Pedesetih godina prošlog veka, pojava nove umetničke struje dovela je u pitanje opstanak tradicionalne dekorativne umetnosti. Pop-art je u polje slikarstva i umetnosti uneo mnogo elemenata iz masovne i popularne kulture, kao što su reklame i stripovi. Najznačajniji predstavnik ovog umetničkog pravca je Endi Vorhol.
NASTANAK I ODLIKE POP-ARTA
Pop-art je naziv za umetnost popularne kulture. Nastanak ovog pokreta vezuje se za Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države, a njegova ekspanzija krenula je pedesetih godina prethodnog veka. Termin pop-art prvi put je upotrebio engleski likovni kritičar Lovrens Alovej 1958. godine. Svoje korene ima u dadaizmu i kubizmu.
Za razliku od dadaista i kubista, predstavnici ove umetnosti ne stvaraju nove predstave stvari, već sofisticirani ironični umetnički komentar na ono što nameće masovna kultura. Pop-art je lako prepoznatljiv zahvaljujući komercijalnom karakteru, jarkim bojama, humoru i inovativnim tehnikama.
ENDI VORHOL − NAJVEĆA FIGURA POP-ART KULTURE
Endi Vorhol rođen je 1928. godine u Pensilvaniji, pod imenom Endru Vorhola. Još u ranom detinjstvu, razboleo se od retke bolesti, te se izolovao od vršnjaka. Vreme je voleo da provodi u crtanju, slušanju radija i skupljanju sličica filmskih zvezda. Sam Vorhol je za ovaj period života kazao da je bio presudan za razvoj njegovih sposobnosti i ličnosti.
Rano je pokazao talenat za umetnost, pa je studirao dizajn na Univerzitetu Karnegi Melon, nakon čega je otišao u Njujork. Karijeru počinje kao ilustrator marketinških oglasa i časopisa. Prvu samostalnu izložbu priredio je u Njujorku 1962. godine, a ona je uključivala neke od njegovih kultnih radova kao što su: 100 konzervi supe, 100 flaša Koka-Kole i Merilin Diptih. Krajem šezdesetih, preživeo je pokušaj ubistva. Ovaj događaj ostavio je trajne posledice na njegovo zdravlje, a dogodile su se i značajne promene u njegovom umetičkom izrazu.
MERILIN MONRO
Vorhol se bavio i filmom, vajanjem, kao i fotografijom, a objavio je i nekoliko knjiga. Njegova najpoznatija dela obeležila su pop-kulturu kakvu danas znamo i postavila standarde u umetnosti. Slikanje Merilin Monro, ali i drugih ikona i poruka tog doba i danas predstavljaju neke od najpopularnijih motiva u umetnosti.
TEKST: LANA STANISAVLJEVIĆ
Lana Stanisavljević je studentkinja prve godine Komunikologije na Filozofskom fakultetu u Nišu. Voli da piše, a u budućnosti želi da postane profesionalni novinar. Slobodno vreme najradije provodi u društvu prijatelja analizirajući umetnost, politiku i avijaciju.
