, pisala je kratke dečije pesmice sebi za dušu. Danas vodi pregovore sa izdavačkim kućama oko objavljivanja svoje prve zbirke poezije koja nosi naziv “Avaz”. Hobi koji joj se duboko uvukao pod kožu, odveo ju je na put kojim je mislila da nikad neće koračati.
Slatke muke pisanja knjige sa sobom donose još slađe muke onoga što sledi nakon što stavite tačku na poslednju stranicu papira. Ukoliko ste se bacilli u spisateljske vode i odvažili da rukopis ugleda svetlost dana, put ka policama knjižara je i više nego trnovit. Međutim, nije sve tako crno. Otklonićemo vam sve nedoumice u vezi sa objavljivanjem prvog rukopisa, ali budite spremni da se naoružate strpljenjem. Dug i mukotrpan proces objavljivanja knjige može vas odvesti na dva puta – tradicionalnog izdavaštva i samoizdavaštva. Za koji put ćete se opredeliti je individualna stvar, međutim, oba pravca imaju svoje prednosti i mane.
Novi masovni mediji nisu načini povezivanja nas sa stvarnim svetom; oni su stvarni svet i po volji oblikuju ono što je ostalo od starog sveta. – Maršal Makluan
Jedna od posledica brzog života koji danas svi vodimo jeste što krademo dodatne minute dana za sebe, i, kako to obično biva, fali nam samo još pet minuta kvalitetnog sna. Ovakav tempo života vodi nas u krevet pod stresom. Sa stresom i ustajemo, ukoliko nas nesanica nije zadržala budnim tokom cele noći. Kada dođu katastrofalne posledice nekvalitetnog sna, minute nećemo moći da krademo, niti da vraćamo vreme unazad.
Mentalni i fizički napori takođe predstavljaju bitan faktor, i jedan od glavnih uzročnika nesanice i nekvalitetnog sna. Stres i nesanica, tačnije njihova ubitačna simbioza, stvara nekvalitetan san sa kojim se sve više ljudi susreće.
Međutim, da li je ovakav način života vredan našeg zdravlja? I koliko još minuta treba da ukrademo kako bi naše zdravlje stavili na prvo mesto?
Posledica nekvalitetnog sna je takođe i depresija, koja nas baca u začarani krug neprospavanih noći. Nesanica takođe utiče na koncentraciju i raspoloženje.
Hormoni stresa koji se luče, uzrokuju razbuđenost zbog nervoze i nemira, što nas opet dovodi do toga da u krevet moramo otići bez stresa, opušteni, kako bi san uopšte pokucao na očne kapke.
Tokom sna, naš krvni pritisak je veoma nizak, što znači da nedostatak sna ume da ga povisi. Takođe, manjak sna utiče i na promene u metabolizmu i može dovesti i do kardiovaskularnih bolesti.
Melatonin, hormon spavanja koji proizvodi epifiza smeštena u sredini našeg mozga, upravlja našim biološkim satom. Melatonin počinje da se luči uveče i šalje nam signale kad je našem telu potreban odmor.
Organizam smanjuje lučenje melatonina sa prvim zracima sunca i šalje signal telu da je vreme za buđenje. Međutim, iako nam naše telo šalje signale za spavanje, mi ipak odlučujemo ostati budni i time remetimo lučenje melatonina.
To nas dovodi do umora i nekvalitetnog sna.
Kvalitetnim snom ojačavamo imuni sistem, smanjujemo podložnost upalama, glavoboljama, pospešujemo izgled kože, i pojačavamo proizvodnju hormona rasta. Iako je spavanje prirodan proces, jako je osetljiv i lako se može poremetiti.
Kvalitet sna takođe utiče i na naš svakodnevni uspeh, bolje i lakše rukovođenje sopstvenim životom.
Preporučuje se izbegavanje teške i obilne hrane, nikotina, kofeina kao i elektronskih uređaja pred spavanje kako bi ujutro ustali odmorni i naspavani.
Kao što smo već napomenuli, naučeni smo da se opterećujemo brojkama, satima i minutima. Međutim, naš san ne karakterišu brojke, niti su one pokazatelj njegovog kvaliteta.
Naš organizam igra ključnu ulogu, on određuje vremensko trajanje našeg sna za koje smatra da će ga učiniti kvalitetnim i moramo ga slušati. S obzirom na to da je svako od nas različit, najbolje bi bilo da se pridržavamo onoga što nam telo traži i da pratimo ritam koji nam ono dodeljuje.
Kvalitet sna meri se našom sposobnošću za obavljanjem zadataka koji su nam namenjeni. Takođe, bitno je i održavanje naše rutine i nivo odmornosti kada ustanemo iz kreveta.
TEKST: HELENA PLAHĆINSKI
Helena Plahćinski je student prve godine fakulteta za Diplomatiju i bezbednost u Beogradu. Od malih nogu volela je pisano slovo na papiru, i ta ljubav traje već 15 godina. Sa sedam godina, pod svećom, pisala je kratke dečije pesmice sebi za dušu. Danas vodi pregovore sa izdavačkim kućama oko objavljivanja svoje prve zbirke poezije koja nosi naziv “Avaz”. Hobi koji joj se duboko uvukao pod kožu, odveo ju je na put kojim je mislila da nikad neće koračati.
Zatvoreni umovi dovode do otvranja koncentracionih logora i gulaga.
