Search Results: NIKOLETA

Koje predstave možete pogledati kod kuće?

Koje predstave možete pogledati kod kuće?

Ovo je za sve vas koji volite pozorište, umetnost, glumu, a nemate baš mnogo vremena da ih često posećujete. Ovih pet predstava možete gledati iz udobnosti svog
kreveta, a možete ih pronaći na Jutjubu. Uživajte!

Šta možemo naučiti iz poznatih stikoma?

Šta možemo naučiti iz poznatih stikoma?

Sitkomi su jedan od najpopularnijh televizijskih formata dvehiljaditih godina. Pravljeni su brzo, s kratkim, obično dvadesetominutnim epizodama, ali sa po nekoliko sezona. Obično su šaljivog karaktera, a likovima kojima se dešavaju neke, naizgled, obične, ali ipak neobične stvari.

Da li ste znali da su ovo švedski izumi?

Da li ste znali da su ovo švedski izumi?

Skadinavske zemlje su poznate po hladnoći i, naravno, po dobrom standardu. Međutim, da li ste ste ikada zapitali šta je te zemlje dovelo do tog dobrog standarda? Skandinavske zemlje svojim građanima obezbeđuju sjajne uslove za život, počevši od obrazovanja, preko radnih mesta i plata, a na kraju i penzija. Da li su ovi švedski izumi nastali zbog dobrih životnih uslova ili su dobri životni uslovi nastali zahvaljujući izumima? Na kraju krajeva, nije ni važno. Najvažnije je da su nam ova napredna zemlja i njeni naučnici doneli toliko korisnih stvari i da su nam umnogome olakšali život.


PEJSMEJKER

Pejsmejker je mali uređaj, koji uz pomoć elektrostimulacije, popravlja oslabljenu funkciju srčanog mišića. Godine 1958, švedski naučnik Rune Elmkvist, patentirao je prvi pejsmejker i time spasio milione života. Pomogao mu je hirurg i kolega Oke Sening. To je bio veoma veliki događaj u svetskoj medicini, jer su sada pacijenti sa srčanim problemima mogli da dožive i duboku starost. Prvom pacijentu kojem je ugrađen pejsmejker, zamenjen je novijim modelom nešto kasnije. On je, takođe, veoma dugo živeo nakon toga. U današnje vreme, pejsmejkeri svakodnevno spašavaju veliki broj ljudi širom sveta.

BLUTUT

Ova bežična tehnologija je bila pravo otkriće u vreme kada se pojavila, a i godinama nakon toga, umnogome je olakšavala živote običnih ljudi. Blutut je smišljen i razvijen od strane Nilsa Ridbeka, u Lundu, u Švedskoj. U to vreme, Ridbek je radio u mobilnoj kompaniji Erikson, a ovu vrstu tehnologije je želeo da razvije kako bi napravio bežične slušalice. Zanimljivo je da je i samo ime blutut (bluetooth) skandinavskog porekla. Harald Bluetooth (Harald Plavozubi) bio je danski vikinški kralj iz istorijskih romana o vikinzima.

DINAMIT

Da li bi se dinamit mogao nazvati korisnim švedskim izumom, na vama je da prosudite. Izmišljen je i patentiran čak 1867. godine od strane švedskog inženjera Alfreda Nobela. (Da, to je isti onaj Nobel po kome su i Nobelove nagrade dobile ime.) Nobelova ideja je bila da napravi ekploziv koji je bio bezbedniji za korišćenje od baruta. Zanimljivo je to da je, tokom brojnih pokušavanja i eksperimentisanja sa dinamitom, Alfredov brat, Emil, poginuo u jednoj od eksplozija.

