Posao arheologa u savremenom svetu

Posao arheologa u savremenom svetu

Čovek današnjice se često odnosi sa nepoštovanjem prema svojim prethodnicima iz prošlosti. U raznim situacijama možemo čuti od ljudi da kada govore o drugim ljudima u pogrdnom(negativnom) smislu koriste termine pećinski čovek ili neandertalac. Da li smo mi, ljudi današnjice, uopšte svesni koliki značaj za naš razvoj i napredak imaju ti ljudi iz prošlosti? I kako izgleda posao arheologa u savremenom svetu?


RAZUMEVANJE PROŠLOSTI

Brojni naučnici, istraživači, a posebno arheolozi imaju obavezu, a pre svega čast, da uspostave liniju spajanja čoveka sadašnjice sa čovekom prošlosti. Neprekidna linija, gde ljudi, poput tački spajanja održavaju njeno trajanje kroz vreme. Možda je iluzorno očekivati baš od svakog pojedinca današnjice da o praistorijskom čoveku govori sa promišljenošću, razumevanjem i poštovanjem.

ŠTA JE ARHEOLOGIJA?

 

Arheolozi, kao ljudi koji se bave proučavanjem života u prošlosti, imaju i veću odgovornost. Oni moraju da probude uspavanog čoveka današnjice i spoje ga sa samim sobom. Nije arheologija iskopati predmet, diviti mu se i izložiti ga probranom društvu. Možda je nekada to i bila, danas nije ili bar ne bi trebalo da bude.

 

Arheologija je multidisciplinarna nauka, pa tako i sam arheolog mora biti svestrana osoba. Osim svih mogućih tehničkih i dokumentacijskih poslova, arheolog mora obaviti i onaj po društvo možda najbitniji deo posla. To je posao oživljavanja prošlosti u nama. Kada stupimo u kontakt sa određenim predmetom, osim prepoznavanja stila i vrste materijala, vrlo je bitno uočiti i nešto drugo.

 

PITANJA O KOJIMA ARHEOLOG RAZMIŠLJA

Dovoljno je samo da se zamislimo o tome kada i pod kojim okolnostima je taj predmet nastao. Da li je osoba koja je taj predmet pravila u tom trenutku bila srećna ili tužna? Da li je predmet nastajao kao umetnički izraz te osobe ili je napravljen za klasične komercijalne svrhe? Ovo su samo neka od pitanja o kojima treba da razmišljamo i na koja arheolozi treba da nas upućuju u svakom trenutku.

 

 

Naravno, u većini slučajeva te odgovore nećemo dobiti, ali njima uvek treba težiti. Ta težnja je u stvari put koji nas vodi ka našoj zajedničkoj prošlosti, spoznaji svoga bića i njegovom odnosu sa sredinom u kojoj živi. Na kraju krajeva, niti je sa nama počeo život, niti će se sa nama završiti. Potrebno je samo da svoj život, koji je jedan mali deo kompletnog civilizacijskog ciklusa, što više usmerimo ka ispravnim stvarima i da svojim postupcima utičemo na boljitak društva u kom živimo i stvaramo.

 

 

TEKST:VLADIMIR STOJKOVIĆ

Vladimir Stojković je diplomirani arheolog. Ljubitelj je bioskopa i fudbala, kako evropskog, tako i američkog.