mogućnosti zvone na vaša vrata
Proleće je, tradicionalno, godišnje doba u kome počinjemo s velikim spremanjem izbacujemo ono što nam ne treba. Ali šta ako nas stvari vežu za sebe jer možda će ipak biti potrebne? Sakupljanje stvari nije samo vezano za jesen, za period pre zime, nego i za …
Bili mi ljubitelji mačaka ili ne, neosporna je činjenica da su pripadnice neverovatne rase. Pre svega, zbog činjenice da žive s ljudima hiljadama godina, zatim da su u nekim zemljama povlaštena vrsta, a u nekima ih ubijaju i jedu i dan danas. Takođe, u nekim zemljama …
Priroda nas je opskrbila potrebom da produžimo vrstu. Kroz tu potrebu se ne ogledaju (samo) deca već i stvari, imovina, ime, titule. Pa tako neki ljudi idu u pravcu imanja što već porodice, neki žele moć kroz razne institucije, neki smatraju da će im bogatstvo novcem omogućiti produžetak identiteta. Neki hoće sve, ili bar od svega po malo. Da li je moguće tako produžiti identitet?
U redu je, ljudi smo. Imamo razne potrebe, neke izraženije više, neke manje. Sve su jednako važne. Ili bar jednako važne za svakog od nas, pojedinca. Nekome je potreba za pripadnošću važnija od potrebe da produži identitet kroz sakupljanje predmeta. Nekome je, ipak, važnije da poseduje stvari i da kroz to onda, u nasledstvu, produži svoj identitet. Hajde da vidimo i šta znači sakupljanje predmeta. Koliko je to puno predmeta i da li se samo sitni predmeti računaju u sakupljanje? Da li se u to ubraja i krupna imovina, kao što su kuće, stanovi, auta.
Da li ljudi koji se smatraju minimalistima po pitanju sakupljanja stvari ne žele da produže svoj identitet? Naravno da žele, biološki smo uslovljeni time, samo će to uraditi na drugačiji način.
Sakupljanje stvari je jedan od najlakših načina produžetka identiteta. Daje ljudima nadu da će, nakon što ih ne bude fizički na ovom svetu, njihove stvari živeti za njih, dokazivati da su postojali. Nadaju se da će neko prepoznati njihov rad, njihove stvari i to im olakšava pomisao na to da ih jednog dana neće biti u fizičkom svetu. Sakupljanje stvari je najlakši način i zato što je vrlo malo pojedinaca za koje zna veliki broj ljudi. Biti popularan nije tako lako kao kupovati i gomilati stvari, manje ili veće, i na taj način produžiti svoj identitet.
Naravno, i popularnim ljudima može biti jednako stalo da produže svoj identitet kroz stvari. Njima je, eventualno, još i lakše jer su imućniji pa mogu više i da kupuju. Ono što ljudi, obično, očekuju jeste da će te predmete, za koje su se oni vezali, biti jednako dragi i njihovim naslednicima. To može, ali ne mora da bude tako. Sve opet, zavisi od ljudske povezanosti između onoga ko je sakupljao predmete i onoga u čiji posed su one došle. Ako toga jeste bilo, ma koliko malo predmeta ostane, osoba produžuje svoj identitet samim sećanjem kroz to. Ukoliko, ipak, toga nije bilo, nikakve gomile predmeta neće uspeti produžiti identitet koji se nije gradio dok smo bili živi.
Zaključili bismo da je važno skupljati i predmete i dobre odnose. Jedno sa drugim zasigurno produžava
identitet. Možda su ipak najbolja zaostavština i produžetak identiteta – sakupljanje dobrih dela.
TEKST: ŽELJKA LJUBOJEVIĆ
Osećam se kao večiti student života, zovem sebe multipotencijalista i radim na ostvarenju svojih potencijala, volim strane jezike, igre rečima, čitanje, pisanje i pričanje.
Kada na engleskom hoćemo da kažemo da je nešto isto ili vrlo slično koristimo reč tomato. Ova reč se isto piše, ali drugačije izgovara na američkom, a drugačije na britanskom engleskom jeziku. Paradajz je jedna od najčešće upotrebljavanih namirnica u kulinarstvu. Ako neko ne jede …
Da li se prekrstite, kao neki ljudi, kada vidite crkvu kojoj, po rođenju, pripadate? Ili vam je čudno kada vidite da neko to uradi? Da li poželite da zaplačete na ulici prosto jer vam se plače, a to ne uradite jer ste na ulici? Šta …
Da li je sve više žena koje se odlučuju da nemaju potomstvo i da se isključivo posvete karijeri i, eventualno, partneru? Statistike tako tvrde. Koji su razlozi tome? Zašto nastaje bela kuga i kako je možemo sprečiti?