PLASTIČNA KESA

Još jedan od izuma koji je delovao genijalno u vreme kada je izmišljen, ali je godinama kasnije doneo veliki broj problema Plastičnu kesu za kupovinu smislio je švedski inženjer Sten Gustav Tulin. Ideja je bila da se napravi izdržljiva kesa u koju bi moglo da se stavi što više namirnica. Sam Tulin je smatrao da se kesa neće upotrebljavati jednom i da će ljudi jednu kesu upotrebljavati više puta. Izgleda da nije bio u pravu. Inače, da li ste znali da je, nedavno preminula kraljica Engleske, Elizabeta II, bila starija od plastičnih kesa?

RAJSFERŠLUS

U našem jeziku se za ovu napravu koristi nemačka reč, koja vuče korene od dve reči reißen, što znači pocepati i verschluss, što znači zatvarač. Sa ovim izumom je započeto u SAD-u, a razvio ga je američko-švedski inženjer Gideon Sundbek. Zbog raznih komplikacija tokom samog patentiranja i činjenice da nije bio američki državljanin, njegova kompanija je kasnije prijavljena u Kanadi. Upravo zbog ovoga, negde ćete pronaći da je rajsferšlus, zapravo, kanadski izum.

VAZDUŠNA PUŠKA

Da li biste mogli da pretpostavite da najstarija vazdušna puška potiče iz 1580. godine? U Kraljevskom muzeju u Stokholmu se može naći jedan od prvih primeraka ovog oružja, koji se smatra početkom vazdušnog oružja. Kasnije je ovo oružje dorađivano i menjano, ali po uzoru na švedski primer.

Fotografija: commons.wikimedia.org

TEKST: NIKOLETA JOVIČIĆ

Nikoleta Jovičić je student jezika, zaljubljenik u poeziju, muziku i umetnost generalno. Voli da piše, uživa u prirodi i putovanjima, a večita inspiracija joj je ljubav.

Odakle su Dizni princeze?

Odakle su Dizni princeze?

U današnjem tekstu ćemo pričati o jednom sjajnom delu naših detinjstava. Dizni filmovi su bili deo našeg odrastanja, temelj na kome smo gradili neke odnose i izvor naše inspiracije. Pored divnih ljubavnih priča, naučili smo i o prijateljstvu, o
požrtvovanosti i o ljubavi prema svetu oko sebe.

Kina i urbane legende – šta je zapravo istina?

Kina i urbane legende – šta je zapravo istina?

Kinezi su jako druželjubiv i prijatan narod. Uživaju u društvu stranaca,vole da putuju i, ukoliko poznaju jezike, vole da ostvare komunikaciju s vama. Život u Kini može biti izazov, ali i avantura.

Tanja Bošković- elegancija koja ne prolazi

Tanja Bošković- elegancija koja ne prolazi

Tatjana Tanja Bošković, rođena je 27. Juna 1953. godine u Aranđelovcu. Jedna je od najpoznatijih i najdugovečnijih srpskih i jugoslovenskih glumica. Prepoznatljiva po svojoj crvenkastoj kosi i izvanrednoj lepoti, bila je i ostala velika diva srpskog pozorišta i televizije.

 


CRTE IZ PRIVATNOG ŽIVOTA

U rodnom Aranđelovcu je završila gimnaziju, nakon čega je upisala Fakultet dramskih umetnosti. U klasi je bila s mnogim velikanima srpskog glumišta, koje i dan-danas smatra velikim prijateljima. Između ostalih, koleginice sa klase su joj bile Jelica Sretenović i Ljiljana Dragutinović. Njena velika prijateljica je i Zlata Numanagić, najviše poznata kao zamena Lole Golubović u seriji Srećni ljudi. Uprkos spekulacijama tadašnjih medija, da su njih dve u svađi upravo zbog ovog projekta, Tanja je to više puta demantovala u intervjuima. Tvrdi da su njih dve uvek bile, i da će ostati, sjajne prijateljice.

 

 

FATALNA LEPOTA

Uprkos tome što je važila za fatalnu lepoticu i seks simbol, Tanju to nikada nije zanimalo. Tvrdi da nikada nije upoznala te takozvane kavaljere, koji su bili opsednuti njenom lepotom. Fokusirala se na svoje uloge, da bi se njima stoprocentno dala. Tvrdi da lepota nije najvažnija stvar u njenom životu i da je to, zajedno sa šarmom, dar od Boga.

