„Nije bitno koliko sporo ideš, dok god ne staneš.” Vrlo verovatno da je veliki broj nas nekada čuo ili pročitao ovu izreku, a da pritom nije znao odakle potiče. U nizu mnogih, i ovo su reči velikog kineskog učitelja Konfučija, koji se smatra osnivačem etičke filozofije — konfučijanizma.
ŠTA JE KONFUČIJANIZAM?
Konfučijanizam se često definiše kao filozofsko učenje, ili kao jedna od religija Dalekog Istoka. Ovaj, naizgled, složeni sistem je izgrađen na religioznim temeljima, sa ciljem uspostavljanja društvenih vrednosti i različitih ideala, najpre kineskog društva. Konfučije je objedinio tradicionalne moralne vrednosti koje su već postojale u društvu i izgradio sistem koji teži spokojnom životu.
Osnovna forma ponašanja u društvu konfučijanizma čine rituali. Suština svih rituala je čovekoljublje, koje je i osnova ljudske egzistencije. Ono se sastoji od altruizma i savesnosti čija je osnovna ideja da pojedinac na osnovu sopstvenog ponašanja kreira moralni zakon kojim će se voditi i koji će poštovati. Pojedinac, zatim, postupa na osnovu tih moralnih zakona, koristeći se ispravnošću, a izbegavajući korist. Na tom svom putu treba da ima svest o postojanju sudbine, što će mu krajnje omogućiti život u zlatnoj sredini koja je definisana kao tačno onoliko koliko treba da bude, ni manje ni više.
OSNOVNE TAČKE KONFUČIJEVE DOKTRINE
U osnovi ove ideologije ističe se važnost poštovanja porodice i njenog uticaja na sve ostale društvene odnose. Porodica je polazna tačka i temelj uspešnog funkcionisanja čitavog sistema, koji za cilj ima obezbeđivanje mira. Samim tim, ona zajedno sa društvom, školom i državom predstavlja glavne institucije, u kojima se teži zajedničkom moralnom razumevanju. Pored očuvanja tradicije i dobrih međuljudskih odnosa, u osnovi čovekove biti treba da bude čisto srce i um koji su otvoren put ka blaženstvu. Konfučije je smatrao da su istinske vrline i lični kvaliteti najbitniji činioci vođstva, individualnog dostojanstva i zajedničkog blagostanja, dok bogatstvo i moć nije prihvatao kao opciju kojom se postiže istinska skladnost. Veliki značaj pridavao je obrazovanju koje je karakterisao kao neprekidan proces samospoznaje. Učenje je glavni deo života svakog pojedinca, koje je i njega, pored stečenog znanja i produbljene samosvesti, u potpunosti definisalo.
Težio je razvijanju čvrste moralne zajednice, razumevanjem situacija datog vremena, izražavajući pri tom brigu za sva ljudska bića. Stvarajući ovu humanističku religiju, stavio je pečat na etiku vrline i humanosti, naglašavajući važnost međuljudskih odnosa i emocionalne osnove ljudske spoznaje i delovanja.
KAKO ŽIVETI SPOKOJNIM ŽIVOTOM?
Konfučijansko učenje podarilo je mnoštvo izreka koje svojim porukama žele da utiču na ljude koji bi njima vođeni, mogli da osete barem deo spokojstva o kom su vekovima pričali. Jedna od njih, koja je ujedno konfučijansko „zlatno pravilo” glasi: Ne čini drugima ono što ne želiš da drugi čine tebi, pa iako možda nismo pristalice ove ideologije, religijskog učenja ili filozofskog pravca, zasigurno možemo ovu izreku primeniti u sopstvenim životima i naučiti jednu od lekcija konfučijanizma, a ujedno i života, a to je čovečnost.
TEKST: EMILIJA MATIĆ
Emilija Matić je studentkinja druge godine Komunikologije i odnosa sa javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Večni optimista koji uživa u vremenu provedenom sa porodicom i prijateljima. Sreću pronalazi u malim stvarima, neprestano tragajući za svojim interesovanjima.