Pre svega, razlozi su materijalne prirode. Žene ne žele da ulaze u odgovornost roditeljstva s malim ili nestabilnim primanjima, kao i neizvesnim radnim mestom kada se porodiljsko odustvo završi. Zatim, slede razlozi dužeg školovanja, nemogućnost ostvarivanja trajnije veze ili braka i slično. Sve češće, žene otvoreno pričaju i o tome da ne žele decu zbog svog načina odrastanja i modela roditeljstva kome su svedočile u svojoj primarnoj porodici. Naravno, svi ovi razlozi su ipak podložni promeni, ukoliko se žene žele odlučiti za potomstvo. Postoje primeri kada su se žene odlučile za roditeljstvo i postale manje ili više uspešni roditelji. Znači, uvek je na ličnoj percepciji i odluci šta hoćemo, a šta ne.
Svakako, činjenica jeste da, ako nema podrške okoline, teže je odlučiti se za tako veliki korak. Anksioznost koju potencijalni budući roditelji osećaju kada razmišljaju o faktorima u kojima bi prinova odrastala je, često, ogromna. Sve i kada se uspevaju izolovati od vesti i crnih prognoza oko raznih tema na mikro i makro planu, ostaje pitanje lične i porodične (dis)funkcionalnosti.
Mlade žene navode primere rečenica starijih žena iz svoje okoline koje su izrečene kao pretnja. Videćeš ti kad ti budeš mama. Ni potencijalni očevi nisu pošteđeni ovakvih komentara svojih starijih autoriteta. Videćeš ti kad postaneš rob porodice i poslodavca, samo radi, radi, nikad dosta. To su česta svedočenja mladih muškaraca koji onda, s pravom, ne žele obaveze u kojima ne vide kvalitetan život.
Sam kvalitet života je vrlo individualna procena. Ipak, ono što jeste konstanta je da niko ne želi da bude žrtva dece, porodice, poslodavca. Ljudi prirodno teže slobodi, a kada osećaju da će im ona biti oduzeta, naravno da se povlače iz takvih situacija, veza, odgovornosti. Već natovareni raznim pritiscima o tome šta uspeh znači, ne mogu (ili ne žele) još tereta. Tada se odlučuju za lakši način da se nazovu uspešnim – karijerni.
Kapitalizam je doneo merenje vrednosti osobe količinom novca koju poseduje. Da bi se došlo do toga, mali ljudi su više smetnja nego privilegija, i zato treba imati razumevanja prema baš svima. Ne sudi da ti ne bi bilo suđeno, poznata je rečenica iz verskih zapisa. To podrazumeva razumevanje za sve odluke jer nismo ni u čijim cipelama osim u sopstvenim.
Sve polazi od onog trenutka kada budemo krenuli od pravljenja mesta kada, npr. parkiramo vozilo da mogu dečija kolica (i to za dvojke!) proći. Kada bude vraćen porez za bebi opremu na dva klika na telefonu, a ne uz fali vam još jedan papir. Moramo znati kako da rešimo barem veći deo svog emocionalnog prtljaga iz sopstvenog detinjstva da njime ne lomimo leđa svojim potomcima. Kada budemo išli kod psihologa barem onoliko koliko i kod frizera, zubara ili u nedeljnu kupovinu.
Tada nam ova tema neće ni padati na pamet jer će osećaj sigurnosti potencijalnih roditelja pobediti anksioznost. Tada ćemo na sve eventualne komentare osećati mir u srcu i prihvatiti ih sa nežnim osmehom znanja da je naša svest ipak, evoluirala.
TEKST: ŽELJKA LJUBOJEVIĆ
Osećam se kao večiti student života, zovem sebe multipotencijalista i radim na ostvarenju svojih potencijala, volim strane jezike, igre rečima, čitanje, pisanje i pričanje.
Naravno da je svako zdravlje razlog za slavlje. Međutim, ovom prilikom želimo da se osvrnemo na ovu vrstu zdravlja jer je nevidljiva u odnosu na fizičko zdravlje.
