Razvojem tehnologije menjali su se i načini na koji su ljudi gledali filmove. Kompjuteri i pametni telefoni su mnoge od nas udaljili od bioskopa. Sa druge strane, sigurno je da ima i onih ljudi koji ne bi odgledali niti jedan film ili seriju da nije ovih modernih sprava. Ipak, bez obzira na sve, odlazak u bioskop je pravi doživljaj, neizostavni ritual iskrenih filmofila. Posebno kada se radi o filmovima Džejmsa Kamerona.
RAZVOJ FILMA I UTISCI
Kameron je inspiraciju za ovaj film pronalazio u naučno-fantastičnim pričama , koje je čitao još kao mladić. Film je najavljivan još nakon Titanika, filma iz 1997. godine, međutim sa početkom realizacije se čekalo sve do 2005. godine. Zanimljivo je to da je za potrebe filma izmišljen potpuno novi jezik, a kojim su se služili domoroci sa planete Pandore. Za nastanak ovog jezika bilo je potrebno dve godine. Kameron je ovaj jezik stvorio uz pomoć profesora lingviste Pola Fromera.
Muzika je svakako neizostavni segment ovog filma. Nju je za potrebe prvog dela komponovao Džejms Horner. Inače Horner je sa Kameronom već sarađivao na filmovima Tuđine i Titanik , za koji je dobio i oskara za najbolju filmsku muziku. Nažalost, Horner je poginuo u avionskoj nesreći 2015. godine, tako da je muziku za nastavak Avatara komponovao Sajmon Frenglen.
Film Avatar je sam po sebi senzacija. Tako je uspeo da zagolica i ustalasa političke polove u Americi. Levici je smetalo nametanje forme belačkog spasioca, dok je desnici smetala okrenutost prirodi i pronalaženje duhovnih stvari u samoj prirodi.
POISTOVEĆIVANJE SA FILMSKIM JUNACIMA
Kada je reč o prirodnom i duhovnom aspektu ovog filma javlja se fenomen o kojem se sve više govori. To je PADS ili post-avatarska depresija Naime mnogi obožavaoci ovog filma navode na svojim forumima i sajtovima, kako se osećaju utučeno i prazno nakon odgledanog filma. Projektujući filmsku priču na sebe osećaju nezadovoljstvo u svom životu. Taj osećaj se posebno javlja kada ljudi sebe porede sa Navijima, koji su okrenuti životnoj sredini i duhovnosti. Pojedini ljudi, pod uticajem filma, smatraju da nisu dovoljno odgovorni u svom odnosu prema prirodi.
Naravno, PADS nije zvanično potvrđeno medicinsko stanje. Mada uvek , iz svega ovoga, treba izvući najpozitivniju moguću inspiraciju. Prosto trebamo da zakoračimo u svet kojim smo okruženi. Na nama je da vodimo računa o šumama i parkovima u našoj okolini. Potrebno je da se edukujemo i da edukujemo svoje bližnje o tome na koji način možemo da doprinesemo boljem i inspirativnijem životu svih nas. Neka svako od nas u sebi probudi jednog Navija, pa ćemo tako biti korak bliže nekom lepšem svetu, kojem svi mi na neki način težimo.
Fotografija: Preentscreen
TEKST: VLADIMIR STOJKOVIĆ
Vladimir Stojković je diplomirani arheolog. Ljubitelj je bioskopa i fudbala, kako evropskog, tako i američkog.
