Tag: etika

Etika vrline, koristi i dužnosti

Etika vrline, koristi i dužnosti

Etika se kao filozofska disciplina razvijala uporedo sa istorijom, filozofijom i politikom, gde su se glavni principi etike ukrštali sa filozofskim. Zahvaljujući toj pojavi, etika se na neki način osamostaljuje kao zasebna nauka i polje daljeg istraživanja morala. Proučavanje morala kao iskonskog dela ljudskog karaktera 

Zamke popularne psihologije

Zamke popularne psihologije

Briga o mentalnom zdravlju svakog dana postaje sve popularnija tema na internet platformama. Posle viševekovnog perioda stigmatizacije mentalnog zdravlja, ova tema nikada nije bila globalniji trend. Zbog čega je to dobro, a zbog čega i ne baš? U nastavku teksta, predstavićemo neke od najčešćih zamki 

Epikurejstvo i hedonizam − u čemu leži najveća sreća?

Epikurejstvo i hedonizam − u čemu leži najveća sreća?

Epikurejstvo i hedonizam predstavljaju pravce u filozofiji, te oba prate i sadrže slične ideje i načine poimanja ovog sveta, etike i života uopšte. Da li smo ipak u stanju da ih razlikujemo? Hajdemo da uočimo koje su to razlike između ova dva pravca filozofije i kako dostići pravu sreću! 

 


 

O EPIKUREJSTVU I EPIKUROVIM IDEJAMA

Epikurejstvo predstavlja pravac u filozofiji koji je stvorio Epikur. Epikur je smatrao da je najveća sreća u duševnom miru. Ova filozofija preporučuje svojim učenicima da sami istražuju, spoznaju sebe i svojim razmišljanjem dostignu sreću. Smatra da su za sreću dovoljne osnovne želje, a naše težnje su prepreka u ostvarivanju duhovnog mira.

 

 

Težnje ka bogatstvu, materijalnim stvarima donose ljudima nemir i bol. Zato želje treba svesti na minimalne i ne opterećivati se drugim potrebama koje nisu neophodne za sreću. Hrana ne mora biti luksuzna da bi nam sprečila glad i donela užitak, kao što ni odeća ne mora biti markirana da bi nam se dopala. Epikurejci veruju u prirodne užitke i uživanju skromnog života.

 

 

ČEMU NAS UČI EPIKUREJSTVO?

Svrha epikurejstva je odsustvo anksioznosti, nemira i postizanje apsolutnog mirovnog sklada. Eliminisanje strahova će ostaviti ljudima prostora da tragaju za zadovoljstvima i da uživaju u miru. Često ljudi ne uživaju u datom trenutku, jer razmišljaju o budućnosti. Tada su preplavljeni strahom od nepoznatog i anksioznošću.

 

 

Ne smemo dozvoliti sebi da nam negativne misli postanu vladaoci života. Ukoliko možemo da promenimo šta nam smeta, daćemo sve od sebe, ukoliko je to nepromenjivo ne treba trošiti previše energije na to. Treba zahvaljivati svakodnevno na onome što imamo, a ne žaliti za onim šta nemamo.

 

 

ŠTA JE HEDONIZAM?

Hedonisti neprekidno traže sreću i zadovoljstvo. Istovremeno, trude se da izbegnu svaku bol. Možemo produžiti osećaj zadovoljstva: dok spremamo kafu ujutru i uzdišemo aromu u nama se već budi zadovoljstvo, dok je pijemo i zadovoljno se osmehujemo. Na neki način, svi smo hedonisti.

 

 

Za hedoniste nije važno da li rade ispravne stvari, već da li osećaju zadovoljstvo. Traženje zadovoljstva može biti zavisno. Međutim, ono što možemo naučiti jeste da treba uživati u svakom trenutku i ne treba čekati da bi počeli da uživamo u životu.

 

 

RAZLIKA IZMEĐU EPIKUREJSTVA I HEDONIZMA − EPIKUREJACA I HEDONISTA

Epikurejci smatraju da je najvažnije dostići stanje mira. Za razliku od hedonista, epikurejci više uživaju i sitnicama i stvarima koje svakodnevno mogu da realizuju i imaju. Ono što bi bilo poželjno jeste da svakodnevno pronađemo užitak. Iako se hedonisti zalažu za uklanjanje bilo kakvog bola, ipak smatramo da bez bola ne bi mogli da cenimo sreću.

 

 

TEKST: ZORANA BRKLJAČ

Zorana Brkljač je studentkinja Žurnalistike na Filozofskom fakultetu. Hobiji su joj planinarenje i šetanje prirodom. Svaki slobodni trenutak se trudi da provodi sa prijateljima i porodicom. Voli da sluša muziku i obilazi festivale. Takođe, obožava da uči jezike i da upoznaje druge kulture, te priča tečno engleski jezik, a na nivou A2 govori nemački i španski jezik. U budućnosti želi da se usavršava na svakom polju. 

Kako ostvariti mir pod nebom?

Kako ostvariti mir pod nebom?

„Nije bitno koliko sporo ideš, dok god ne staneš.” Vrlo verovatno da je veliki broj nas nekada čuo ili pročitao ovu izreku, a da pritom nije znao odakle potiče. U nizu mnogih, i ovo su reči velikog kineskog učitelja Konfučija, koji se smatra osnivačem etičke 

Zašto sumnjamo u našu intuiciju?

Zašto sumnjamo u našu intuiciju?

Nismo li svi imali neki čudan osećaj koji nam je u nekom trenutku govorio kako da postupamo? Vrlo verovatno da smo se svi nekada našli na raskrsnici odluka ili pragu uragana emocija, da bi nam u nekom momentu u pomoć došao tajanstveni unutrašnji glas sa ciljem da