Da li je sve više žena koje se odlučuju da nemaju potomstvo i da se isključivo posvete karijeri i, eventualno, partneru? Statistike tako tvrde. Koji su razlozi tome? Zašto nastaje bela kuga i kako je možemo sprečiti?
ODAKLE SVE POČINJE?
Pre svega, razlozi su materijalne prirode. Žene ne žele da ulaze u odgovornost roditeljstva s malim ili nestabilnim primanjima, kao i neizvesnim radnim mestom kada se porodiljsko odustvo završi. Zatim, slede razlozi dužeg školovanja, nemogućnost ostvarivanja trajnije veze ili braka i slično. Sve češće, žene otvoreno pričaju i o tome da ne žele decu zbog svog načina odrastanja i modela roditeljstva kome su svedočile u svojoj primarnoj porodici. Naravno, svi ovi razlozi su ipak podložni promeni, ukoliko se žene žele odlučiti za potomstvo. Postoje primeri kada su se žene odlučile za roditeljstvo i postale manje ili više uspešni roditelji. Znači, uvek je na ličnoj percepciji i odluci šta hoćemo, a šta ne.
UTICAJ OKOLINE
Svakako, činjenica jeste da, ako nema podrške okoline, teže je odlučiti se za tako veliki korak. Anksioznost koju potencijalni budući roditelji osećaju kada razmišljaju o faktorima u kojima bi prinova odrastala je, često, ogromna. Sve i kada se uspevaju izolovati od vesti i crnih prognoza oko raznih tema na mikro i makro planu, ostaje pitanje lične i porodične (dis)funkcionalnosti.
Mlade žene navode primere rečenica starijih žena iz svoje okoline koje su izrečene kao pretnja. Videćeš ti kad ti budeš mama. Ni potencijalni očevi nisu pošteđeni ovakvih komentara svojih starijih autoriteta. Videćeš ti kad postaneš rob porodice i poslodavca, samo radi, radi, nikad dosta. To su česta svedočenja mladih muškaraca koji onda, s pravom, ne žele obaveze u kojima ne vide kvalitetan život.
KARIJERA ILI PORODICA?
Sam kvalitet života je vrlo individualna procena. Ipak, ono što jeste konstanta je da niko ne želi da bude žrtva dece, porodice, poslodavca. Ljudi prirodno teže slobodi, a kada osećaju da će im ona biti oduzeta, naravno da se povlače iz takvih situacija, veza, odgovornosti. Već natovareni raznim pritiscima o tome šta uspeh znači, ne mogu (ili ne žele) još tereta. Tada se odlučuju za lakši način da se nazovu uspešnim – karijerni.
Kapitalizam je doneo merenje vrednosti osobe količinom novca koju poseduje. Da bi se došlo do toga, mali ljudi su više smetnja nego privilegija, i zato treba imati razumevanja prema baš svima. Ne sudi da ti ne bi bilo suđeno, poznata je rečenica iz verskih zapisa. To podrazumeva razumevanje za sve odluke jer nismo ni u čijim cipelama osim u sopstvenim.
OD MALIH PROMENA KA VELIKIM
Sve polazi od onog trenutka kada budemo krenuli od pravljenja mesta kada, npr. parkiramo vozilo da mogu dečija kolica (i to za dvojke!) proći. Kada bude vraćen porez za bebi opremu na dva klika na telefonu, a ne uz fali vam još jedan papir. Moramo znati kako da rešimo barem veći deo svog emocionalnog prtljaga iz sopstvenog detinjstva da njime ne lomimo leđa svojim potomcima. Kada budemo išli kod psihologa barem onoliko koliko i kod frizera, zubara ili u nedeljnu kupovinu.
Tada nam ova tema neće ni padati na pamet jer će osećaj sigurnosti potencijalnih roditelja pobediti anksioznost. Tada ćemo na sve eventualne komentare osećati mir u srcu i prihvatiti ih sa nežnim osmehom znanja da je naša svest ipak, evoluirala.
TEKST: ŽELJKA LJUBOJEVIĆ
Osećam se kao večiti student života, zovem sebe multipotencijalista i radim na ostvarenju svojih potencijala, volim strane jezike, igre rečima, čitanje, pisanje i pričanje.
