Milunka Savić − ratna heroina

Milunka Savić − ratna heroina

Milunka Savić bila je jedna od najistaknutijih ličnosti Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Bila je ranjavana nekoliko puta i bila je najodlikovanija žena u istoriji ratovanja.


 

DETINJSTVO

Milunka ili Muma, nadimak koji je nosila u detinjstvu, rođena je u jednoj maloj kući u Koprivnici. Otac Radenko i majka Danica su imali još troje dece pored nje. Uglavnom su se bavili poljoprivredom i stočarstvom, pa je Milunkino detinjstvo prošlo u čuvanju stoke i obrađivanju zemlje. S obzirom da su živeli u planinskoj kući, oružje je bilo sastavni deo domaćinstva. Izvori navode da je Milunka veoma rano shvatila da ima dara za streljaštvo. Upravo ovaj dar je verovatno predodredio njenu dalju sudbinu.

 

 

 

MILUN SAVIĆ

Sa samo 22 ili 24 godine (pošto se tačna godina rođenja ne zna), Milunka Savić se odazvala masovnom odzivu na jednom od mobilizacionih zborišta u Beogradu. Srpska Jovanka Orleanka, kako su je nazvali Francuzi, znala je da je neće primiti u armiju kao ženu. Zbog toga je prikrila svoj identitet, tako što je odsekla kosu, grudi zavila u neke krpe i obukla muško odelo. Ovim činom, Milunka je zaštitila i svog brata od regrutacije. Bila je raspoređena u Drinsku diviziju Srpske vojske.

 

 

ODLIKOVANJA I USPESI

Fantastična Milunka Savić bila je deo čuvenog Gvozdenog puka, najelitnijeg puka Srpske vojske. Tim činom učestvovala je u Prvom svetskom ratu. Istakla se u Kolubarskoj bici, gde je odlikovana Karađorđevom zvezdom s mačevima. Osim toga, veliki uspeh je imala i u bici na Kajmakčalanu, gde je zarobila čak 23 bugarska vojnika. Tokom povlačenja preko Albanije, bila je ranjena u glavu. Međutim, to je nije sprečilo da, samo nekoliko meseci kasnije, dođe na Solunski front.

 

 

Dobila je i dva francuska ordena Legije časti i medalju Miloš Obilić. Milunka Savić je jedina žena na svetu koja je odlikovana Ratnim krstom sa zlatnom palmom. To je jedan od najpoznatijih francuskih vojnih ordena.

 

 

HUMANOST

Milunka Savić imala je je samo jedno biološko i čak troje usvojene dece. Svu decu je školovala i volela kao svoje. Za sve vreme svog mukotrpnog rada i borbe, uspela je da iškoluje i izvede na put još tridesetoro dece iz svog rodnog sela. Odbila je da napusti svoju domovinu i preseli se u Francusku. Francuzi su joj nudili francusku vojnu penziju, koju je takođe odbila.

 

 

 

TUŽAN KRAJ VELIKE HEROINE

Iako je živela herojskim životom i zadužila i Srbe i Srbiju, kraj života nije dočekala kako je zaslužila. Nakon završetka vojne karijere, nije imala da stanuje. Više od decenije provela je radeći razne teške i prljave poslove kako bi preživela. Nešto kasnije dobija imanje od države u selu kraj Novog Sada. Tu se bavila poljoprivredom, kako bi izdržavala porodicu. Godine 1929. zaposlili su je kao čistačicu u Hipotekarnoj banci u Beogradu, gde je dočekala penziju.

 

Uprkos svim svojim dostignućima i dobrim delima, Milunka je bila zaboravljena. Njeni posmrtni ostaci su preneti u Aleju velikana tek 40 godina nakon smrti. Iako voljena i poštovana svuda u svetu, bila je zaboravljena od onih koji su joj bili najmiliji. Ipak, njen duh i dobrota nastavili su da sjaje i dan-danas žive u srcima mnogih od nas.

 

Fotografija je preuzeta sa sajta commons.wikimedia.org

TEKST: NIKOLETA JOVIČIĆ

Nikoleta Jovičić je student jezika, zaljubljenik u poeziju, muziku i umetnost generalno. Voli da piše, uživa u prirodi i putovanjima, a večita inspiracija joj je ljubav.