 

 

Udala se samo jednom i iz tog braka ima dvoje dece. Kaže da su je momci brzo ostavljali i da su tvrdili da je bila zaljubljena u pozorište. Celo svoje srce, svu svoju emocionalnost mogla sam da zaposlim u pozorištu i na filmu, i više mi ništa drugo nije bilo ni potrebno, rekla je jednom prilikom.

 

 

ZNAČAJ NA FILMU I U POZORIŠTU

U toku svoje, skoro 50 godina duge karijere, Tanja je odigrala u preko 40 filmova i daleko više pozorišnih predstava. Neki od najpoznatijih uloga su joj uloga pevačice Lili u filmu Balkan ekspres, ali i pomenute Lole Golubović u seriji Srećni ljudi. 

 

 

Publika u pozorištu je zna po ulogama Marije Kalić u predstavi Suze su OK i ulozi Grete Garbo u predstavi Tajne Grete Garbo. Iako odavno u penziji, i dalje je aktivna glumica, jer kako kaže, ne može lako da se odvoji od pozorišta. Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja, od kojih je najznačnajnija nagrada Žanke Stokić , za izuzetan doprinos srpskoj filmskoj, televizijskoj i pozorišnoj umetnosti.

 

 

MUDRE MISLI TANJE BOŠKOVIĆ

Čovek odrasta etički i estetički. Ne posvećujem previše vremena ako se to posmatra kao nega. Uopšte ne spadam u te žene. S druge strane, volim da plivam, uglavnom hodam, i to kroz život, izbegavam vožnju automobilom, volim da se družim s ljudima, imam dugogodišnja prijateljstva. Mislim da to čini zdravlje, a negovati zdravlje je naša obaveza. 

 

 

Ja sam svaku svoju boru zaradila i ne bih želela da to uništim! Crkla bih kada bi me moji unučići sutra videli, a ja izgledam kao plastična viršla.

 

 

Fotografija: PintScreen/ Emisija Kec na 11 

 

TEKST: NIKOLETA JOVIČIĆ

Nikoleta Jovičić je student jezika, zaljubljenik u poeziju, muziku i umetnost generalno. Voli da piše, uživa u prirodi i putovanjima, a večita inspiracija joj je ljubav.

Hong Kong − magija na svakom koraku

Hong Kong − magija na svakom koraku

Hong Kong je, zajedno sa Makaom, specijalna administrativna jedinica NR Kine. Zbog zanimljivog istorijskog toka, Hong Kong je jedno vreme bio britanska kolonija. Upravo zbog ovoga, raznovrsnost kultura, nacija i načina življenja je mnogo veća nego u ostatku Kine.     SUSRET ISTOKA I ZAPADA 

Milunka Savić − ratna heroina

Milunka Savić − ratna heroina

Milunka Savić bila je jedna od najistaknutijih ličnosti Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Bila je ranjavana nekoliko puta i bila je najodlikovanija žena u istoriji ratovanja.   DETINJSTVO Milunka ili Muma, nadimak koji je nosila u detinjstvu, rođena je u jednoj maloj kući u Koprivnici. 

Kakav je život na hladnom severu?

Kakav je život na hladnom severu?

Zemlje Skandinavije. Hladni sever Evrope koji vekovima unazad intrigira svojom fascinantnom istorijom i tradicijom. Počevši od vikinga, pa do današnjeg čuvenog standarda, Skandinavija je definitivno jedna od kulturno najbogatijih delova Evrope.

