Šta su mikroizrazi?

Šta su mikroizrazi?

Svakodnevno komuniciramo sa ljudima, svesno razgovarajući sa njima što predstavlja verbalnu komunikaciju. Ali pored nje, postoji i neverbalna komunikacija. Za razliku od verbalne, ovakva komunikacija najčešće nije namerna ali nam može puno toga govoriti. U nastavku teksta predstavljen je jedan vid neverbalne komunikacije – mikroekspresija.

 


 

ŠTA SU MIKROESPRESIJE?

Mikroekspresija lica se razlikuje od običnih izraza lica i odnosi se na osnovna osećanja: sreću, tugu, strah, bes, prezir, gadjenje i iznenadjenje. Mikroizrazi su veoma kratki i ne mogu da se potisnu.

 

 

 

Doktor Pol Ekman, prvi je dao naziv ovim izrazima i najviše istraživao o njima. Da bi potvrdio teoriju Čarlsa Darvina koja je glasila da svi ljudi izražavaju emocije na isti način bez obzira na to gde se u svetu nalaze, obišao je dosta zemalja i došli su do zaključka da postoje univerzalne emocije. Što nam u ovom trenutku nije nimalo čudno, jer kada ugledamo lice neke osobe, po njenim izrazima odmah znamo kako se ona oseća.

 

 

 

 

KOJI ZNAKOVI ODGOVARAJU KOJOJ EMOCIJI?

Besspuštene i namrštene obrve između kojih se neretko jave nabori, zategnuti kapci, stegnute usne, izbuljene oči, proširene nozdrve, virenje donje vilice.

Gađenjesužene oči, podignuta gornja usna, vidljivi gornji zubi, naboran nos, podignuti obrazi.

Iznenađenje zakrivljene i podignute obrve, rastegnuta koža ispod obrva, vodoravne bore na čelu, otvoreni kapci tako da se vidi beonjača i gore i dole, otvorena usta bez napetosti i istezanja.

Strahpodizanje i skupljanje obrva u ravnu liniju, bore na čelu izmedju obrva, podignut gornji kapak i zategnut i povučen donji kapak tako da se beonjača vidi samo gore, otvorena i blago napeta usta.

Tugazamišljeno spojene i blago spuštene obrve, opušteni gornji kapci odsutnog pogleda, napumpana i blago izbačena donja usna, izraženi uglovi usana.

Sreća – podjednako podignuti uglovi usana, otvore usta i vidljivi zubi, podignuti obrazi, napeti mišići oko očiju, male bore oko očiju.

Prezir – obraz i jedna strana usne podignuta u smrznutom položaju.

 

 

 

 

LJUDSKI POLIGRAF

Mikroizrazi se najčešće ispoljavaju kada osoba pokušava da sakrije svoje emocije i tada dolazi do nekontrolisanog brzog iskazivanja mikroekspresija.

 

 

 

NOTE ZA ČITANJE LICA

U nastavku svog istraživanja, Pol je utemeljio ovu teoriju snimajući svoje pacijente i pregledavajući iznova i iznova razgovore sa njima. Došao je do zaključka da pacijenti lažu o svom stanju uvidevši mikroekspresije na njihovim licima, pa je tako mikroekspresije uporedio sa notama u muzici.

 

 

 

 

POZITIVNE STRANE MIKROEKSPRESIJA

 Kada se uplašimo usta nam se otvaraju da bismo mogli da udahnemo veliku količinu kiseonika ili da bismo mogli što lakše i glasnije da zatražimo pomoć. Takođe, kada nas obuzme strah, otvaramo širom oči i širi nam se vidno polje pa ćemo tako lakše uočiti ako neka opasnost postoji.

 

 

 

 

ZAŠTO JE VAŽNO OVLADATI MIKROEKSPRESIJAMA?

Postoji veliki broj razloga zbog kojih bi trebalo da ovladamo mikroekspresijama

 

Razumevanje drugih i poboljšavanje odnosa sa drugima – Prepoznavanjem mikro izraza možemo povećati razumevanje drugih koji ne govore istim jezikom kao mi ili pokušavaju da sakriju svoje emocije, tako razvijamo empatiju i lakše nam je da se povežemo sa drugim ljudima i razvijemo bolju komunikaciju sa prijateljima, porodicom ili kolegama.

 

Razvijanje socijalnih veština.

 

Prepoznavanje i bolje kontrolisanje sopstvenih emocija – ako naučimo da prepoznamo emocije kod drugih, lakše ćemo ih prepoznati i kod nas samih.

 

Izgledamo sigurnije i samouverenije.

 

 

 

KAKO DA NAUČIMO DA PREPOZNAMO MIKROIZRAZE?

Za početak je potrebno da znamo koji znakovi opisuju određene emocije i da to znanje primenimo tako što ćemo u razgovoru sa ljudima analizirati kada ti znakovi dolaze do izražaja. Imitiranjem njihovog ponašanja u određenim situacijama stvaramo sami sebi jasnu sliku kako i zašto je neki od znakova povezan sa tom emocijom i tako bolje razumemo i sopstvene emocije.

 

 

 

Iz svega bi se moglo reći da je jedna stvar sigurno zajednička za sve ljude i čini nas jednakim, emocije. Kroz život naučimo sebe da je dobro prikrivati ono što osećamo, ali bi baš trebalo da radimo suprotno. Umesto da potiskujemo emocije koje nas preplavljuju svakog dana, trebalo bi da ih oslobodimo i da im posvetimo više pažnje. Obraćanje pažnje na emocije, sopstvene i tuđe, daće nam prostora da učimo o sebi i drugima. I vremenom, shvatićemo da nam ovakav vid komunikacije može reći mnogo više nego što to mogu učiniti reči.

 

 

 

TEKST: SARA STOJČIĆ

Sara Stojčić je studentkinja Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.