Tag: slikarstvo

Tajne poslednje večere

Tajne poslednje večere

Biblijski tekst poslužiće kao literarna osnova za nastanak brojnih likovih i predstava vekovima unazad. Judina izdaja je, sa hodnika katakombi, preko zidova srednjevekovnih crkava, do renesansnih lanenih platna, prikazivana i opevana na različite načine.

Klimtov Poljubac – eksplozija osećanja

Klimtov Poljubac – eksplozija osećanja

Da li ste se ikada zapitali šta je potrebno da bi u vama jedno umetničko delo izazvalo snažne, a lepe emocije? Na čemu treba da se zasnivaju dela slikara, pisaca ili muzičara da bi ih posmatrač zavoleo i poželeo da ih iznova i iznova vidi, 

Najskuplјe slike sveta

Najskuplјe slike sveta

Umetničke slike dobijaju na novčanoj vrednosti iz mnogo razloga. Na svetskom tržištu umetnina, najskuplje slike nisu uvek i najvećeg umetničkog kvaliteta. Svoju cenu  izgradile su zbog trenutne potražnje, misterije koja prati njihov nastanak, kao i međunarodnih intriga kolekcionara i aukcionara koji se bore za sliku. Borba se odvija kako na legalnom, tako i na crnom tržištu. U nastavku teksta upoznajemo vas sa najskupljim slikama sveta. 


 

PUT OD NASTANKA DO MUZEJA

Spisak najskupljih slika na svetu sadrži niz  različitih umetničkih dela, koja su nastala u poslednjih pet vekova. Neke od njih bile su izgubljene i po nekoliko stotina godina. Prelazile su iz ruke u ruku, prepravljane, dorađivane i restaurirane (nekada ne baš uspešno). Kasnije su završavale  u nekom muzeju ili privatnoj kolekciji, kao ljudske kreacije koje poseduju  najveću novčanu vrednost.

 

 

TEHNIKOM KAPANJA DO REMEK-DELA

Slika Džeksona Poloka, Broj 17A nalazi se na petom mestu na listi najskupljih prodatih slika. Prodata je 2015. godine za dvesta osamnaest miliona dolara. Primetivši da kapljice koje padaju stvaraju raznolike i zanimljive oblike, remek dela u malom, Džekson Polok je počeo da slika na taj način. Tako je u slikarstvu razvio tehniku kapanja. Na ovaj način nastala je i njegova slika Broj 17A. 

 

 

 

KADA ĆEŠ SE UDATI?

Ova slika predstavlja ulje na platnu Pola Gogena, nastalo 1892. godine. Slika se nalazila u privatnom vlasništvu porodice švajcarskog kolekcionara Rudolfa Štehelina. On  ju je pozajmljivao muzeju u Bazelu, gde je bila izložena gotovo pola veka. U februaru 2015. godine, slika je prodata sestri vladajućeg emira Katara za dvesta dvadeset devet miliona dolara.

 

 

 

U VLASNIŠTVU KRALJEVSKE PORODICE KATARA

Kartaši predstavljaju niz umetničkih dela Pola Sezana, slikanih tehnikom ulje na platnu. Nastale su tokom poslednjih godina života ovog slikara, devedesetih godina 19. veka. Najnovija verzija nalazila se u privatnoj kolekciji Grka Džordža Embrikosa do 2011. godine, kada je prodata kraljevskoj porodici Katara za rekordnih dvesta osamdeset osam miliona dolara.

 

 

 

PRVOBITNO PRODATA ZA ČETIRI HILJADE DOLARA

Razmena je apstraktna ekspresionistička uljana slika na platnu holandsko-američkog slikara Vilema de Kuninga. Umetnik je svoju sliku prodao 1955. godine za četiri hiljade dolara. Vremenom, ona je došla u posed Fondacije David Gefen, koja ju je u septembru 2015. godine prodala Kenetu K. Grifinu za trista dvadeset osam miliona dolara.

