mogućnosti zvone na vaša vrata
Termin polarizacija (posmatrano sa etimološke strane) potiče od latinske reči polaris što označava pol ili polarni. Polarizacija je pojam sa varijacijom značenja, međutim najlakše se definiše kao usmeravanje u suprotne strane.
Ime Tivadar Čontvari Kostka tek odnedavno zapada za oko široj javnosti. Samo pojedinci koji su duboko uranjali u ekspresionizam i primitivizam poznavali su dela mađarskog umetnika. Tek odskoro njegova dela postaju predmet proučavanja i podstiču likovne kritičare na rešavanje enigme koja je na platnu decenijama skrivala svoj pravi identitet.
Slatke muke pisanja knjige sa sobom donose još slađe muke onoga što sledi nakon što stavite tačku na poslednju stranicu papira. Ukoliko ste se bacilli u spisateljske vode i odvažili da rukopis ugleda svetlost dana, put ka policama knjižara je i više nego trnovit. Međutim, nije sve tako crno. Otklonićemo vam sve nedoumice u vezi sa objavljivanjem prvog rukopisa, ali budite spremni da se naoružate strpljenjem. Dug i mukotrpan proces objavljivanja knjige može vas odvesti na dva puta – tradicionalnog izdavaštva i samoizdavaštva. Za koji put ćete se opredeliti je individualna stvar, međutim, oba pravca imaju svoje prednosti i mane.
Ukoliko ne želite da ceo teret objavljivanja knjige padne na vaša leđa, tradicionalno izdavaštvo je odličan izbor za vas. Izdavači preuzimaju odgovornost na sebe i vaš rukopis je u njihovim rukama.
Izdavačke kuće snose sve finansijske obaveze, lekturu, dizajn, štampu, promocije, dostave pa čak i plaćanje autorskih honorara. Međutim, nemate kompletna autorska prava na vaš rukopis. Potražnja izdavača je sve veća, i većina novih autora želi da vidi svoj rukopis na policama poznatih knjižara izdavača.
Nažalost, za izdavače koji su na dobrom glasu i čije knjižare možete naći na svakom ćošku, potrebno je više od dobrog rukopisa. Do njih ćete teško doći bez dobrih konekcija, ali vredi pokušati, možda se baš vama osmeši početnička sreća.
Sve je više novih autora koji izdavačima pune sanduče elektronske pošte predlozima i svojim rukopisima, što dovodi do nedostatka vremena izdavača da se posvete svakom autoru i da analiziraju nove rukopise, kako bi ih sutra odobrili.
Takođe, još jedna mana ovog vida izdavanja jeste što proces može biti veoma spor. No, nemojte se obeshrabriti, ovo jeste mukotrpan proces, ali sve su ovo slatke muke.
Kod ovog vida objavljivanja, vi imate apsolutnu kontrolu rukovođenja procesom i zadržavate sva autorska prava. Sve što je bilo obaveza izdavača, sada je na vama. Vi ste sudija u ovom postupku i donosite završnu reč.
Ukoliko predložite vaš rukopis nekoj izdavačkoj kući, oni će odraditi štampu, ali naravno o vašem trošku. To je njihova jedina obaveza.
Većina mladih autora napravi grešku kod ovog vida izdavanja, gde prepuste posao izdavaču koji štampa rukopis, u nadi da će izvršiti lekturu rukopisa. To nije uvek slučaj.
Pre nego što vaš rukopis ode u štampu, potrudite se da ode bez ijedne pravopisne greške. U suprotnom, rukopis će otići u ruke čitalaca bez provere lektora i urednika. U ovom slučaju, vi ste lektor i urednik.
Sa druge strane, iako ste samoizdavač, izdavači koji su na sebe preuzeli štampu, mogu vam pomoći oko distribucije, promocije knjige pa čak vam i omogućiti učestvovanje na sajmu knjiga, na njihovom štandu.
Sve što je potrebno jeste da izdavačima pošaljete imejl sa naznakom da ste samo izdavač i da strpljivo čekate njihov odgovor.
Knjige u elektronskom obliku postaju sve popularnije i s obzirom na to da živimo u svetu moderne tehnologije, one zasigurno pariraju tradicionalnom obliku ukoričene knjige i postaju sve zastupljenije.
To je vid distribucije na globalnom nivou gde će vaša knjiga biti dostupna čitaocima širom sveta i to u najpopularnijim onlajn knjižarama. Važno je napomenuti da nije sigurno da će rukopis biti objavljen na srpskom jeziku.
Proces je relativno brz i besplatan. Na vama je da se ulogujete na konkretan sajt i predočite vaš rukopis. U ovom slučaju, vi ste sam svoj gazda, gde odlučujete o svemu, a i ovo je odličan način da opipate puls čitalačke publike pre nego što je objavite u papirnom obliku.
TEKST: HELENA PLAHĆINSKI
Helena Plahćinski je student prve godine fakulteta za Diplomatiju i bezbednost u Beogradu. Od malih nogu volela je pisano slovo na papiru, i ta ljubav traje već 15 godina. Sa sedam godina, pod svećom, pisala je kratke dečije pesmice sebi za dušu. Danas vodi pregovore sa izdavačkim kućama oko objavljivanja svoje prve zbirke poezije koja nosi naziv “Avaz”. Hobi koji joj se duboko uvukao pod kožu, odveo ju je na put kojim je mislila da nikad neće koračati.
