Kako su nastale iskre na nebeskom svodu?

Kako su nastale iskre na nebeskom svodu?

Svake noći ih gledamo, bilo to sa dragom osobom, društvom ili sami kada se pustimo u duboko razmišljanje. Izgledaju tako nedostižno i lepo, dopuste čoveku da se zaljubi, odluta i da sebi oduška u njihovoj dimenziji, ali postavlja se pitanje, kako su nastale te iskre razigrane nebom svake noći zvane zvezde.

 


 

KADA SU SE POJAVILE ZVEZDE?

Astronomi su dosta daleko odmakli u otkrivanju načina na koji zvezde danas nastaju. Nekada davno zvezde nisu postojale. Univerzum je bio jednolična mešavina gasova, a par miliona godina od njegovog nastanka, počele su da se nastaju prve zvezde, smatraju naučnici. Nastale iskre su iz oblaka vodonika i helijuma čija je masa bila oko sto milijardi puta veća od mase našeg Sunca.

 

 

Ovi oblaci, kojih ima i danas, viđeni pomoću Nasinog satelita COBE, pod dejstvom gravitacione sile su se raspršili u stotine milijardi malih oblaka sa masom od jedne desetine do sto masa Sunca. Njihova gustina i temperatura se, usled dejstva gravitacione sile koja je rasla i kojoj nije imalo šta da se suprotstavi, povećavala, a oblik im je postajao sferni.

 

 

ČIME ZVEZDE ZRAČE?

Zvezde su nebeska tela koja zrače sopstvenom svetlošću i u stanju su plazme (visoko jonizovanog gasa na ogromnoj temperturi). Zvezda stvara energiju u svom jezgru termonuklearnim reakcijama. Ta energija se prenosi u okolni prostor putem konvekcije i elektromagnetnog zračenja i čestica. Većina atoma hemijskih elemenata težih od helijuma koji trenutno postoje u vasioni, kao i svi elementi koji su teži od litijuma su nastali u središtima zvezda preko procesa koji se naziva nukleosinteza.

 

NAJVEĆA ZVEZDA − SUNCE

Najbliža zvezda našoj planeti je Sunce. Ova zvezda predstavlja izvor svetlosti, toplote i života za naš svet. Ostale zvezde, uglavnom, jesu vidljive samo noću, kao i sjajne tačke na nebu koje trepere usled efekta Zemljine atmosfere. Pod pojmom zvezde u svakodnevnom razgovoru možemo uključiti i vidljive planete, kao i komete i meteore.

 

 

Zvezda koja je najbliža našoj Zemlji, pored Sunca, jeste Proksima Kentauri. Ova zvezda je od naše planete udaljena oko 40 petametara, to jest 4,3 svetlosne godine iliti 1,3 parseka. To u prevodu znači da je svetlosti potrebno 4,3 godine da proputuje da bi stiglo do naše planete sa ove spomenute zvezde.

 

 

KOLIKO IMA ZVEZDA?

Po procenama naučnika, u našoj galaksiji se nalazi oko 200 milijardi zvezda, a odnos sjaja i veličine zvezde se procenjuje Hercšpung – Raselovim dijagramom. Utvrđeno je da u svemiru postoje najmanje 70 sekstiliona zvezda (70.000.000.000.000.000.000.000).

 

 

Većina zvezdi je staro između milijardu i deset milijardi godina, čak postoje i slučajevi gde zvezde dostižu starost svemira, odnosno 13,7 milijardi godina. Što se tiče veličine postoje neutronske (mrtve) i supergiganti (veledivove). Poznati veledivovi su Betelgez i Severnjača, a najmasivnija zvezda u nama poznatom svemiru je Eta Pramca čija je masa 100 do 150 puta veća od mase Sunca.

 

 

TEKST: JOVAN MANOJLOVIĆ

Jovan Manojlović rođen je u Zaječaru gde je završio Ekonomsko-trgovinsku školu. Trenutno je student Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.