 

 

 

SPASITELJ SVETA

Salvator Mundi, ili Spasitelj Sveta je slika Leonarda da Vinčija naslikana oko 1500. godine. Slika je doživela niz restauracija, promenila brojne vlasnike i bila izlagana na mnogobrojnim izložbama i muzejima. 2017. na aukciji u Njujorku bila je prodata za četiristo sedamdeset pet miliona dolara princu Saudijske Arabije, Badru Ibnu Abdulahu.

 

 

 

DELO NEPROCENJIVE VREDNOSTI

Na spisku najskupljih slika nema Mona Lize Leonarda da Vinčija, iako je to, zasigurno, najvrednija slika u istoriji. Razlog je  taj što je ona zvanično proglašena umetničkim delom neprocenjive vrednosti. Ipak, njena  novčana vrednost se može posredno izvesti na osnovu vrednosti njenog osiguranja. 1962. godine  ovo remek-delo osigurano je na sto miliona dolara. Uzimajući u obzir inflaciju, u 2022. godini, to bi danas iznosilo osamsto sedamdeset devet miliona dolara.

 

 

 

TEKST: NIKOLA JEREMIJAŠ

Nikola Jeremijaš ima 25 godina i završio je Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a trenutno se nalazi na studijama prava na Pravnom fakultetu u Nišu. Završio je školu multiplatformskog novinarstva u organizaciji Tomson Fondacije i Logistike, kao i onlajn kurs Saveta Evrope o zaštiti i sigurnosti novinara.

 

Od 2021. godine, radio je kao novinar na lokalnom novinskom portalu Niški Press. Objavljivao je članke u zborniku studentskih radova, Politeuma, kao i u časopisuPressing. Pored toga, piše i objavljuje kratke priče i pesme.

Istorija slikarstva drevnih civilizacija

Istorija slikarstva drevnih civilizacija

Autor najpoznatije Istorije umetnosti, Horst Valdemar Janson, rekao je da nema očiglednih činjenica u istoriji umetnosti – niti u istoriji bilo čega, uostalom; postoje samo razni stepeni prividne verovatnoće, (Janson, 1975 : 8). Taj privid i opsena čine tumačenje istorije umetnosti nezahvalnom disciplinom, naročito usled 

Poruke Salvadora Dalija

Poruke Salvadora Dalija

Dnevnik genija, jedna je od mnogobrojnih knjiga Salvadora Dalija u kojoj piše o svojim stvaralačkim procesima, kreativnosti i umetnosti. Zbirka dnevničkih i memoarskih zapisa Salvadora Dalija, obuhvata period od 1952. do 1963. godine, otkrivajući zapanjujuće i intimne detalje iz života najkontroverzinjeg umetnika 20. veka.   

Jedinstveni umetnički pravac − avangarda

Jedinstveni umetnički pravac − avangarda

Danas je avangarda poznata širom sveta kao umetnički pravac u književnosti, slikarstvu i muzici. Pojam dolazi iz Francuske i prvobitno je označavao trupe koje su bile prethodnice vojsci.


 

POREKLO IMENA

Iako je termin avangarda u jezičkoj upotrebi zastupljen vekovima, nikada nije utvrđeno kada je precizno počeo da se koristi. O početku upotrebe su najzastupljenije dve teorije.

 

 

Prva teorija navodi da je termin počeo da se koristi u 19. veku kako bi označio slikare koji su osnovali Salon odbačenih u Parizu. Njihov cilj bio je da se suprotstave Pariskom salonu. Pariski salon je tada bio sedište slikarstva u Francuskoj i podrazumevao je izložbe akademskog slikarstva. Sama pojava Salona odbačenih je označavala, pored kulturološke pretnje, novi talas u umetnosti koja će se proširiti na čitav svet.

 

 

Drugi izvori navode da je termin prvi put upotrebila sociološkinja Olinda Rodrigez. U svom eseju govorila je o umetnosti kao najbržem sredstvu za postizanje društvenih promena od velikog značaja. Uzevši u obzir obe teorije, možemo da zaključimo da je avangarda, koja je predstavljala bunt umetnika i želju za oslobođenjem od društvenih stega, prvi put upotrebljena u romanskim zemljama.

