Fantastika, iako nam je svima poznata, predstavlja umetnički žanr koji čitaoce ili gledaoce uvodi u fiktivni, imaginarni svet. Tada stvara novu realnost, često nepoznatu granicama nauke koje poznajemo. Inspiracija za dela koja pripadaju fantastici najčešće proizilaze iz mitologije, te se iz tog razloga fantastika smatra jednim od najstarijih žanrova na svetu.
KAKO JE SVE POČELO?
Jedno od prvih književnih dela koja su pripadala fantastici jeste Ep o Gilgamešu. Ovo delo uključuje mitologiju, tada zastupljenu u Akadu, ali poteže i pitanje o životu nakon smrti. Ovaj odgovor je nepoznat i današnjici. Stari Egipat se, takođe, smatra jednom od zemalja koje su prve upotrebile ovaj žanr. Otkriven je u pogrebnim spisima i pretežno govori o smrti jednog od vrhovnih bogova, Ozirisa, kao i posthumnom začeću njegovog sina.
FANTASTIKA U GRČKOJ
Drevnim zemljama Azije i Afrike bila je ravna i Grčka. Jedan od najvažnijih pisaca toga doba bio je Aristofan, s prvim fantastičnim delom tog vremena koje se zvalo Ptice. Govorilo je o pticama dovoljno nadarenim da izgrade čitavo carstvo u oblacima, s ciljem da se suprotstave vrhovnom bogu, Zevsu. Možemo da zaključimo da je ovaj žanr, iako uključivao mitologiju, dobrim delom pozivao na veći autoritet i moć. Pozivao je i na oslobađanje od antropomorfnih prikaza prirode, koje je narod nazivao bogovima.
FANTASTIKA JE STVARNA?
Međutim, fantastika je nešto mnogo stvarnije nego što smo mislili. Razlog je što nastaje kao ljudska potreba za sanjarenjem ili bekstvom iz realnosti. Ta realnost je često monotona ili ne predstavlja svet kakav bismo želeli. Takođe se odnosi na samospoznaju. Takve putokaze nalazimo u delima Metamorfoza, Franca Kafke, kao i Faust, čiji je autor bio Gete.
PREDVIĐANJA
Ponekad, možemo da govorimo o fantastici kao o stvarnosti koju još uvek nismo spoznali u trenutku govora. Govori se da je Žil Vern, francuski pisac, u svojim nadrealističkim delima, predvideo delove stvarnosti kakvu poznajemo danas. Počeci su sam let u svemir, iako su njegovi likovi leteli u čudesno. Takođe se smatra da je predvideo modernu podmornicu, koju je predstavio kao Nautilus u delu Dvadeset hiljada milja pod morem. One su postojale i pre Vernovog rođenja.
Međutim, takve podmornice nisu mogle da prime veliki broj ljudi i nisu mogle da se kreću velikom brzinom, te je Nautilus naspram njih delovao neverovatno i futuristički. Fantastika zapravo ne predstavlja ništa drugo do nagađanja i predviđanja te može biti bezopasna sve dok se san i java ponovo ne sretnu.
TEKST: MARIJA JOVIČIĆ
Marija Jovičić rođena je 2002. godine u Zaječaru u kome je završila Gimnaziju. Trenutno studira Francuski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu. U slobodno vreme bavi se izučavanjem stranih jezika, pisanjem poezije i proze, kao i slobodnim istraživanjima.