mogućnosti zvone na vaša vrata
Najstarije varijante univerziteta javljaju se u Aziji i Africi. Evropski kontinent je svoje prve univerzitete dobio u srednjem veku. Formirani su tako što se javila potreba da se monasi, sveštenstvo i mnogi drugi ljudi obrazuju izvan okvira monaških škola i generalno religioznog konteksta.
Jedno od zanimanja kojih više nema je kucač na prozore. Do pre pola veka ovaj posao bio je rasprostranjen širom britanskih ostrva. Posao kucača bio je da štapom kucaju na prozore i da na taj način probude ljude. Takođe, jedan od poslova koji su u potpunosti nestali je i posao čitača u fabrici.
Ovaj zanimljiv, a mnogima neobičan sport, mnogo puta bio je u centru pažnje, bez obzira na to da li ga pratite ili ne. Ljudi različitih razmišljanja i zanimanja čine celinu ovog interesantnog fenomena u svetu sporta. Ne radi se samo o igri i taktikama nadmudrivanja, već je reč i o marketingu, muzici, tj. velikoj industriji zabave i novca.
Svoje korene nastajanja američki fudbal duguje studentima brojnih prestižnih univerziteta širom SAD-a. Prinston, Ratdžers, Kolumbija, Harvard, Jejl, Kornel i mnogi drugi univerziteti svakako su mesta na kojima je lokomotiva ovog sporta zahuktavala svoje istorijsko putovanje. Na pojedinim od ovih univerziteta potencirana su ragbi pravila, dok su na drugim više praktikovana pravila evropskog fudbala. Povezivanjem ova dva sporta nastao je američki fudbal ili kako ga mnogi nazivaju Gridiron fudbal.
Ovaj termin, koji bi u prevodu značio rešetka, svoje ime duguje izgledu terena na kojem se odigravaju utakmice. Naziv Gridiron uglavnom koriste ljudi koji žive izvan severnoameričkog kontinenta, kako bi razlikovali američki od evropskog fudbala. U daljoj transformaciji igre, iz fudbala i ragbija u jedan novi sport, veliku ulogu imao je Volter Kamp, koji se smatra ocem američkog fudbala. On je kao student medicine na Jejlu i sam bio aktivan igrač u periodu od 1876. do 1881. godine. U naredne tri decenije Volter Kamp je rukovodio odborom koji je bio zadužen za usaglašavanje i određivanje konačnih pravila igre u ovom sportu. Postavio je temelje američkog fudbala.
Ovaj sport predstavlja kombinaciju tehnike, brzine, snage i taktike. Samu igru karakterišu različite strategije i taktička nadmudrivanja. Inspiriše na razmišljanje poput šaha, a ujedno zahteva veliku kondiciju i snagu, uz dosta jakih i direktnih duela. Američki fudbal je timska igra i zahteva zajedništvo kao preduslov za uspeh. Svaka osoba ima svoju ulogu, nema odbačenih, jer svaki član tima ima priliku da doprinese boljitku kompletne zajednice.
Naravno, kada je reč o profesionalnom nivou, uz osnovne karakteristike ove igre, neizostavni segment je i industrija zabave. Zarade su velike, prenosi ovih mečeva obaraju rekorde u gledanosti, ceni reklama i mnogim drugim marketinškim aspektima.
Finalni meč NFL lige, popularni Superboul je prepun različitih vidova zabave. Tada nastupaju i najpoznatiji svetski muzički izvođači, pa tako stadion na određeno vreme postane koncertna dvorana, u toku pauze na utakmici. Osim enormnih zarada i ugovora, članovi profesionalnih timova su vrlo često učesnici brojnih humanitarnih akcija. Igrači i članovi klubova imaju priliku da kroz svoj volonterizam i humanitarne akcije pomažu ugroženim ljudima iz svoje zajednice i na taj način pokažu da je američki udbal na kraju svega ipak mnogo više od obične igre.
TEKST: VLADIMIR STOJKOVIĆ
Vladimir Stojković je diplomirani arheolog. Ljubitelj je bioskopa i fudbala, kako evropskog, tako i američkog.
Avatar je sam po sebi senzacija. Tako je uspeo da zagolica i ustalasa političke polove u Americi. Levici je smetalo nametanje forme belačkog spasioca, dok je desnici smetala okrenutost prirodi i pronalaženje duhovnih stvari u samoj prirodi.
Otkriveni predmeti su samo ram jedne vredne slike, koja nam oslikava čovekovu večitu težnju ka lepom, korisnom i nadasve vrednom i inspirativnom životu. Svaka nova kalendarska godina novi je izazov u životu i poslu jednog arheologa. nalaza je sve više, informacije su obimnije, a konteksti kompleksniji. Tako je bilo i u prethodnoj godini.
Od kako se pojavio prvi čovek, javila se i misao o tome zašto smo tu gde jesmo i kako je nastao i razvijao se svet oko nas. Ljudi su od davnih vremena razvijali svoje teorije o tome kako je nešto nastalo i šta je uzrok tome?
Nastanak Zemlje nije izuzetak kada se radi o razvoju ljudskog promišljanja. Različite teorije su aktuelne kroz vekove i milenijume razvoja ljudske civilizacije. Ipak, najprisutnija su mišljenja o tome kako je sama priroda uzrokovala nastanak naše planete, zatim mišljenje da je Zemlja stvorena zahvaljujući božanskom biću, kreatoru svega.
Takođe postoje mišljenja koja zastupaju mešavinu ova dva mišljenja. To je stav da je Zemlja imala svoj prirodni razvoj, ali koji je rukovođen planom stvoritelja ili određenog božanstva, sve u zavisnosti od kulture i tradicije određenog društva.