 

 

AVANGARDA U SLIKARSTVU

Kako je ustaljeno zamenila eksperimentalnim, avangarda je bila zastupljena kao pravac u slikarstvu. Njeni predstavnici bili su Klod Mone, koji je pripadao impresionizmu, kao i sam Pikaso koji se smatra začetnikom apstraktnog slikarstva. U tom periodu rodila su se imena umetnika čija dela privlače ljubitelje umetnosti mnogo godina kasnije.

 

 

 

MEĐURATNA KNJIŽEVNOST

U književnosti obuhvata period od 1918. do 1939. godine, te se često opisuje i kao pravac koji je bio najizraženiji između dva svetska rata. Međutim, kako je književnost sama po sebi jedan veliki mozaik, tako možemo da posmatramo i avangardu. Avangarda predstavlja skup određenih pravaca koji su se neravnomerno razvijali u zemljama širom sveta.

 

 

U tom periodu su nastali futurizam i nadrealizam koji i danas fasciniraju čitaoce. Egzistencijalizam se paralelno razvijao u književnosti i filozofiji te će iznedriti velike mislioce poput Albera Kamija i Žan Pol Sartra.

 

 

Došlo je do velike kulturološke revolucije: svet je težio ka novim i slobodnijim društvenim normama, originalnosti, novim književnim delima u kojima bi se ogledalo saznanje o samom sebi i novi duh naroda, zreliji i slobodniji. Umesto društvenih stega nastupilo se slobodoumlje. Književnici i filozofi prisustvuju sukobu apsurda i besmisla života. Ono što avangardu čini mozaičnom jeste činjenica da su sukobljene poetike bile ujedinjene zato što su imale isti cilj.

 

 

POMERANJE GRANICA

Kabaretski tekstovi, tumačeni zapisi snova analizirani sa psihološke i filozofske strane su dobili svoja mesta u kulturi. Nastala inspirisana velikim otkrićima − Španskim građanskim ratom, Prvim svetskim ratom i marksističkim idejama. Zbog toga, avangarda je ostala jedan od najkompleksnijih pravaca koje je svet video. Granice između umetnosti i društvenih nauka više ne postoje. Predstavlja odbranu svega što je novo i što može da doprinese evoluciji društva.

 

 

Čitav svet se doživljava drugačije i posmatra kroz grotesku, apsurd i crni humor. O tome su svedočili Alber Kami i Franc Kafka u svojim delima koja su i danas predmet analiza na mnogim univerzitetima širom sveta. Destrukcija romana i defabularizacija pomerile su tadašnje granice književnosti. Težnja ka negiranju tradicije bila je ideja mnogih sociologa.

 

 

 

Spoznaja samog sebe i uloga čoveka u životu i društvu nadahnjivala je filozofe. Posle Prvog svetskog rata koji je ostavio velike posledice, svet je ponovo težio ka promeni, revoluciji i slobodi.

 

 

 

TEKST: MARIJA JOVIČIĆ

Marija Jovičić rođena je 2002. godine u Zaječaru u kome je završila Gimnaziju. Trenutno studira Francuski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu. U slobodno vreme bavi se izučavanjem stranih jezika, pisanjem poezije i proze, kao i slobodnim istraživanjima.

Slikarka Milena Pavlović Barili

Slikarka Milena Pavlović Barili

Milena Pavlović Barili bila je srpska slikarka i jedna od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva rata.   POREKLO Milena Pavlović Barili rođena je 1909. godine u Požarevcu, u rodnoj kući svoje majke − Danice Pavlović Barili. Njen otac bio je Bruno Barili, poznati italijanski 

Manirizam i nadrealizam u umetnosti

Manirizam i nadrealizam u umetnosti

Manirizam i nadrealizam su umetnički pravci koji na veoma interesantan način donose osveženje slikarstvu. Enigmatičnost i aleforija prožimaju manirizam, dok nadrealizam odstupa od stvarnosti i predstavlja ideje i snove. MANIRIZAM U Firenci sredinom 16. veka osnovan je novi umetnički pravac – Manirizam, nastao između renesanse 

Salvador Dali – Genijalan i nesvakidašnji

Salvador Dali – Genijalan i nesvakidašnji

Dovoljno je samo čuti ime ovog vanserijskog umetnika i jedno od njegovih dela će vam se automatski pojaviti u glavi. Salvador Dali. Maestro boja, nadrealističkih oblika i jedna od najznačajnijih figura dvadesetog veka.