 


 

MITOLOGIJA

Ova, najsevernija grana germanske mitologije, veoma je bogata pričama o raznim bogovima i njihovim osobinama. O bogovima nordijske mitologije dosta saznajemo iz saga, ali i arheoloških zapisa nalaženih širom Skandinavije. Neki od najpoznatijih bogova su Odin, Tor i boginja Freja. Odin se smatra vrhovnim bogom i Ocem-Svih. Pored titule vrhovnog boga, Odin se smatra i bogom rata i mudrosti. On je stvorio zemlju i nebo, ljude i sve živo na Zemlji. Reč onsdag (Odins dag) u prevodu sa skandinavskih jezika znači sreda, a upravo po Odinu je dobila ime. Odin je otac mnogih bogova, ali njegov najstariji sin je Tor.

 

 

Tor je najstariji i najsnažniji Odinov sin. On je bog munja, gromova i oluje, ali i plodnosti i snage. Samo ime Tor vodi poreklo od skandinavske reči torden, što znači grom. Tor je poznat po svom čuvenom čekiću Mjolniru. Ovo čudesno oružje Tor koristi u raznim borbama i nikada se ne odvaja od njega. Freja je, kako se može i očekivati, boginja ljubavi i lepote u skandinavskoj mitologiji. Freja je u mitologiji, pored pozitivnog uticaja, pominjana i u negativnim kontekstima. Na primer, bila je osuđivana za promiskuitet. Koristila je posebno vrstu magije, seidr, koju je naučila od Odina.

 

 

 

DOBA VIKINGA

Sigurno ste dosta čuli o čuvenim nordijskim vikinzima, ali šta je od toga u stvari tačno? S jedne strane, slika vikinga kao neustrašivih, ali milosrdnih ratnika, dosta je romantizovana. Vikinzi su, pre svega, bili trgovci i gusari, koji su iz raznih političkih i trgovačkih razloga prekrstarili Evropu. Njihovi motivi bili su krajnje koristoljublje, pa ti njihovi pohodi nisu bili ni najmanje prijatni za njihove domaćine. Vikinzi su umeli da budu jako nasilni, umeli su da razaraju, a čak i da odvode ljude u roblje.

 

 

S druge strane, uticaj vikinga je i te kako značajan za kulturu tadašnjih zemalja sa severa. Sa vikinškom ekspanzijom, došlo je i do širenja nordijske kulture širom Evrope. Takođe, kulturna dobra čitave Evrope sve su lakše i brže dospevala na tlo zemalja Skandinavije.

 

 

 

HLADNO, ALI STANDARD?

Kao što je poznato, život u zemljama Skandinavije je jako lagodan i primamljiv mnogima sa strane. Međutim, postavlja se pitanje, da li je to zaista tako. Skandinavija pokriva prostor od oko 1.260.000 kilometara kvadratnih i čine je tri kraljevstva: Švedska, Norveška i Danska. Život u sve tri zemlje ima svoje prednosti i mane, koje su, manje ili više, slične.

 

 

 

NAJBOLJA ZEMLJA EVROPE

Švedska važi za jednu od najboljih zemalja za život u Evropi, već godinama unazad. Kvalitet života je veoma visok, zbog mogućnosti zaposlenja, ali i visokih plata. Međutim, mesečni troškovi mogu biti prilično visoki. Recimo, trećina zarade uglavnom odlazi na kiriju za stan. Fakultetsko obrazovanje takođe može biti jako skupo, ali pohađajući švedski univerzitet, pohađaćete jedan od najboljih u Evropi. Šveđani su, međutim, jako tolerantna nacija, okrenuta ka provođenju vremena i prirodi i druženju. Njihova čuvena fika je nezaobilazni način uživanja.

Continue reading Kakav je život na hladnom severu?

Okeani − najveće vode na Zemlji

Okeani − najveće vode na Zemlji

Kao što sigurno već znate, okeani su ogromne vodene mase prepune živog sveta i ko zna još čega što nije istraženo. Dobili su ime po grčkom bogu Okeanu, sinu boga neba Urana i boginje zemlje Geje. Okeana ima ukupno pet, a oni čine svu ukupnu