PHOTOGRAPHER & BLOGGER

Meh syh Schlitz, tempor duis single-origin ea next level ethnic ipsn dsrumdo larame timedos metssole coffee mekel.

Follow Me

  • Home
  • /
  • Putovanja
  • /
  • Kina i urbane legende – šta je zapravo istina?

Kina i urbane legende – šta je zapravo istina?

Kao što verovatno znate, Kina je zemlja na istoku Azije. Po veličini, nalazi se na trećem mestu, a po mnogoljudnosti, na prvom. Kineska civilizacija je jedna od prvih civilizacija na svetu, stara skoro 2,24 miliona godina. Kinezi su narod koji nam nije toliko blizak, ali bismo ipak želeli da im se približimo i znamo više o njima. Kako postoje razne urbane legende vezane za Kineze, tu smo da malo o njima porazgovaramo.


KORONA VIRUS

Prva pomisao na Kinu je naravno koronavirus, odnosno COVID-19. Za to ima i razloga, jer je ovaj virus zapravo i krenuo iz Kine, a u Kini se najviše i zadržao. Dok je većina evropskih država polako popuštala mere, počevši od 2021, u Kini je i cela 2022. bila obeležena testiranjem, maskama, vakcinama i zatvaranjima. Šta je istina i šta ne? Kako je zapravo bilo u Kini tokom tri godine pandemije?

Ulazak u Kinu, ali i život u njoj bili su znatno otežani tokom prethodne tri godine. Za ulazak u zemlju, potrebno je bilo biti vakcinisan, ali i odležati karantin od dve do tri nedelje, o svom trošku. Život u samoj zemlji otežavala je činjenica da su svi morali svakodnevno da se testiraju, jer je ulazak maltene bio gde onemogućen bez 24-časovnog zelenog koda. (24-časovni zeleni kod označava da je osoba u prethodna 24 časa uradila PCR test, koji se pokazao negativnim). Testiranja su bila organizovana na ulici, gde ljudi stanu u red i završe to za 10-15 minuta. Nošenje maski je, takođe, bilo obavezno, kako na ulici, tako i u tržnim centrima, prodavnicama, javnom prevozu, itd.

Međutim, krajem 2022. godine, stanje se značajno promenilo. Nakon velikih protesta u većim kineskim gradovima, vlasti su odlučile da ukinu svakodnevno testiranje, odnosno potrebu za 24-časovnim kodom. Verovali ili ne, iako to deluje kao mala promena, to je izazvalo ogromnu sreću, ali i teško navikavanje širom Kine. Malo nakon ukidanja testiranja, broj zaraženih je naglo porastao. Kinezi su se, naviknuti prethodnim iskustvom, nadali zatvaranjima čitavih gradova i karantinima, međutim, toga nije bilo. Svi koji su bili pozitivni, dobili su lični karantin u trajanju od pet dana, nakon čega su nastavljali s normalnim životom.

Sada, početkom 2023. godine, Kina ide malim koracima ka potpunom ukidanju mera. Olakšan je ulazak u zemlju preko okolnih zemalja, naročito Hongkonga. Karantini nakon ulaska su dosta smanjeni, a vrlo je verovatno da će biti i potpuno ukinuti. Nošenje maski je i dalje na snazi, ali sigurno je da će se i to uskoro promeniti. Svi se nadaju potpunom kraju koronavirusa u Kini.

KINESKA HRANA

Šta to Kinezi jedu, kakvog je ukusa, da li je zdravo, od čega se pravi, da li je ukusno? Kineska ishrana je, mahom, zasnovana na voću, povrću, morskim plodovima, nudlama i naravno – pirinču. Da li Kinezi jedu neke životinje koje mi držimo kao kućne ljubimce? Ne, ili bar ne toliko eksplicitno. Psi i mačke su im veoma omiljeni ljubimci i mogu se videti kako slobodno šetaju na ulicama. Hrana je, često, veoma začinjena, a najčešće, veoma i ljuta. Ljuta hrana u Srbiji i ljuta hrana u Kini su potpuno dve različite ljute hrane.

