Tag: masovna kultura

Pop-art Endija Vorhola

Pop-art Endija Vorhola

Pedesetih godina prošlog veka, pojava nove umetničke struje dovela je u pitanje opstanak tradicionalne dekorativne umetnosti. Pop-art je u polje slikarstva i umetnosti uneo mnogo elemenata iz masovne i popularne kulture, kao što su reklame i stripovi. Najznačajniji predstavnik ovog umetničkog pravca je Endi Vorhol. 

Zašto je važno negovati svoj duh kroz kulturu?

Zašto je važno negovati svoj duh kroz kulturu?

Masovna kultura vodi ka tome da čoveka kao individu uključi u jednu širu celinu, gde mu se servira određena stvarnost i gde čovek konzumiranjem tih proizvoda počinje sebe da postovećuje sa tom masom. Vremenom čovek gubi svoje mišljenje, želju za nečim novim, intelekutalno zanimljivijim, jer 

Za koga je elitna, a za koga masovna kultura?

Za koga je elitna, a za koga masovna kultura?

Svaka je kultura na svoj način jedinstvena i,
 ne biste trebali stvarati ljestvicu superiornosti.
Huntington


 

            Elitnu kulturu karakteriše odbacivanje trivijalnosti u umetnosti. Ona pruža mogućnost da se kroz nju izrazi nešto novo, stvara originalna dela, jedinstvena je u izrazu, eksperimentalne je prirodne, inovativna je i karakteriše je uzak krug ljudi.

 

ŠTA JE ELITNA, A ŠTA MASOVNA KULTURA?

     Kada govorimo o elitnoj kulturi, uvek je vidimo suprotnom u odnosu na masovnu kulturu. Masovna kultura kako socilozi smatraju, javlja se u periodu oko 19. veka, počevši industrijskim periodom. Velikom migracijom ljudi iz sela u grad, razvijala se i seoska kultura, koja se teže uključivala u već postojeću kulturu. Međutim, masovna kultura je zahvaljujući tehničkom napretku, posebno sredstvima masovne komunkacije, omogućila svojim korisnicima da mogu biti konzumenti raznovrsnih produkata. Neretko se danas masovna kultura vidi kao obrazac za pravljenje kiča i šunda.

 

Masovna kultura, za razliku od elitne, namenjena je širokom krugu ljudi. Drugim rečima, masovna kultura se kreirala za niže društvene slojeve, elitna se kreirala za više društvene slojeve.

 

RAZVOJ ELITNE U MASOVNU KULTURU

            Sa istorijskog aspeka, elitna kultura se smatra svojstvenom privilegovanim društvima, a samim tim se i formira u društvima koja su imala povoljne uslove za upoznavanje sa kulturnom baštinom. Kada pogledamo u ranim periodima stvaralaštva, možemo primetiti da su uglavnom imućne porodice bile te koje su unajmljivale slikare, ili poznate kompozitore, koji bi svirali na dvoru.

 

Za razliku od masovne kulture, elitna kultura se u praksi odnosi na elitna dobra i određene aktivnosti kao što su klasična muzika, muzejska umetnost, slikarstvo. U skladu sa tim, pojam kulturan se vezuje upravo za elitnu kulturu i pojedinca kao aktera koji poznaje i aktivno sudeluje u njoj.

 

KOJI OBLICI KULTURE SE SMATRAJU ELITNOM?

Elitna kultura, pored klasične umetnosti i slikarstva, obuhvata i književnost, pozorište, film. Ljudi koji čine elitnu kulturu, su često ljudi visokog obrazovanog nivoa, poput književnih kritičara, istoričara umetnosti, i sami umetnici – ali bismo danas rekli da su to ljudi koji vole i neguju umetnost u stilu, govoru i vaspitanju. Stoga, možemo zaključiti da elitnu kulturu karakteriše odbacivanje trivijalnosti u umetnosti i životu.

 

TEKST: MILAN PAROJČIĆ

Milan Parojčić je student master studija – sociologije i internet marketar. Uživa u umetnosti, slikarstvu, književnosti i čitanju Ju Nesba. Voli prirodu i sve što je vezano za nju. Voli druženje i kvalitetne razgovore.