Poremećaji pažnje i njihovo lečenje

Poremećaji pažnje i njihovo lečenje

Pažnja se može definisati na razne načine, kao psihička funkcija, kao sposobnost ili kao uslov. Pažnja nam omogućuje da usmerimo svoju psihičku energiju na neki predmet, informaciju, dešavanje, sećanje ili naše razmišljanje. Koliko dugo ćemo pažnju usredsrediti na nešto, zavisi od našeg interesovanja.  Ali šta se dešava kada uslede poremećaji pažnje?


 

OBRATI PAŽNJU

Kada razgovaramo sa nekim ili kada nam neko nešto pokazuje, na predavanjima, često možemo čuti rečenicu Obrati pažnju. Ovu rečenicu i sami izgovaramo kada ukazujemo na nešto što je bitno kako bi se neko kome se obraćamo maksimalno usredsredio na to. Kao što smo već napomenuli, koliki je intenzitet pažnje zavisi od našeg interesovanja i pažnja ne može konstantno biti jednaka.

 

Tako je ova rečenica na neki način okidač ili znak da u određenom trenutku moramo da se fokusiramo na nešto. Svako od nas ima momente kada odluta u svojim mislima i kada je nemoguće ostvariti apsolutni fokus na nešto. Koliko je nepažnje potrebno kako bi se svrstala u poremećaj? Da li je samo manjak pažnje poremećaj? Šta su  poremećaji pažnje?

 

 

 

ŠTA JE ZAPRAVO POREMEĆAJ PAŽNJE?

Poremećaj pažnje je neurorazvojni poremećaj i može se manifestovati sa ili bez hiperaktivnosti. Po ovome, mogu se videti dve skraćenice za ovaj poremećaj, ADD – Attention defcit disorder i ADHD – Attention defiit hyperactivity disorder. Ovaj poremećaj uglavnom se pripisuje deci, mada mnoga istraživanja pokazuju da postaje sve češći i kod starijih. Poremećaj pažnje se može i naslediti.

 

 

SIMPTOMI

Simptomi ovog poremećaja su veoma brojni i pojavljuju se u zavisnosti od toga kog je oblika poremećaj – nepažnja ili povećanost pažnje. Ljudi sa ovim poremećajem, ponašaju se raznoliko. Neki od simptoma manjka pažnje su neobraćanje pažnje na detalje, teškoće pri održavanju pažnje u školi ili na poslu, nezavršavanje započetih zadataka. Ali i izbegavanje umnog napora, lako odvraćanje pažnje, zaboravnost, neorganizovanost, manjak koncentracije i slično. Simptomi ljudi sa povećanom pažnjom su: hiperaktivnost, impulsivnost, brzopletost, nestrpljivost, upadanje u reč i prekidanje nečijeg izlaganja, tikovi, brbljivost.

 

 

 

TIPOVI ADHD-a

U zavisnosti od simptoma koje smo nabrojali, poremećaj pažnje se može razvrstati u 3 tipa.
Nepažljiv tip – većina simptoma su nepažnja
Hiperaktivan ili impulsivan tip – većina simptoma se odlikuju hiperaktivnošću

Kombinovani tip – kombinacija simptoma nepažnje i hiperaktivnosti

 

 

SKRIVENI POREMEĆAJ

Poremećaj pažnje, često se kod odraslih smatra skrivenim poremećajem. Uzrok toga jeste teško dijagnostikovanje usled čestih promena raspoloženja i upotreba raznih supstanci. Postoji veoma zanimljiv podatak koji ovo dokazuje. Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da deset miliona ljudi ima ADHD bez postavljene dijagnoze.

 

 

KAKO DIJAGNOSTIKOVATI POREMEĆAJ PAŽNJE?

Pre lečenja, potrebno je utvrditi poremećaj. Ne postoji test koji je pokazatelj poremećaja pažnje. Tačnije, jedna studija je istakla test koji je bio aktuelan, ali su mnogi analitičari suzbili njegovu validnost. Poremećaji pažnje najpre se primećuju kroz simptome koje smo naveli. Nakon toga, potrebno je obratiti se lekaru koji vas, ukoliko je to potrebno, može uputiti nekom drugom kao što su neurolog ili psiholog.

 

 

LEČENJE

Poremećaj pažnje može se lečiti terapijama ponašanja, lekovima ili kombinacijom oba. Najdelotvornije terapije jesu psihoterapije i razgovor. Drugi tip terapije je bihejvioralna terapija. Ona nam pomaže da naučimo kako da posmatramo i kontrolišemo svoje ponašanje. S druge strane, lekovi mogu pomoći u kontrolisanju impulsivnog ponašanja. Najčešći lekovi koji se koriste su stimulansi i nakon njih nestimulansi. Takođe, od pomoći mogu biti i antidepresivi. Lekovi pored pozitivnih, mogu imati i neželjene efekte. Zbog toga je važno da se pre konzumiranja posavetuje sa stručnim licima.

 

 

 

DOŽIVOTNE POSLEDICE

Često se postavlja pitanje da li je poremećaj pažnje invaliditet. Osobe koje imaju ovakvu vrstu poremećaja, iako imaju poteškoća, i dalje mogu da obaljaju sve životne funkcije. Upravo zbog toga, ovaj poremećaj tehnički nije invaliditet, ali može ostaviti doživotne posledice na osobu.

 

 

PREVENTIVNE MERE

Postoje mnoge stvari koje mogu sprečiti pojavu ovog poremećaja. Bitno je da pazimo na sebe i da se lepo ophodimo prema sebi ili detetu. Treba paziti na redovan san, hraniti se zdravo i uravnoteženo i ograničiti vreme koje provodimo na računaru ili telefonu. Takođe, poželjno je i raditi jogu, baviti se fizičkom aktivnošću i meditirati.

 

 

 

TEKST: SARA STOJČIĆ

Sara Stojčić je studentkinja Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.