 

 

 

 

Rođen u Figerasu, odrastao je u porodici gde ga je jedan roditelj podržavao, Dali se iako je u svoje vreme nailazio na kritike preteranog egocentrika, izborio za svoje mesto u umetnosti. Iako rođen 1904. godine, svoju prvu izložbu održao je već 1919. godine u pozorištu u Figerasu, gde je napravljen raskošni muzej u njegovu čast. Pored njegovih burnih izjava koje su konstantno šokirale javnosti, njegova dela ostaju neoprikosnoveno jedinstvena i nezaboravna. Dalijeva ličnost potpuno se slagala sa njegovim delima. Kontraverzni način razmišljanja prosto je zračio iz njega i privlačio je pažnju javnosti na mnoge načine, kao što je na primer šetanje mravojeda. 

 

 

 

 

Ljubav njegovog života, ruskinja Elena Ivanovna Daikonova Gala, proed toga što mu je bila muza, bila je razlog njegoovg života i kako je govorio on je stvarao zahvaljujući njoj.

 

 

 

Od njegovih slika teško je izdvojiti jednu, to bi bilo nepošteno. Svaka predstavlja nepokolebljivu kombinaciju umetnosti, postavljanja pitanja i oblika koje niko sem njega ne bi mogao da dočara. Ta njegova posebnost izbija u svakom spektru njegovog stvaranja, bilo da je to književnost, skulptura, slikarstvo, film ili dizajn. Ovaj čovek je na poseban način percipirao svet oko sebe i na još posebniji je uviđao i prikazivao glavna pitanja od postanka sveta do danas, kao što je proticanje vremena.

 

 

 

 

Ta njegova genijalnost često mu se obijala o glavu. Kao kada je izbačen sa slikarske akademije u Madridu, zbog svog buntovničkog ponašanja. Ali upravo ta njegova genijalnost mu je donekle dozvoljavala da se ponaša na načine koji će u velikoj meri udzrmati javnost i promeniti tokove umetnosti.

 

 

Gala i on voleli su se do kraja života i budući da je Gala prva preminula, Dalijev najveći strah da će ga ona napustiti i da će on ostati sam bio je nažalost ostvaren. Ljudi koji su ga poznavali govore da je on u tim trenucima, posle njene smrti, sebe dovodio do doza nenormalne dehidratacije organizma, zbog koje je i završio u bolnici, samo kako bi halucinirao i video njen lik ponovo.

 

 

Fascinantno je kako kada se govori o Salvadoru Daliju, neprestano vam njegova dela dolaze u  sećanje, a čak i najšokantniji događaji i postupci iz njegovog žvota ne deluju ni malo šokantno. Upravo u tome leži genijalnost, čuvenog, nesvakidašnjeg i pomalo nestvarnog – Salvadora Dalija. 

 

 

TEKST: NADA ANTIĆ

Nada Antić je student Fakulteta dramskih umetnosti, kao i Filološkog fakulteta, u Beogradu. Potpuno zaljubljena u umetnost i sve oblike stvaralaštva, teži ka tome da i na subjektivni i objektivni način isprati sva nova dešavanja u pogledu umetnosti. Opijena kreativnošću, ponekad teško određuje svoje prioritete, bacajući se s jednog projekta na drugi, ali od malena još zna da je u umetnosti spas!

 

Lepota, zlatna boja i erotika − Gustav Klimt

Lepota, zlatna boja i erotika − Gustav Klimt

„Ako svojom umetnošću ne možeš sve da zadovoljiš, zadovolji nekolicinu. Nemojte zadovoljavati većinu, to je loše.” − Gustav Klimt     KO JE BIO GUSTAV KLIMT? Austrijski slikar, najznamenitiji član Bečke secesije – Gustav Klimt, inspirisan ženskom lepotom, zlatnom bojom i erotizmom, pravo je osveženje