Novi masovni mediji nisu načini povezivanja nas sa stvarnim svetom; oni su stvarni svet i po volji oblikuju ono što je ostalo od starog sveta. – Maršal Makluan
Jedna od posledica brzog života koji danas svi vodimo jeste što krademo dodatne minute dana za sebe, i, kako to obično biva, fali nam samo još pet minuta kvalitetnog sna. Ovakav tempo života vodi nas u krevet pod stresom, a sa stresom i ustajemo, ukoliko nas nesanica nije zadržala budnim tokom cele noći. Kada dođu katastrofalne posledice nekvalitetnog sna, minute nećemo moći da krademo, niti da vraćamo vreme unazad.
Zatvoreni umovi dovode do otvranja koncentracionih logora i gulaga.
Gvantanamo Bej, poznatiji kao logor za lica osumnjičena za pružanje pomoći islamskim teroristima, takođe je bio ozloglašeni zatvor u kom zakon ne pokazuje snagu. Zatvorenici su svojim tihim jecajima ugravirali kršenje ljudskih prava na njegovim zidinama, ali njihov glas nije se čuo. Čak i danas odzvanjaju južnom obalom Kube i Gvantanamo Beja.
Pre dvadeset godina, po hitnom naređenju, američki general Majkl Lehner okupio je grupu mornara i marinaca koji su izgradili zatvorski kamp na enklavi. Sa poslednjom ciglom, enklava je pripala američkoj vladi, i do danas Sjedinjene Američke Države imaju potpunu kontrolu nad ovim zatvorom.
Američkom generalu je naređeno da za 96 sati izgradi 100 ćelija za prve zatvorenike koju su pristizali avionima sa bojnih polja Iraka i Avganistana. Naime, general je uspešno izvršio naređenje; sagrađeno je šest koliba bez prozora za ispitivanje, šest čuvarskih kula sa posadom naoružanom snajperima, i ćelije do poslednjeg zadatog broja – koje su zapravo bile čelični kavezi okruženi bodljikavom žicom.
Ceo projekat nazvan je Rendgenski kamp. Sagrađen za tri dana, godinama kasnije postaje sve popularniji. Ovaj zatvor danas broji oko 780 zatvorenika koji su prolazili pakao ove legalne anomalije u proteklih 20 godina.
Nakon što su Sjedinjene Američke Države okarakterisale rat protiv Iraka i Avganistana ratom protiv Al Kaide (militantne sunitske islamističke organizacije, koja je bila teroristički pokret), regularne borce su takođe okarakterisali i tretirali kao kriminalce. Pripadnici regularne armije Iraka i Avganistana tajno su prebacivani u koncentracioni logor – Gvantanamo Bej.
Po shvatanju naučnika, ne postoji razlika između Hitlerovih nacističkih logora i koncentracionog logora u koji su pristizali pripadnici armije. Nakon što je međunarodni komitet Crvenog Krsta, koji obezbeđuje zaštitu i pomoć žrtvama sukoba, oštro osudio postupak Sjedinjenih Američkih Država, američka vlada biva prinuđena da prizna da se u logoru Gvantanamo nalaze i deca starosti od trinaest godina.
U zatvoru na južnoj obali Kube, nalazila su se lica koja nikada nisu bila osuđena za zločine protiv SAD-a ili njenih saveznika. Za sve vreme koje su proveli okruženi okrutnim zidinama, protiv njih nikad nije podignuta optužnica.
Nakon terorističkog napada na kule bliznakinje 11. septembra 2001. godine, 55% zatvorenika smešteno je u Gvantanamo bez sudske presude. Barak Obama, tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država, 2009. godine potpisao je nalog kojim se zatvor raspušta. Međutim i uprkos tome, zatvor postoji i dan danas, te broji oko 40 zatvorenika.
TEKST: HELENA PLAHĆINSKI
Helena Plahćinski je student prve godine fakulteta za Diplomatiju i bezbednost u Beogradu. Od malih nogu volela je pisano slovo na papiru, i ta ljubav traje već 15 godina. Sa sedam godina, pod svećom, pisala je kratke dečije pesmice sebi za dušu. Danas vodi pregovore sa izdavačkim kućama oko objavljivanja svoje prve zbirke poezije koja nosi naziv “Avaz”. Hobi koji joj se duboko uvukao pod kožu, odveo ju je na put kojim je mislila da nikad neće koračati.
Gejše su stubovi japanske kulture čiju autohtonu tradiciju utemeljeno nose još od razvitka taikamochi ili hokana umetnosti i one datiraju još iz Edo perioda. Ovaj ekstravagantni i kontroverzni poziv nekada se smatrao privilegijom.
