Fridrih Niče bio je jedan od najpoznatijih filozofa savremene civilizacije. Rođen je u Rekentu, 15. oktobra 1844. godine. Zbog zastupanja nesvakidašnje filozofije i povezanošću sa nacizmom, Niče još uvek spada u red najkontraverznijih ličnosti. Prvobitnu ideju o studijama teologije po ugledu na oca zamenio je studijama klasične filologije. Tada počinje njegov životni put i delovanje na tom polju. Smatra se jednim od osnivača egzistencijalizma, pored Kjerkegora i Sartra, iako se mišljenja o tome i danas sukobljavaju.
POLJA NIČEOVOG ISTRAŽIVANJA
Jedno od polja njegovog rada bila je kritika kulture i hrišćanstva. Smatrao je da je individualnost potisnuta kalupom koji su nametnule kultura i religija. Velika vrednost ne postoji jer narod slepo veruje u ono što mu se servira. Ne pita se zašto je sve predstavljeno na taj način. Jednakost mišljenja i želja bila je produkt morala, koji je jedini istinit i koji razlikuje dobro i zlo. Poštovati i negovati moral značilo je poštovati volju i moć.
Govorio je da je kultura Zapada oličenje skromnosti i suzdržanosti, što poreklo vodi još od Antičke Grčke. To bi moglo da objasni Ničeovo oduševljenje Heraklitom. Stara Grčka radije je birala apolonijski od dionizijskog kulta. Dionizijski kult nosi ime po bogu vina i veselja, Dionisu. Možemo da zaključimo da ukazuje na slavljenje života, a ne vanzemaljskih ideja koje su pripadale apolonijskom kultu – jednoj od osnova razvoja hrišćanstva.
NAJSPOSOBNIJI LJUDI SU STVARAOCI
Volja za moći najjači je osećaj koji čovek ima. Nju poseduje mali broj ljudi koji je spreman da bude natčovek. Imati volju za moći značilo je činiti samo dobro iz razloga što je zlo bilo zemaljsko, proisticalo je iz slabosti. Volja za moći podstiče na promenu i konstantan napredak. Niče je smatrao da su najsposobniji ljudi bili upravo stvaraoci.
SVE SE PONAVLJA I SVE JE POVEZANO
Istoriju je posmatrao kroz večito vraćanje istog – ne postoje novi modeli istorije, već večito kruženje identičnih događaja u drugačijoj formi. Sve se ponavlja i sve je povezano. Onda Bog umire i nova šansa se ukazuje čoveku. Ovakav Ničeov stav izazvao je mnoge polemike iz razloga što je suština njegove misli pogrešno shvaćena.
Nikada nije smatrao da je Bog mrtav, već govori o dekadenciji hrišćanstva. Suština čoveka bila je da hoda upravno, a ne da kleči i bude ponizan, govorio je Fridrih Niče. Uzrok božje smrti danas se nalazi u samom pitanju zašto se to desilo i u korenu hrišćanstva – poniznosti i pokornosti.
CEO ŽIVOT JE BORBA
Čitav svet zasniva se na borbi. U nečijoj filozofiji govori se o borbi dobra i zla. Danas posmatramo borbu Boga i natčoveka u kojoj volja za moći i kontrola uma i delovanja nadjačavaju snagu vere čije mesto zauzimaju volja i samosvest. Moć se ne stiče, ona se stvara. Podstaknuta je voljom i to je deo koji nedostaje svakom izgubljenom pojedincu. Hodati uspravno odlika je hrabrog čoveka. Onaj koji ima za šta da živi može podneti bilo šta.
TEKST: MARIJA JOVIČIĆ
Marija Jovičić rođena je 2002. godine u Zaječaru u kome je završila Gimnaziju. Trenutno studira Francuski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu. U slobodno vreme bavi se izučavanjem stranih jezika, pisanjem poezije i proze, kao i slobodnim istraživanjima.
