U našem narodu često dolazi do mešanja veoma važnih pojmova koji označavaju pol i rod. Poistovećuju se, koriste kao sinonimi i u kontekstima koji se ne slažu sa njihovim prvobitnim značenjem.
POL ILI ROD?
Kada se pominje pol misli se na biološke, odnosno, genitalne anatomije kojima se razlikuju muškarac i žena ili muški i ženski pol. Tu ne bi trebalo biti ikakve greške. Jasna je i razumljiva distinkcija između muškaraca i žena u pogledu pola.
Da li i rod takođe može biti samo muški i ženski? Rod je usvojen i nametnut tokom odrastanja ili života u određenom društvu i sredini. Takođe, postoji i muški i ženski rod, ali kod rodova razlikujemo još neke podele. Te podele nastaju onog momenta kada osoba shvati da ne želi da bude okarakterisana samo kao mušakrac ili kao žena. Još dalekih šezdesetih godina psihijatar Robert Stoler jasno je istakao definicije i razlike između pola i roda. Robertove definicije ukazale su da pol ima svoje biološke pokazatelje, a rod se određuje na osnovu psihološkog aspekta, ponašanja, osećanja i mišljenja neke osobe.
MUŠKI, ŽENSKI I KOJI JOŠ ROD?
Rod se uglavnom koristi u društvenom i kulturnom kontekstu. Nekada epitet muški ili ženski rod ne odgovara određenoj osobi zato što smatra da svojom interseksualnošću pripada drugačijem ili nijednom rodu. Način na koji mi interpretiramo naš pol, našu seksualnost uticaće i na sam naš rod. Ne mora nužno muškarac da bude i muškog roda, kao ni žena ženskog. Rod se kreira našim odrastanjem, pronalaskom nas samih.
Neretko se poistovećuju ova dva termina ili se pribegava diskriminaciji i rodnoj neravnopravnosti, stereotipima i predrasudama. Tako su u pogledu osobina muškog i ženskog roda, devojčice nužno ženstvene i muškarci nužno grubi i jaki. Čitav koncept pojma rod jeste veoma osetljiv. Problem nastaje kada osoba odbija da se ponaša onako kako okolina nameće, kada osoba ne želi da pristane na klasičnu podelu muškog i ženskog roda ili kada osoba svojom seksualnošću ne želi da se opredeli za neki od opšteprihvaćenih rodova. Pored muškog i ženskog roda, postoje i transrodne osobe, kao i osobe koje su interseksualne.
TRANSSEKSUALNE I INTERSEKSUALNE OSOBE
U javnosti su sve glasniji muškarci koji svojim ponašanjem, oblačenjem i gestikulacijom pokazuju veću povezanost sa ženama i ženskim rodom. Kod transseksualnih osoba rodni identitet i biološka obeležja se ne poklapaju. Često osećaju da su rođene u pogrešnom telu, da njihove polne predispozicije nisu u skladu sa njihovim psihološkim i bihejvioralnim karakteristikama. Postoje dva tipa transseksualnih osoba u zavisnosti da li je tranzicija iz muškarca u ženu ili iz žene u muškarca. Neretko podležu hirurškim intervencijama kako bi uskladili svoj pol sa svojim viđenjem sebe i kako se zapravo osećaju.
Interseksualnost predstavlja pojavu kada se individue rode sa dvojnim fiziološkim karakteristikama. Širok pojam interseksualnosti ne odnosi se samo na muške i ženske polne organe, već i na polne žlezde, hormone ili hromozome. Tako osoba sa vidljivim ženskim polnim organom, može imati skroz drugačije hormone ili hromozome i u skladu sa tim definisati svoj rod.
RODNA NERAVNOPRAVNOST
Nepoznavanje osnovnih pojmova i termina može dovesti do veoma velike diskriminacije, vređanja i otuđenja pripadnika drugačijih seksualnih orijentacija, pola i roda. Društvo nameće razne podele i okvire ponašanja uz svaki epitet. Uz epitet žene i muškarca, dečaka i devojčice, majke i oca. Određuje se šta je primereno i prikladno, kako će se ko ponašati i neretko dolazi do toga da osobe nisu dovoljno smele da slobodno ispolje svoju rodnu ili seksualnu pripadnost. Meša se rod sa polom. Uskraćuje se pravo na sopstveni izbor i slobodu. Uskraćuje se ravnopravnost.
Nerazumevanje svega navedenog dovodi do neprihvatanja iole drugačijih ljudi od nas ili pojava da muškarci plaču, a žene su dominantne i fizički jake. Osobine koje idu uz rod pripisuju se još od rođenja deteta. Tako je plava boja za dečake, a roze za devojčice. Sve je žensko ili muško, nežno ili grubo. Čitav problem rodne neravnopravnosti duboko je zasejan u balkansko tlo i kao korov opstaje i pruža otpor nekoj čistijoj sredini koja bi trebalo da bude prepuna različitih boja, shvatanja i obrazaca ponašanja − sredini u kojoj bismo i pored različitosti bili jednaki.
TEKST: MILICA JEVTIĆ
Milica Jevtić je diplomirani komunikolog iz Niša, prijateljica, sestra i muza. Voli igru rečima, dobro štivo, duge razgovore i ljude sa širokim umom i srcem.