Čitav proces formiranja planete Zemlje predstavlja pravi istraživački izazov kod mnogih astronoma i planetarnih naučnika. Kada je univerzum nastao pre nekih 13,8 milijardi godina, Zemlja nije ni postojala. Mešavinom vodonika, helijuma i malo litijuma dolazi do stvaranja prvih zvezda. One su nastajale u gasovitom obliku i kako su starile one su u svojim jezgrima stvarale teže elemente, kao što su kiseonik, silicijum, gvožđe i dr.
Nakon iščeznuća tih zvezda dolazi do rasipanja tih teških elemenata širom svemira. Ova pojava dovodi do formiranja nove generacije zvezda , pri čemu je došlo do toga da su teži elementi formirali planete oko nekih zvezda. Pre pet milijardi godina usled eksplozije supernove ili usled aktivnosti određene zvezde u okruženju, dolazi do stvaranja Sunčevog sistema. Kako se Sunce razvijalo i raslo, tako su i planete Sunčevog sistema postepeno nastajale, a među njima i Zemlja.
Verovanje ljudi da je čitav univerzum, pa tako i planeta Zemlja, nastao zahvaljujući vrhovnom entitetu ili biću jedno je od osnova prisutnih kod skoro svake religije. Različite kulture i verovanja donose nam različite poglede na ovaj fenomen.
Hrišćanstvo zastupa ideju o stvaranju sveta kroz šest dana od strane Boga, kreatora svega. Kod hinduista vrhovni stvoritelj je Brahma, a prema islamu to je Alah. Ovo su svakako tri najbrojnije svetske religije, ali takođe postoji još brojnih primera iz različitih kultura širom planete Zemlje.
TEKST: VLADIMIR STOJKOVIĆ
Vladimir Stojković je diplomirani arheolog. Ljubitelj je bioskopa i fudbala, kako evropskog, tako i američkog.
Ovaj ravničarski grad se vekovima razvijao i predstavljao pravu oazu multikulturalnosti na severu Banata. Oduvek na udaru košave i severca karakterističan po svojim ispresecanim ulicama koje se seku pod pravim uglom. Bogat istorijom, kulturom, prirodom, hranom, spada u jedno od najzanimljivijih mesta ne samo u Srbiji, već i mnogo šire.
Tesalija je oblast smeštena u centralnom delu Grčke. Najveća ravnica ove zemlje nalazi se upravo u ovoj oblasti. U zapadnom delu Tesalije nalaze se Meteori, čije ime označava stene koje
lebde. Zbog svog specifičnog izgleda ovi stenoviti stubovi poznati su širom sveta. Ovakav fenomenalan stenoviti prizor, nastao u sred doline, razvijao se milionima godina.
Na ovogodišnjem Mundijalu premijerni gol je postignut sa penala, što se dogodilo prvi put u istoriji Svetskih prvenstava. Na taj način je ekvadorski fudbaler Ener Valensija ispisao novu stranicu fudbalske istorije. Pravo je vreme da prelistamo i ostale strane, te rasvetlimo poprilično maglovit odgovor na pitanje kako je nastalo i kada je uvedeno jedno od najatraktivnijih fudbalskih pravila – čuveni penal.
Moderna fudbalska igra počiva na 17 osnovnih pravila, propisanih od strane krovne fudbalske organizacije – FIFA i Međunarodne fudbalske asocijacije (IFAB). Pod rednim brojem 14 zaveden je čuveni jedanaesterac, penaltik, kreč, najstroža kazna ili jednostavno – penal.
Tragovi prvih zapisa o penalu kakav nam je danas poznat vode nas na kraj 19. veka. U to vreme je fudbalska igra bila sklona korekciji pravila, što je rezultiralo prvim uvođenjem regulative kojom je predviđen prekid igre u slučaju povrede pravila, 1872. godine. Bio je to indirektan udarac i dosuđivan je u slučaju kada bi protivnički igrač rukom ostvario kontakt sa loptom, na bilo kom delu terena.
Nakon dve godine ovo pravilo je prošireno i na svaki faul i ofsajd. Iste godine je doneta odluka da se fudbalske sudije pridruže utakmicama, kako bi se obezbedio viši stepen poštovanja pravila. Prethodno, kapiteni timova su imali obavezu da vode računa o poštovanju pravila od strane svojih saigrača. Međutim, sve veća konkurencija je dovela do veće potrebe za poštovanjem pravila i fer-pleja, te je tako došlo i do uvođenja penala kao kazne za prekršaje, 1891. godine, što predstavlja začetak ovog pravila koje danas dobro poznajemo.
Istorija prepoznaje Vilijama Mekrama kao izumitelja penala. Mekram je bio irski preduzetnik i – golman, što predstavlja svojevrsni kuriozitet. Branio je za Milford Everton (današnji Armag Siti – Armagh City Football Club). Mekram je smatrao da bi trebalo strožije kažnjavati prekršaje u blizini gola, a njegov predlog o uvođenju penala kao kazne je naišao na podsmehe. Članovi odbora Međunarodne fudbalske asocijacije su vodili duge i opsežne rasprave, pre nego što je i zvanično doneta odluka o uvođenju najstrože kazne u fudbalu.
Continue reading Kakav je istorijat fudbalske bele tačke?
Antički grad Efes nalazi se u Maloj Aziji, u zapadnom delu današnje Turske. Naseljen još u
bronzano doba, ovaj drevni grad je poput svetionika obasjavao put brojnim pomorcima, koji su
vekovima plovili Egejskim morem. Grad je po mnogo čemu poznat. Na ovom mestu otkriveni su
brojni kulturni spomenici, kao što su Celzusova biblioteka, Veliko pozorište i temelji
Artemidinog hrama. U Efesu je nastalo i Jevanđelje po Jovanu.