Postoji jedna vežba koja nam približava naša podsvesna uverenja o kojoj god temi da se radi. Ona se izvodi tako što pet minuta bez prestanka ponavljamo u diktafon: Novac je za mene… (kad je u pitanju novac). Zatim, pet minuta ponavljati: Volela/o bih da je …
Nekoliko evropskih jezika, za krompir, koristi naziv jabuka iz zemlje, što samo po sebi pokazuje poštovanje prema ovoj namirnici. Jabuka, osnovna, a može se reći i prva namirnica. Ona je zemlja, (pra)majka, svega što imamo na našoj raznovrsnoj planeti. Predstavljamo jela od krompira.
Krompir je jedna od namirnica koja može delovati vrlo obično i, praktično, uvek isto. Ipak, daleko je od toga. Već s malo znanja o kuvanju, od krompira možemo napraviti dosta različitih jela. Neka od najpoznatijih su pire od krompira, kao i krompir salata. Jedna od najzahtevnijih jeste njegova upotreba u raznim krompir testima. Različiti predeli dali si svoj doprinos receptima od krompira. Tako su u nekim krajevima posebno cenjene takozvane police.
To su, u stvari, polovine krompira pečene u rerni, kojima se može dati poseban miris i ukus dodavanjem slanine, sira i/ili kajmaka. To odlučite prema ukusu i kupovnoj moći. Globalni trendovi povratka prirodi nas mogu vratiti i ovim, skoro zaboravljenim jelima. Takođe, moderne verzije veganskih polica mogu biti, na primer, posipanje istih začinskim biljem.
Krompiru se često, veoma nepravedno, dodeljuju atributi hrane koja goji. U stvari, sve je pitanje naše mere unosa i potrošnje kalorija. Način pripreme i dodaci krompiru su ti koji ga čine manje ili više zdravim, odnosno kaloričnijim. Takođe, postoje dijete koje uključuju (samo) krompir. Recepti za iste nalaze se širom interneta, a svakako je korisno savetovati se sa nutricionistom.
Kada je priprema krompira u pitanju, posebno su zanimljiva takozvana jela iz jednog lonca. Takva jela su, pre svega, zahvalna, jer dok se sve unutra krčka, možemo da radimo nešto drugo. Ipak, neke sorte krompira mogu da se raskuvaju. Ako ne želimo taj efekat, treba ih dodati nešto kasnije.
Novost u pripremi jela od krompira je slatki krompir – batat. Iako se može upotrebljavati u gotovo svim jelima kao i običan krompir, ipak je drugačiji. Pre svega, slađeg je ukusa, kako mu i ime kaže. Promovisan je od strane nutricionista zbog niskog glikemijskog indeksa. To znači da se sporije pretvara u glukozu, šećer u krvi. Prilično je i skuplji od običnog krompira.
Recept koji sada želimo da izdvojimo upravo je jedan iz gore spomenute kategorije jela iz jednog lonca. U vremenu kada mnogi od nas pokušavaju da od dvadeset četiri sata naprave bar trideset šest, a često i četrdeset osam, smatramo da je ovakvo jelo prava dobitna kombinacija.
Lonac od kobasice, praziluka i krompira
Sastojci:
Kilogram žutog krompira
Čеtiri praziluka
Čеtrdeset gr maslaca
Jedan veći luk, sitno iseckan
Listovi jedne veze majorana
Sedamsto deset ml pilećeg temeljca
so
Osam kobasica za kuvanje
Veza sitno seckanog peršuna
Priprema:
Oljuštiti i iseći krompir.
Kod praziluka se koristi samo beli deo, preseče se na pola po dužini i onda iseče deblje po širini.
Maslac se zagreje u većoj šerpi, pa se prvo proprže luk i krompir. Zatim se doda praziluk, majoran i so i sipa se temeljac. Pustise da blago vri oko četrdeset minuta.
Dodaju se kobasice, pa se lagano kuva još petnaest minuta.
Služi se toplo, posuto sitno seckanim peršunom.
Tekst smo počeli zanimljivošću o nazivu krompira u stranim jezicima, a završićemo ga internacionalnim pozivom na uživanje u jelu:
Bon apetit!
TEKST: ŽELJKA LJUBOJEVIĆ
Osećam se kao večiti student života, zovem sebe multipotencijalista i radim na ostvarenju svojih potencijala, volim strane jezike, igre rečima, čitanje, pisanje i pričanje.
U poznatoj američkoj humorističkoj seriji ,,Prijatelji”, postoji dijalog u kom Monika pita Rejčel koliko neka devojka mora biti glupa da bi, u današnje vreme, bila neplanirano trudna. Rejčel, neplanirano trudna, kaže da se može desiti da, i pored toga što je svako uradio sve što …
