Arhitektura i stilovi gradnje

Arhitektura i stilovi gradnje

Tokom razvoja ljudske civilizacije nastajali su i razvijali se različiti stilovi gradnje. Čitave istorijske epohe obeležene su različitim arhitektonskim stilovima. Ljudi su oduvek želeli da iskažu svoju inspiraciju kroz raznovrsne ideje, pa je takav slučaj bio i sa stilovima gradnje. Svaki vremenski period imao je određeni stil koji je bio karakterističan za taj period. Tako da ukoliko želimo da što bolje razumemo određeni stil određenog podneblja, potrebno je poznavati i samu kulturu tog podneblja. Kroz istoriju se formirao veliki broj stilova, a među njima su svakako najpoznatiji: egipatski, mesopotamski, grčki, rimski, renesansni, gotski, barokni, moderni i dr.


ANTIČKA GRČKA

 

U antičko vreme monumentalne građevine su pre svega bile metafizičkog karaktera. To su bili objekti posvećeni različitim bogovima, sve u zavisnosti od toga o kojoj kulturi i društvu je reč. Kada govorimo na primer o antičkoj Grčkoj, njena arhitektura razvijala se u periodu od sedmog do petog veka pre naše ere. Najzastupljeniji objekat grčke arhitekture je grčki hram. Ove građevine razlikujemo na osnovu podele u okviru same grčke arhitekture. U okviru grčke arhitekture postoje tri posebna stila: dorski, jonski i korintski.

 

VIZANTIJA

 

Veliki je broj crkava i katedrala na teritoriji današnje Evrope. Crkve i manastiri uglavnom su građeni u vizantijskom stilu. Vizantijska arhitektura se razvijala pod uticajem grčke, rimske i orjentalne arhitekture. Katedrale s kraja 12. i početka 13. veka su izraz pre svega gotičke arhitekture. Ovaj stil možemo prepoznati na osnovu karakterističnih šiljastih i uskih lukova, visokih stubova i izuzetnom dekoracijom velikih prozora.

 

SRBIJA

 

Kada je reč o našem podneblju, u srpskoj srednjovekovnoj arhitekturi možemo primetiti spoj zapadne i vizantijske arhitekture. Najbolji primer gde to možemo sagledati su crkve i manastiri, koji su najkarakterističnije građevine toga vremena.

 

VEČNA INSPIRACIJA

 

Pojedini stilovi su u potpunosti originalni, ali u mnogim potonjim primećujemo motive karakteristične za neke prethodne stilove. Sve je to normalno, jer usled interakcije među ljudima, dolazilo je i do razmene različitih mišljenja i ideja. Nešto je zadržavano, nešto je menjano, ali kroz sve postojeće stilove prožete su i utkane niti ljudske nadahnutosti. Čovekova kreacija manifestovala se kroz najlepša i najinspirativnija arhitektonska dela. Sva ta dostignuća opstaju, prkoseći prolaznosti i hitajući ka večnosti.

 

 

TEKST: VLADIMIR STOJKOVIĆ

Vladimir Stojković je diplomirani arheolog. Ljubitelj je bioskopa i fudbala, kako evropskog, tako i američkog.