Ishrana Kineza je, uglavnom, zdrava, jer je zasnovana na unošenju zdravih sastojaka, jedenjem raznih čorbi i ispijanju čajeva. Kineska alkoholna pića su báijiǔ, što je neka vrsta žestokog pića, providne boje i pravi se od pirinča. Na ukus najviše podseća na našu rakiju, ali ipak su totalno različite, i po ukusu i po mirisu. Kinezi često piju i pivo, koje je kod njih jednako dobro kao i kod nas. Pored brojnih kineskih restorana, na ulicama se mogu videti i lanci svetski poznatih fast foodova, kao što su McDonalds, Burger King, KFC, PizzaHut i slični. Pored njih, postoje i brojni restorani drugih svetskih kuhinja, poput italijanske, meksičke, turske i slično.

KINESKI JEZIK

Kineski jezik, pre svega, nije samo jedan jezik. U Kini se trenutno govori skoro 300 jezika, od kog samo kineskog ima preko pet vrsta. Jezik koji najčešće čujemo je mandarinski, koji je maternji većini Kineza. Standardni mandarinski je, takođe i službeni jezik Narodne Republike Kine. Kineski karakteri, koji su stari hiljadama godina, i dalje se koriste u svakodnevnoj komunikaciji.

Na ulicama kineskih gradova, sve je ispisano kineskim karakterima. Ponegde, recimo na saobraćajnim znakovima, ili nazivima nekih radnji, mogu se naći i latinična slova koja strancima mogu olakšati izgovor i snalaženje. Što se tiče pisma, u Kini se upotrebljava pojednostavljeno kinesko pismo, koje je prilagođeno od strane vlasti. Ono je vremenom potisnulo tradicionalno kinesko pismo, pa se sada koristi gotovo svuda. Da li je teško učiti kineski jezik? I da, i ne. Pre samog početka, važno je ući u celu priču s razumevanjem i shvatanjem da nije sve baš toliko teško koliko se čini. Kineski jezik je različiti od svega što smo u Evropi navikli, ali nije ništa što ne može da se nauči.

ENGLESKI JEZIK

Veliki deo Kineza i dalje ne govori dobro engleski jezik. Govore ga oni koji su živeli van Kine, zbog studija ili posla ili oni kojima posao iziskuje poznavanje istog. Svi ostali ga govore u jako maloj meri ili ga uopšte ne govore, a svaka vrsta detaljnije komunikacije i objašnjavanja zasniva se na kineskom jeziku. S neke strane, to može biti problem, ali s druge i ne. Problem se može pojaviti kod stranaca ili turista, kojima će biti potrebno mnogo više vremena da se snađu, pitaju, popričaju s nekim.

Samim Kinezima nije život otežan zbog nepoznavanja engleskoj jezika, jer, sve dok su u granicama svoje zemlje, nemaju razlog da ga koriste. Čak i upotreba telefona i računara nije uslovljena poznavanjem jezika, jer su sve kineske aplikacije na kineskom jeziku (veoma često neprevodive na neki drugi jezik). Uprkos tome, većina Kineza želi da uči jezik i trude se da sa strancima porazgovaraju koliko-toliko koristeći one reči koje znaju.

ZAKLJUČAK PRIČE

Kinezi su jako druželjubiv i prijatan narod. Uživaju u društvu stranaca, vole da putuju i, ukoliko poznaju jezike, vole da ostvare komunikaciju s vama. Život u Kini može biti izazov, ali i avantura. Samo prilagođavanje na kulturu, jezik, hranu i ljude može biti pravi rolerkoster emocija, doživljaja i priča. Iz svake avanture, neko izađe srećan, zadovoljan i uzbuđen, a nekome se, pak, avantura ne dopadne i smatra da je gubio vreme.

Nakon što ste pročitali neke zanimljivosti o Kini, na vama je da prosudite da li biste se upustili u takvu avanturu

TEKST: NIKOLETA JOVIČIĆ

Nikoleta Jovičić je student jezika, zaljubljenik u poeziju, muziku i umetnost generalno. Voli da piše, uživa u prirodi i putovanjima, a večita inspiracija joj je ljubav.

Leave a Reply