„Umetnost je linija oko tvojih misli.“ – Gustav Klimt
AVANGARDA – UMETNOST DANAŠNJICE
Istorija moderne umetnosti je uglavnom pisana kao hronološki niz pokreta, i na scenu stupa posle realizma i prati moderan život. U stručnoj literaturi modernu umetnost odvajamo od savremene umetnosti, koja se odnosi na period umetnosti od polovine 20. veka do danas.
Često se povezivanje ova dva pojma pretvaralo u debatu, da li se pak radi o postmodernizmu ili o kontinuitetu moderne umetnosti, međutim ovo zavisi od same definicije moderne umetnosti.
Odbacivši tradicionalni autoritet, modernizam legalizuje avangardu, i postaje neminovna u umetnosti današnjice.
INTELEKTUALNI BUNT
Krajem 19. veka kao reakcija na pozitivizam i na realističko-naturalističku doktrinu u umetnosti, u Evropi pojavljuje se moderna umetnost neromantičarskog karaktera. Moderna umetnost, u smislu pokreta, nije jedinstvena već je estetski obeležena.
Modernizam kao pojam, koji danas obuhvata avangardu i umetnost, sve do polovine 20. veka prvobitno je označavao međunarodni stil razvijen početkom 1900. godine. Moderna umetnost je etapa u razvoju umetnosti, a karakteristične tendencije u njenom razvoju jesu individualizam, subjektivizam, modernizam i eksperiment.
Pokret kulture i intelektualni bunt, modernizam obuhvata kompletan stvaralački korpus, otpor protiv pravila. Pojava -izama je obeležila modernu umetnost.
Svaki -izam prati određenu formu života i zato ih ima užasno puno. Modernizam za umetnike predstavlja poziv za slobodu stvaralaštva novog stila.
Umetničko delo je vrisak slobode. – Kristofer Laš
PIKASOVA GERNIKA
Mnogo se govorilo o uticaju modernizma Barselone na Pikasova dela. Modernizam Barselone pružio je Pikasu avangardno obrazovanje. Slika Gernika Pabla Pikasa iz 1937. godine je jedna od najpoznatijih antiratnih simbola.
To je figurativna interpretacija bombardovanja Gernike, za vreme španskog građanskog rata, nekadašnje prestonice Baska, u severnoj Španiji. Pikasova Gernika predstavlja vizuelni krik gneva. Pikaso je svoje remek-delo naslikao tamnim tonovima – uglavnom crnom i belom bojom, koje označavaju i prikazuju žrtve napada sa jasnim simbolizmom. Žena koja drži mrtvo dete, konj koji skapava, raskomadano telo vojnika.
Po izričitoj želji Pikasa, slika nije smela da se vrati u Španiju, sve dok u njoj ne bude uspostavljena demokratija. Čuvena slika bila je u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, da bi 1981. godine bila vraćena u Španiju. Danas se nalazi u Muzeju kraljice Sofije u Madridu.
Sa druge strane, ako se osvrnemo na domaću umetničku scenu, Marina Abramović je najveće srpsko ime
što se tiče ove oblasti.
TEKST: HELENA PLAHĆINSKI
Helena Plahćinski je student prve godine fakulteta za Diplomatiju i bezbednost u Beogradu. Od malih nogu volela je pisano slovo na papiru, i ta ljubav traje već 15 godina. Sa sedam godina, pod svećom, pisala je kratke dečije pesmice sebi za dušu. Danas vodi pregovore sa izdavačkim kućama oko objavljivanja svoje prve zbirke poezije koja nosi naziv “Avaz”. Hobi koji joj se duboko uvukao pod kožu, odveo ju je na put kojim je mislila da nikad neće koračati.