Dajana Frensis Spenser rođena je 1. jula 1961. godine u Sadringamu, Velikoj Britaniji. Njena kako dela tako i reči, ostala su ugravirana u srcima ljudi širom sveta. Ostala je upamćena kao „princeza svih ljudi“ i „engleska ruža“. „Volela bih da budem kraljica u srcu naroda, jer sebe nikako ne mogu da zamislim kao pravu kraljicu ove zemlje“.
Sunce dokazuje svoju moć kroz tri priče. U prvoj, na dan kada Amorejci padoše pod nemilosrdne ruke Izraelaca, Džošua zamoli Sunce da rađa svoje zrake, te Mesec učini Suncu uslugu, potom zameniše mesta i Sunce stade, a Mesec obuzda svoj sjaj. U drugoj, Sampatije, sin Arune, izgubi krila jer htede da se dokaže svome bratu. Leteo je previsoko i cilj mu beše sunce, pa kao Ikaru, izgoreše mu krila. Naposletku, treća priča govori nam kako Dedal spozna opasnost sunca, premda Ikar beše zaslepnjen svojom odlučnošću ne posluša oca. Naime, Aruna bejaše slab, al’ usmrti Ikara jer potceni njegovu moć i izazva ga svojom nesmotrenošću.
Kroz hinduističku mitologiju provlači se pojam Arune, koji je označavao crven sjaj izlazećeg sunca, odnosno personifikaciju zore, izlazećeg Sunca, za koje se verovalo da poseduje spiritualne moći. Simbolično značenje ovog pojma koji mu se dodeljuje jeste sam značaj dolaska novog dana. Pri svakom izlasku sunca odričem se sumnje noći i pozdravljam novi dan najdragocjenije zablude − Czeslaw Milosz.
Indijske legende prožete su šarolikim verzijama začetka Arune. Prevashodno, rođenje Arune datira iz hinduističke mitologije, gde želja za potomcima pobija svaku emociju i u jednom momentu samo racionalno rasuđivanje. Naime, dve supruge Kashyape Prajapati Vinata i Kadru, želele su imati decu, za šta su naposletku dobile blagoslov. Kadru je tražila hiljadu sinova dok je Vinata želela dvoje. Nakon što su obe rodile decu u broju kojem su priželjkivale, jajašca su inkubirala skoro pet stotina godina.
Kadru je potom razbila njenih hiljadu jajašca i dobila svojih hiljadu sinova. Služeći se istim primerom, Vinata koja je bila željna svojih sinova postupi isto i razbi jedno jajašce. Međutim, iz jajašca izniknu nepotpuno formirana Aruna, iz razbijene ljuske prodre blistav, crvenkast bljesak svetlosti poput jutarnjeg sunca. Ipak, zbog preranog razbijanja Aruna beše slab i ne beše sjajan kao podnevno sunce kako mu je bilo obećano.
Kada je došlo vreme, Vinata dobija još jednog sina, Garudu, rođen sa veoma močnim sposobnostima za razliku od svog starijeg brata Arune. Bio je oličenje okeanske vatre, njegov strahovit urlik i izgled naterali su Dive da se obrate za pomoć Agniju, Bogu vatre. Nakon što ih je Agni razuverio od strepnji, Dive su veličale Garudu i njegovu veličinu, premda su tražile da smanji svoj sjaj i korpulenciju, kako bi strah koju je njegova pojava budila zasvagda izumrla. Podlegavši zahtevima Diva, Garuda shodno tome, zaista umanji svoj sjaj i veličinu.
U hinduizmu postoji legenda o suncu koje je beše bilo odlučno da uništi svet. Po hinduističkom predanju, legenda kaže da je bog sunca Surya ponudio Arunu svoju božansku kočiju jer je verovao kako sam Aruna može odneti pobedu u ratu sunca i Surya. Kako legenda kaže, Aruna bi apsorbovao svu toplotu sunca i spasio svet od uništenja. Surya je putovao preko neba u kočiji kojom je, Aruna, personifikacija zore, upravljao.
Wat Arun ili hram zore nalazi se u okrugu Yai na Tajlandu, predstavljajući najpoznatiji orijentir Tajlanda. Budistički hram dobio je ime po hinduističkom bogu Aruni, jer se prvi jutarnji zraci odbijaju s površine hrama koji je ukrašen komadićima šarenog stakla i sačinjen od kineskog porculana.
TEKST: HELENA PLAHĆINSKI
Helena Plahćinski je student prve godine fakulteta za Diplomatiju i bezbednost u Beogradu. Od malih nogu volela je pisano slovo na papiru, i ta ljubav traje već 15 godina. Sa sedam godina, pod svećom, pisala je kratke dečije pesmice sebi za dušu. Danas vodi pregovore sa izdavačkim kućama oko objavljivanja svoje prve zbirke poezije koja nosi naziv “Avaz”. Hobi koji joj se duboko uvukao pod kožu, odveo ju je na put kojim je mislila da nikad neće koračati.
Putovanja su svakako nešto u šta vredi uložiti. Može se reći da smo bogati onoliko koliko smo sveta prošli. Ali da li ste nekada razmišljali o tome po čemu se putovanja avionom razlikuju od običnih Good morning, passengers. This is your captain speaking. Welcome aboard. …
